M’Cheyne Bible Reading Plan
Давидови непријатељи
16 Кад је Давид мало одмакао од врха, дошао му је у сусрет Сива, Мефивостејев слуга, с паром оседланих магараца, на којима је било две стотине хлебова, стотину грудви сувог грожђа, стотину плодова летњег воћа и мешина вина.
2 Цар рече Сиви: „Шта си наумио с овим?“
Сива одговори: „Магарци су да их царев дом јаше, хлеб и летње воће је да их момци једу, а вино је да га пију они који малакшу у пустињи.“
3 „А где је син твога господара?“ – упита цар.
Сива одговори: „Ето, он је остао у Јерусалиму, јер каже: ’Данас ће ми дом Израиљев вратити царство мога деде.’“
4 Цар на то рече: „Све што припада Мефивостеју сада припада теби.“
„Клањам се – одговори Сива. Само да нађем наклоност у очима свога господара цара.“
Семај проклиње Давида
5 Кад је цар Давид дошао у Ваурим, изашао је неки човек из Сауловог дома, по имену Семај, син Гире; изашао је и проклињао. 6 Он је бацао камење на цара Давида и на све његове слуге, иако су Давиду, с десна и с лева, били сва војска и сви ратници. 7 Семај је проклињао говорећи: „Одлази, одлази, крвниче и ништаријо! 8 Господ ти је вратио за сву крв дома Сауловог на чије си се место зацарио. Господ је предао царство у руке твога сина Авесалома. Ето, твоје зло је дошло на тебе, јер си крвник!“
9 Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“
10 Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“
11 Давид још рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је изашао из мог тела, тражи да ми узме живот, а како неће овај Венијаминовац? Пусти га, нека проклиње, јер му је Господ то рекао. 12 Можда ће Господ видети моју муку и узвратити ми добротом за његову клетву.“
13 Давид и његови људи су наставили својим путем, а Семај је ишао крај обронка горе, проклињући и бацајући камење и прашину на њега. 14 Цар и сав народ с њим су дошли исцрпљени тамо, па су предахнули.
Ахитофелов савет
15 А Авесалом је дошао са свим израиљским народом у Јерусалим заједно с Ахитофелом. 16 Кад је Хусај Аркијанин, Давидов пријатељ, дошао Авесалому, Хусај је рекао Авесалому: „Живео цар! Живео цар!“
17 Авесалом рече Хусају: „Зар је ово оданост твоме пријатељу? Зашто ниси отишао са својим пријатељем?“
18 Хусај одговори Авесалому: „Не, ја сам за онога кога је изабрао Господ, овај народ и сви Израиљци, и с њим ћу и остати. 19 Осим тога, коме ћу служити ако не Давидовом сину? Како сам служио твоме оцу, тако ћу служити и теби.“
20 Затим Авесалом рече Ахитофелу: „Саветуј шта да радимо.“
21 Ахитофел рече Авесалому: „Лези са иночама свога оца, које је оставио да чувају двор. Кад сав Израиљ чује да си постао мрзак своме оцу, охрабриће се све твоје присталице.“
22 Тада су на крову разапели шатор за Авесалома, па је Авесалом легао са иночама свога оца на очи свег Израиља.
23 У оне дане је сваки савет који је Ахитофел дао био тражен као Божија реч. Зато су и Давид и Авесалом ценили сваки Ахитофелов савет.
9 А о служби скупљања помоћи за свете, нема потребе да вам пишем. 2 Знам, наиме, да имате ревности, због које се поносим вама пред Македонцима. Рекао сам им, наиме, да је Ахаја спремна још од прошле године, тако да је ваша ревност покренула многе од њих. 3 Браћу шаљем да се наше дичење вама поводом овога не покаже испразним, будући да сам им рекао да сте спремни. 4 Јер, ако Македонци дођу са мном, па вас затекну неспремне, осрамотићемо се ми, а да не кажем ви, што смо се поуздали у вас. 5 Сматрао сам, дакле, за неопходно да замолим браћу да оду к вама пре нас, те да унапред припреме прикупљање давно обећаног прилога, да то буде спремно као дар, а не као принуда.
