M’Cheyne Bible Reading Plan
Давидова прељуба са Витсавејом
11 У пролеће, у време кад цареви одлазе у рат, Давид је послао Јоава са својим слугама и са свим Израиљем. Они су побили Амонце и опколили Раву. Али Давид је остао у Јерусалиму.
2 Једног дана у предвечерје, Давид устане са своје постеље и прошета се по крову царског двора. С крова је угледао жену како се купа. Жена је била веома лепа. 3 Давид је послао човека да се распита о жени, и било му је јављено: „Није ли то Витсавеја, ћерка Елијамова, жена Урије Хетита?“ 4 Тада је Давид послао гласнике да је доведу. Када је дошла к њему, он леже с њом баш кад се очистила од своје месечне нечистоће. Затим се вратила кући. 5 Жена је затруднела, па је послала поруку Давиду: „Трудна сам.“
6 Тада је Давид послао поруку Јоаву: „Пошаљи ми Урију Хетита.“ Јоав пошаље Урију Давиду. 7 Кад је Урија дошао к њему, Давид га упита како је Јоав и народ, и како иде рат.
8 Давид рече Урији: „Сиђи у своју кућу и опери своје ноге.“ Урија изађе из царевог двора, а иза њега су носили царев дар. 9 Али Урија леже на улаз царевог двора, заједно са свим слугама свога господара, те није сишао својој кући.
10 Кад су Давиду јавили да Урија није отишао кући, Давид рече Урији: „Зар ниси тек дошао с пута? Зашто ниси отишао кући?“
11 Урија одговори Давиду: „Ковчег, Израиљ и Јуда бораве у шаторима, а мој господар Јоав и слуге мога господара логорују на отвореном пољу. Како, онда, да одем својој кући да једем и пијем, и да спавам са својом женом? Тако ми твога живота и твоје душе, ја нећу учинити тако нешто.“
12 Давид рече Урији: „Остани овде још данас, а сутра ћу те отпремити.“ Тако је Урија остао тог дана и сутрадан у Јерусалиму. 13 Давид га је позвао да једе и пије с њим, па га је напио. Али увече Урија изађе и легне на свој лежај са слугама свога господара; није отишао својој кући.
Давид убија Урију
14 Ујутро је Давид написао Јоаву писмо и послао га по Урији. 15 У писму је написао: „Ставите Урију напред где је битка најљућа, а онда се повуците иза њега, па нека буде погођен и нека погине.“
16 И тако, док је Јоав опседао град, поставио је Урију на место где је знао да се налазе најбољи ратници. 17 Људи из града изађу и упусте се у битку са Јоавом. Од народа је пало неколико Давидових слугу, а погинуо је и Урија Хетит.
18 Тада је Јоав послао Давиду све вести о бици. 19 Заповедио је гласнику: „На крају, кад саопштиш цару све вести о рату, 20 а цар се разгневи, па ти каже: ’Зашто сте се толико примакли граду да ратујете? Зар нисте знали да ће гађати са зидина? 21 Ко је убио Авимелеха, Јероваловог сина? Није ли то била жена која је бацила на њега млински камен са зидина Тевеса?’, тада реци: ’Погинуо је и твој слуга Урија Хетит.’“
22 Гласник оде. Кад је дошао, испричао је Давиду све ради чега га је Јоав послао. 23 Гласник рече Давиду: „Људи су били јачи од нас; изашли су напоље на нас, али смо их потиснули до градских врата. 24 Стрелци су гађали твоје слуге са зидина, те су неке цареве слуге изгубиле живот, а погинуо је и Урија Хетит.“
25 Давид рече гласнику: „Овако реци Јоаву: ’Нека те то не мучи, јер мач покоси сад овог сад оног. Навали јаче на град и уништи га.’ То ће га охрабрити.“
26 Кад је Уријина жена чула да је Урија мртав, жалила је за својим мужем. 27 А кад је прошло време жаљења, Давид је послао по њу и довео је у свој дом. Она му је постала жена и родила му је сина. Али то што је Давид учинио било је зло у Господњим очима.
Благо у земљаним посудама
4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. 2 Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. 3 А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. 4 Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.
5 Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. 6 Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.
7 Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. 8 Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, 9 прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. 10 Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. 11 Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. 12 Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.
13 И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, 14 јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. 15 Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.
16 Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. 17 Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. 18 Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.
Свако је одговоран за свој грех
18 И дође ми реч Господња: 2 „Шта вам значи пословица којом се служите за Израиљеву земљу:
’Очеви су јели кисело грожђе,
а синовима трну зуби.’
3 Живота ми мога, говори Господ Бог: нећете се више служити овом пословицом у Израиљу! 4 Ево, све живе душе припадају мени; душа оца и душа сина мени припадају. Душа која згреши, она ће умрети.
