M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог утврђује свој савез с Давидом

7 Кад се цар настанио у своме двору, и кад му је Господ дао да отпочине од свих његових непријатеља унаоколо, ² цар рече пророку Натану: „Ево, погледај, ја живим у двору од кедровине, а Ковчег Божији пребива под шаторским завесама.“

³ Натан рече цару: „Иди и учини што ти је на срцу, јер је Господ с тобом.“

⁴ Али исте ноћи реч Господња дође Натану, говорећи:

⁵ „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: зар ћеш ми ти саградити дом да пребивам у њему? ⁶ Ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиљце из Египта, па све до данас. Док сам се селио од места до места, Шатор ми је био пребивалиште. ⁷ Где год сам ишао са свим Израиљцима, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу Израиљу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

⁸ А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. ⁹ Био сам с тобом где год си ишао и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити великим, као име великаша на земљи. ¹⁰ Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, ¹¹ кад сам поставио судије над својим народом Израиљем. Ја ћу ти дати одмор од свих твојих непријатеља.

Господ ти објављује: Господ ће ти сазидати дом.^{[a] 12} А кад се заврше твоји дани и ти починеш са својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, од тебе самог, и утврдити његово царство. ¹³ Он ће саградити дом моме имену, а ја ћу заувек утврдити престо његовог царства. ¹⁴ Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Кад учини неправду, казнићу га прутем људи, и ударцима потомака људи. ¹⁵ Ипак, нећу повући своју милост од њега, као што сам је повукао од Саула, кога сам уклонио испред тебе. ¹⁶ Твој дом и твоје царство биће чврсто довека пред тобом, и твој престо ће бити довека утврђен.’“

¹⁷ Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

¹⁸ Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? ¹⁹ И као да је ово било мало у твојим очима, Господе Боже, него си још говорио о дому свога слуге за далека времена. Зар је човек вредан да га овако учиш, Господе Боже?

²⁰ Шта још да ти Давид каже? Ти познајеш свога слугу, Господе Боже. ²¹ Ради твоје речи и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар да би је обзнанио своме слузи.

²² Зато си величанствен, Господе Боже, јер нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе по свему што смо чули својим ушима. ²³ И ко је народ као твој народ, као Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи свој народ и да прослави своје име чинећи велика и страшна дела за њих и за своју земљу, откупивши их за себе из Египта, од народа и њихових богова? ²⁴ Ти си подигао себи твој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

²⁵ А сад, Господе Боже, одржи довека обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. ²⁶ Нека се заувек велича твоје име, да би људи рекли: ’Господ над војскама је Бог над Израиљем.’ А дом твога слуге Давида нека буде утврђен пред тобом.

²⁷ Јер ти си, Господе над војскама, Боже Израиљев, открио ово своме слузи, рекавши: ’Ја ћу ти подићи дом.’ Зато се твој слуга усудио да ти се помоли овом молитвом. ²⁸ А сад, Господе Боже, ти си Бог и твоје су речи истина; ти си дао своме слузи добро обећање. ²⁹ Нека ти, стога, буде по вољи да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом, јер ти си то рекао, Господе Боже. Нека дом твога слуге буде благословен твојим благословом довека.“

Павле објашњава своје деловање

1 Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са нашим братом Тимотејем, поздравља Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.

² Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Бог даје утеху

³ Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. ⁴ Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. ⁵ Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. ⁶ Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. ⁷ Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.

⁸ Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у Малој Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. ⁹ У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који ускрсава мртве. ¹⁰ Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. ¹¹ А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.

Павле одлаже посету коринтској цркви

¹² Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. ¹³ Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, ¹⁴ уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.

¹⁵ С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. ¹⁶ Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. ¹⁷ Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ ¹⁸ Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ ¹⁹ Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ ²⁰ Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.

²¹ А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао ²² и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.

²³ Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. ²⁴ Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.

Јерусалим је некорисна лоза

15 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, по чему је дрво винове лозе боље од било које гране дрвета међу шумским дрвећем? ³ Зар се узима њено дрво да се од њега нешто направи? Да ли се од њега прави клин да се о њега окаче какве посуде? ⁴ Ето, оно се баца у ватру за гориво. Ватра сагорева оба његова краја и нагорева му средину. Ваља ли онда за нешто? ⁵ И кад је здраво, ништа се од њега не да направити, а кад је спаљено и нагорело, шта се још од њега може направити?

⁶ Зато говори Господ Бог: као што сам бацио за гориво дрво винове лозе, које је међу шумским дрвећем, тако ћу поступити са становницима Јерусалима. ⁷ Окренућу своје лице против њих. Побегли су од ватре, али ће их ватра ипак прождрети. И знаћете да сам ја Господ, кад окренем своје лице против њих. ⁸ А земљу ћу обратити у пустош, јер су починили неверство – говори Господ Бог.“

Хоровођи. Према напеву: „Нема голубица у даљини.“ Давидова песма поуздања у Бога, када су га Филистејци ухватили у Гату.

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.