M’Cheyne Bible Reading Plan

Исвостејево убиство

4 Кад је Саулов син чуо да је Авенир умро у Хеврону, клонуле су му руке, и сав је Израиљ био у пометњи. ² А Саулов син је имао два заповедника својих чета. Један се звао Вана а други Рихав. Они су били синови Римона Вироћанина, из Венијаминовог племена. Вирот се, такође, убраја у Венијаминове крајеве. ³ Вироћани су пребегли у Гитајим где су остали као дошљаци до данашњега дана.

⁴ А Јонатан, Саулов син, је имао сина, који је био хром на обе ноге. Њему је било пет година кад је из Језраела дошла вест о Саулу и Јонатану. Његова дадиља га је подигла и потрчала, али док је журила да побегне, десило се да је он пао и остао хром. Име му је било Мефивостеј.

⁵ Запуте се Вироћани, Рихав и Вана, и дођу у Исвостејеву кућу за дневне жеге. Он се одмарао на кревету у подне. ⁶ Они уђу у кућу као да узму пшеницу и прободу га у стомак. Затим су Рихав и његов брат Вана побегли.

⁷ Ушли су у кућу док је он спавао на свом кревету у својој спаваћој соби. Проболи су га на смрт и одсекли му главу. Главу су узели, па су целе ноћи путовали путем за Араву. ⁸ Исвостејеву главу су донели Давиду у Хеврон и рекли цару: „Ево главе твога непријатеља Исвостеја, Сауловог сина, који је тражио твој живот. Данас је Господ извршио освету за мога господара, цара, над Саулом и његовим потомством.“

⁹ Давид одговори Рихаву и његовом брату Вани, синовима Римона Вироћанина: „Живога ми Господа, који ме је избавио из сваке невоље! ¹⁰ Човек који ми је донео вест да је Саул мртав мислио је да ми доноси добру вест. Ја сам га ухватио и погубио у Сиклагу да му платим за вест. ¹¹ Шта ћу тек да урадим са зликовцима који су убили праведног човека у његовој кући и у његовом кревету? Зар да не тражим од вас да платите за његову крв и да вас не истребим са земље?“

¹² Тада Давид даде наредбу момцима и они их погубише. Потом су им одсекли руке и ноге и обесили их код језера у Хеврону. А Исвостејеву главу су узели и сахранили је у Авениров гроб у Хеврону.

Давида помазују за цара

5 Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. ² Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

³ Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.

⁴ Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. ⁵ У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.

Јерусалим постаје престоница Израиља

⁶ Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ ⁷ Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

⁸ Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи^[a].“

⁹ Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона^[b] према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.

¹¹ А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. ¹² Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.

¹³ Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. ¹⁴ Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, ¹⁵ Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, ¹⁶ Елисама, Елијада и Елифелет.

Давид побеђује Филистејце

¹⁷ Кад су Филистејци чули да су Давида помазали за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Давид је то чуо, па је отишао доле у склониште. ¹⁸ Филистејци дођу и рашире се по рефаимској долини. ¹⁹ Тада Давид запита Господа: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“

Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их јамачно предати у твоје руке.“

²⁰ Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Господ је продро кроз моје непријатеље преда мном, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим^[c]. ²¹ Филистејци су оставили тамо своје идоле а Давид и његови људи су их однели.

²² Филистејци се поново попну и рашире се у рефаимској долини. ²³ Давид упита Господа, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. ²⁴ Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени одлучно, јер ће Господ изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“ ²⁵ Давид учини како му је Господ заповедио и потуче Филистејце од Гаваје до Гезера.

Ускрсење мртвих

15 Подсећам вас, браћо, на Радосну вест коју сам вам навестио, коју сте прихватили и у којој стојите. ² Њоме се и спасавате, ако је чврсто држите онако како сам вам је навестио, сем ако нисте узалуд поверовали.

³ Ја сам вам, наиме, на првом месту предао оно што сам примио: да је Христос, сагласно Писмима, умро за наше грехе, ⁴ и да је, сагласно Писмима, сахрањен и ускрснут трећег дана. ⁵ Потом се Христос указао Кифи, а затим Дванаесторици. ⁶ Онда се одједном указао пред више од пет стотина браће, од којих већина живи и данас, а неки су умрли. ⁷ Затим се указао Јакову, те свим апостолима. ⁸ На крају се Христос указао и мени, као недоношчету.

⁹ Наиме, ја сам најмањи међу апостолима, и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. ¹⁰ Ипак, милошћу Божијом сам оно што јесам, и његова милост према мени није била узалудна. Шта више, потрудио сам се више од свих њих, али не ја, него Божија милост са мном. ¹¹ Свеједно, био ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.

¹² Ако се проповеда да је Христос ускрснуо из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема ускрсења мртвих? ¹³ Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христос није ускрснуо, ¹⁴ а ако Христос није ускрснуо, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. ¹⁵ Ако мртви не ускрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог ускрснуо Христа, кога није ускрснуо. ¹⁶ Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христос није ускрснуо. ¹⁷ А ако Христос није ускрснуо, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. ¹⁸ По томе су пропали и они који су уснули у Христу. ¹⁹ Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.