Благослов дарежљивости
6 Ово упамтите: ко шкрто сеје, оскудно ће пожњети, а ко нештедимице сеје, обилно ће пожњети. 7 Свако нека да̂ како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца. 8 А Бог је у стању да вас обдари изобилним благословом сваке врсте, те да увек имате свега довољно, и још да претекне за свако добро дело.
9 Као што је у Писму написано:
„Он нештедимице дели, даје сиротињи,
праведност његова остаје довека.“
10 Онај који даје сејачу семе и хлеб за храну, даће и умножиће ваше семе, те учинити да узрасте плод ваше праведности. 11 Тако ћете се у свему обогатити да бисте у сваком погледу били дарежљиви. Људи ће тако, нашим посредовањем, захваљивати Богу.
12 Јер, ова служба коју вршите не подмирује само оскудицу светих, већ чини да многи изобилно захваљују Богу. 13 И будући да се ова служба доказала вредном, они славе Бога због вашег послушног исповедања Радосне вести о Христу, као и због великодушног заједништва које делите са њима и са свима другима. 14 Они се горљиво моле за вас због изванредне милости Божије која је показана на вама. 15 Хвала Богу за његов неописиви дар.
Ола и Олива
23 Дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, биле су две жене, ћерке једне мајке. 3 Блудничиле су у Египту, блудничиле су од младости своје. Тамо су им груди стискали, девојачке им дојке дирали. 4 Старија се звала ’Ола’[a], а ’Олива’[b] јој је била сестра. Биле су моје, и родиле су синове и ћерке. Ола је Самарија, а Олива је Јерусалим. То су им имена.
5 Ола се одала блуду док је била моја; вукла ју је похота за њеним љубавницима, Асирцима, ратницима 6 у пурпур обученима, управитељима и намесницима, све згодним момцима, коњаницима што језде на коњима. 7 Нудила им је свој блуд, све најврснијима од Асираца, и свима за којима ју је вукла похота, те се оскрнавила свим својим идолима. 8 Од Египта није остављала своје блудничење, јер су са њом легали у њеној младости и дирали јој девојачке дојке, а она их је засипала својим блудом.
9 Зато сам је предао у руке њеним љубавницима, Асирцима, за којима ју је вукла похота. 10 Они су открили њену голотињу: похватали су њене синове и ћерке и побили их мачем. Тако је дошла на лош глас међу женама, кад је на њој извршен суд.
11 Видела то њена сестра Олива, па је у својој похоти постала још покваренија од ње; у својим је блудничењима постала гора од своје сестре. 12 Вукла ју је похота за Асирцима, управитељима и намесницима, ратницима, раскошно обученим коњаницима што језде на коњима, све згодним момцима. 13 И видео сам да се оскрнавила; обе су пошле истим путем.
14 У својим је блудничењима постала још гора. Видела је на зиду нацртане ликове мушкараца, слике Халдејаца насликане црвеном бојом, 15 опасане опасачима око бедара, с набраним турбанима на главама, с изгледом војних заповедника, налик Вавилонцима, којима је родна земља Халдеја. 16 И како их је угледала, похота је обузела, па им је послала гласнике у Халдеју. 17 Вавилоњани су дошли к њој на постељу љубавничку и оскрнавили је њиховим блудом. А кад се с њима оскрнавила, згадили су јој се. 18 Кад је јавно починила своја блудничења и открила своју голотињу, душа се моја од ње одвратила, као што ми се душа одвратила од њене сестре. 19 Али она је још више блудничила сећајући се дана свога девојаштва, кад је чинила блуд у Египту. 20 Вукла ју је похота за њеним љубавницима којима је мушкост као у магарца, а излив као у коња. 21 Ти си се вратила на развратност своје младости, кад су ти у Египту дирали дојке и миловали ти девојачке груди.