5 Ко је праведан
и врши што је право и праведно,
6 не једе на горама,
не подиже очи према идолима дома Израиљевог,
не скрнави жену свога ближњега,
и не леже са својом женом током њеног месечног реда;
7 никога не искориштава,
враћа залог своме дужнику,
не пљачка, него даје гладноме хлеба
и голога покрива одећом;
8 не позајмљује због добити
и не узима камату,
клони се неправде,
и по истини дели правду
између једног човека и другог;
9 и следи моје уредбе
и држи моје прописе поступајући по истини –
тај је праведан;
он ће заиста живети
– говори Господ Бог.
10 Али ако има сина насилника, који пролива крв, и он учини једно од овога – 11 иако отац није учинио ништа од овога –
па једе на горама,
скрнави жену свога ближњега,
12 угњетава сиромашног и убогог,
пљачка, не враћа залог,
и подиже очи према идолима,
тај чини гадно дело.
13 Ако позајмљује због добити и узима камату, хоће ли живети?
Неће живети! Зато што је починио све те гадости, зато ће свакако умрети. Крв његова на његову главу!
14 Ако ли он има сина који види све грехе које његов отац чини – али их са̂м не чини, иако их види –
15 те не једе на горама,
не подиже очи према идолима дома Израиљевог,
не скрнави жену свога ближњега;
16 никога не искориштава,
враћа залог своме дужнику,
не пљачка,
него даје гладноме од свога хлеба
и голога покрива одећом;
17 клони се неправде,
не позајмљује ради користи, нити с каматом,
већ извршава моје прописе
и следи моје уредбе –
тај неће умрети због кривице свога оца; он ће заиста живети. 18 А његов отац ће умрети за своју кривицу, због тога што је тлачио друге, пљачкао, и није чинио ништа добро међу својим народом.
19 А ви кажете: ’Зашто да син не испашта за кривицу свога оца?’ Ако син врши право и правду и држи моје уредбе и врши их, заиста ће живети. 20 Умреће онај који згреши. Син неће испаштати због кривице свога оца, а ни отац неће испаштати због кривице свога сина. Праведнику ће се рачунати његова правда, а опакоме његова опакост.
21 Али ако се опаки одврати од свих својих греха које је учинио и буде држао све моје уредбе и вршио право и правду, заиста ће живети, неће умрети. 22 Ниједан од његових преступа неће му се више спомињати; заиста ће живети, неће умрети. 23 Зар ја уживам да опаки умре – говори Господ Бог – а не да се одврати од својих путева и да живи?
24 Али ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду и гадости које чини опаки, хоће ли живети? Сва његова праведност коју је учинио неће се више спомињати због неверства и греха које је учинио; због њих ће умрети.
25 А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Зато чуј, доме Израиљев: зар је мој пут неправедан? Нису ли ваши путеви неправедни? 26 Ако се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, па умре због своје неправде, умреће због неправде коју је учинио. 27 Али ако се опаки одврати од своје опакости коју је чинио и почне вршити право и правду, спашће себи живот. 28 Јер је увидео све своје преступе које је учинио и одвратио се од њих, заиста ће живети и неће умрети. 29 А дом Израиљев каже: ’Пут Господњи није праведан.’ Зар моји путеви нису праведни, доме Израиљев? Нису ли ваши путеви неправедни?
30 Зато ћу вам, доме Израиљев, судити према његовим делима – говори Господ Бог. Покајте се и одвратите се од свих својих преступа, и више се нећете саплитати о своју кривицу. 31 Одбаците од себе све преступе које сте починили и начините себи ново срце и нови дух! Зашто да изгинете, доме Израиљев? 32 Јер ја не уживам у ничијој смрти – говори Господ Бог. Зато се покајте и живећете!
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
Псалам Давидов. Када је био у јудејској пустињи.
63 Боже, мој Бог ти си
и ја тебе тражим.
Моја је душа тебе жедна,
тело је моје тебе жељно,
у земљи сувој,
огољеној и безводној.
2 Заиста, у Светињи сам те видео,
гледао ти и силу и славу.
3 Милост је твоја боља од живота,
усне моје величаће тебе.
4 Зато ћу те благосиљати кроз живот свој,
у име ћу твоје подизати руке своје.
5 Сита ће ми бити душа
ко од сала и обиља;
са весељем на уснама
уста моја прослављаће.
6 На постељи својој сетим те се,
о стражама ноћним размишљам о теби.
7 Јер си ти помоћ моја
у сенци крила твојих ја се веселим.
8 Уз тебе ми је душа прионула,
десница ме твоја подржава.
9 А они жуде да ми душу упропасте,
они ће отићи у дубине земље.
10 Биће предани мачу,
биће храна лисицама.
11 А цар ће се у Богу веселити,
хвалиће се свако ко се њиме закуне,
јер ће се затворити уста онима што говоре лажи.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.