²⁰ Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! ²¹ Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. ²² Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, ²³ свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. ²⁴ Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. ²⁶ Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. ²⁷ Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. ²⁸ А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? ³⁰ Зашто смо и ми сваки час у опасности? ³¹ Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. ³² Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,

³³ Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ ³⁴ Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.

³⁵ Ипак, неко може да пита: „Како мртви ускрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ ³⁶ Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. ³⁷ Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. ³⁸ А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. ³⁹ Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. ⁴⁰ Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. ⁴¹ Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.

⁴² Тако је и са ускрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а ускрсава непропадљиво; ⁴³ сеје се у срамоти, а ускрсава у слави; сеје се у слабости, а ускрсава у сили; ⁴⁴ сеје се природно тело, а ускрсава духовно.

Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. ⁴⁵ Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. ⁴⁶ Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. ⁴⁷ Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. ⁴⁸ Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. ⁴⁹ И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком.

⁵⁰ Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. ⁵¹ Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, ⁵² одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви ускрснути са нераспадљивим телима, а ми ћемо се изменити. ⁵³ Јер, ово распадљиво тело мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно. ⁵⁴ А кад се ово распадљиво тело промени у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно, тада ће се обистинити написана реч: „Победа прождре смрт.“

⁵⁶ Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. ⁵⁷ Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.

⁵⁸ Стога, вољена моја браћо, будите чврсти и непоколебљиви. Имајте вазда пуне руке посла у служби за Господа, знајући да ваш труд у служби за Господа није бесплодан.

Осуда лажних пророка

13 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, пророкуј против израиљских пророка. Пророкуј и реци онима што пророкују по жељи свога срца: ’Чујте реч Господњу: ³ Говори Господ Бог: тешко безумним пророцима који свој дух следе, а ништа не виде! ⁴ Твоји су пророци, Израиљу, као лисице међу рушевинама. ⁵ Нисте дошли на пробијена места да градите зид око дома Израиљевога, да се одржи у рату у дан Господњи. ⁶ Њихова су виђења испразна, а њихова прорицања лажна. Кажу – говори Господ – а Господ их није послао, и још чекају да се реч обистини! ⁷ Зар виђење које имате није испразно, зар прорицање које изричете није лажно кад кажете – говори Господ – а ја нисам говорио?!

⁸ Зато, говори Господ Бог: због ваших испразних речи и лажног прорицања, ево ме против вас – говори Господ Бог. ⁹ Дићи ће се моја рука на пророке који пророкују испразна виђења и проричу лаж. Они неће опстати на сабору мога народа, и у књигу дома Израиљева неће бити уписани, нити ће ући у земљу Израиљеву. Тада ћете знати да сам ја Господ Бог.’

¹⁰ То је због тога што су завели мој народ говорећи ’Мир’, а мира нема. Неко још гради зид, а они га, ево, премазују кречом. ¹¹ Реци онима што премазују кречом да ће пасти. Сручиће се киша поплавна, падаће велики град, беснеће олујни ветрови. ¹² А кад зид падне, неће ли вас питати људи: где је креч којим сте га намазали?’

¹³ Стога, говори Господ Бог: ’Пустићу олујне ветрове у свом гневу, и поплавну кишу у својој јарости, и велики град, да га у гневу затрем. ¹⁴ Разорићу зид који сте намазали кречом, оборићу га на земљу, па ће се показати његов темељ. А кад падне, скончаћете и ви у њему. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹⁵ А кад искалим свој гнев на зиду и на онима који су га намазали кречом, рећи ћу вам: ’Нема више зида, нема више оних који су га окречили, ¹⁶ нема више пророка израиљских који су пророковали Јерусалиму и имали виђења о његовом миру, а мира нигде – говори Господ Бог.’

¹⁷ А ти, сине човечији, окрени своје лице према ћеркама свог народа, које пророкују по жељи свог срца, и пророкуј против њих. ¹⁸ Реци: ’Говори Господ Бог: тешко онима што пришивају врачарске врпце око свих својих зглобова, и праве амајлије за главе свих величина, да улове душе! Можете ли да ловите душе мог народа, а да своје душе сачувате? ¹⁹ Скрнаве ме пред мојим народом за шаку-две јечма, и који комадић хлеба. Лажете мој народ који слуша лажи, те убијате душе које не треба да умру, а остављате у животу оне који не треба да живе.’

²⁰ Зато, говори Господ Бог: ’Ево ме против ваших врачарских врпци којима ловите душе као птице; стргнућу их с ваших руку и ослободићу оне чије душе ловите као птице. ²¹ Покидаћу ваше амајлије за главу и избавићу свој народ из ваших руку, па више неће бити плен у вашим рукама. Тада ћете знати да сам ја Господ. ²² Зато што сте лажју ожалостили срца праведних, која ја нисам ожалостио, и зато што сте охрабрили неправедне да се одврате од свог злог пута како би се спасили, ²³ зато више нећете имати испразна виђења и бавити се прорицањем! Ја ћу избавити мој народ из ваших руку, па ћете знати да сам ја Господ.’“

Хоровођи. Давидова поучна песма, када је Доик Едомац дошао и дојавио Саулу, рекавши му: „Давид је отишао у Ахимелекову кућу.“

Хоровођи. Жалосно. Давидова поучна песма.

Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма, када су Зифејци дошли Саулу и рекли: „Не крије ли се Давид код нас?“