22 Зато, Оливо, говори Господ Бог: ево, окренућу против тебе твоје љубавнике који су ти се згадили, и довешћу их на тебе са свих страна: 23 Вавилоњане, све Халдејце, Фекођане, Сојане и Којане, све Асирце с њима, згодне младиће, све саме управитеље и намеснике, војне заповеднике и ратнике што јашу на коњима. 24 Они ће навалити на тебе с оружјем, бојним колима на точковима и здруженим снагама. Поставиће се против тебе са свих страна са штитовима, штитићима и шлемовима. Ја ћу им предати суд, па ће ти судити по својим законима. 25 Окренућу против тебе своју љубомору и гневно ће поступати с тобом: одсећи ће ти нос и уши, а ти што ти преостану, ти ће пасти од мача; одвешће ти синове и ћерке, а те што ти преостану, њих ће прождрети огањ. 26 И стргнуће с тебе твоје хаљине и однети твој накит. 27 Тако ћу одстранити од тебе твоју развратност и твој блуд који си почела у Египту. И нећеш више жудети за њима, нити се сећати Египта.
28 Јер говори Господ Бог: ево, даћу те у руке оних које мрзиш, од којих ти се душа гади. 29 Душмански ће поступати с тобом: узеће плод твоје муке и оставити те потпуно голу, па ће се показати голотиња твојих блудничења, твоја развратност и твоја блудничења. 30 То ће ти се догодити зато што си блудничила с народима и оскрнавила се њиховим идолима. 31 Пошто си ишла стопама своје сестре, даћу ти у руку њену чашу.
32 Говори Господ Бог:
Испићеш чашу своје сестре,
чашу дубоку и широку,
до руба пуну,
и бићеш на подсмех и поругу.
33 И обузеће те пијанство и жалост.
То је чаша страхоте и пустошења,
чаша твоје сестре Самарије!
34 Испићеш је до дна,
па ћеш је разбити у комаде
и одсећи себи дојке.
То сам ја рекао – говори Господ Бог.
35 Зато, говори Господ Бог: зато што си ме заборавила и окренула ми леђа, испаштаћеш због свог разврата и својих блудничења.“
36 Господ ми рече: „Сине човечији, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Објави им њихове гадости, 37 јер су починиле прељубу, и крв је на њиховим рукама. Починиле су прељубу са својим идолима, а синове које су ми родиле жртвовала је њима за храну. 38 Још су ми учиниле и ово: истога су дана оскрнавиле моја Светилишта и окаљале моје суботе. 39 Тога су дана поклале своје синове за своје идоле и дошле у моје Светилиште да га окаљају. Ето, то су учиниле у моме дому.
40 Шта више, послале су гласнике по људе из далека, а кад су дошли, ти си се за њих окупала, намазала очи, и ставила накит на себе. 41 Онда си села на раскошни кревет, а пред тобом је био постављен сто на који си ставила мој ка̂д и моје уље.
42 Дизала се безбрижна бука многих људи; пијанице су дошле из пустиње и ставиле наруквице на руке и раскошне круне на своје главе. 43 Тада рекох њој која је истрошена од прељубе: нека је искористе као блудницу, јер није ништа друго. 44 И као што се долази блудници, тако су дошли к Оли и Оливи, развратницама. 45 Али праведници ће им судити као што се суди прељубницама и онима који проливају крв, јер оне су прељубнице и крв им је на рукама.
46 Јер говори Господ Бог: сабери војску против њих и предај их ужасу и пљачки. 47 Нека их војска заспе камењем, нека посеку мачевима њихове синове и ћерке, и нека спале њихове куће.
48 Тако ћу одстранити развратност из земље и дати пример свим женама, да не следе вашу развратност. 49 Они ће вас казнити за вашу развратност, и испаштаћете за грехе које сте учиниле с вашим идолима. Тада ћете знати да сам ја Господ Бог.“
Хоровођи. Давидов. За спомен.
70 Боже, избави ме! У помоћ ми пожури, Господе!
2 Нека се постиде,
нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
3 Нек устукну због срамоте своје
ти што довикују: „Аха! Аха!“
4 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Бог!“
5 А ја сам сиромах и убог,
Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
О, Господе, не оклевај!
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.