M’Cheyne Bible Reading Plan

Давиду јављају за Саулову погибију

1 Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. ² А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

³ Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

⁴ Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

⁵ Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

⁶ Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. ⁷ Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

⁸ Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

⁹ Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

¹⁰ Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

¹¹ Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. ¹² Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

¹³ Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

¹⁴ Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

¹⁵ Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. ¹⁶ Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

¹⁷ Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. ¹⁸ Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

О даровима Светога Духа

12 Не желим, браћо, да будете у незнању по питању духовних дарова. ² Знате да сте, као бивши многобошци, били заведени, те сте служили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем: нико ко је вођен Божијим Духом, не може да каже: „Проклет био Исус.“ Исто тако, нико не може да каже: „Исус је Господ“, ако није вођен Светим Духом.

⁴ Дарови су различити, али је исти Дух. ⁵ Има и различитих служби, али је исти Господ. ⁶ Има разлике и у деловањима, али је исти Бог који кроз њих делује у свакоме.

⁷ А Дух на свакоме показује своје дејство ради заједничке користи. ⁸ Једноме Дух даје дар мудрог саветовања, док другоме исти Дух даје дар саопштавања посебног знања. ⁹ Једноме Дух даје дар вере, док другоме исти Дух даје дар исцељивања. ¹⁰ Једноме Дух даје дар да чини чуда, а другоме дар пророштва. Некоме даје дар разликовања духова, некоме да говори другим језицима, а некоме да тумачи те језике. ¹¹ Све ово чини један те исти Дух, који по својој вољи додељује дар сваком појединцу.

Једно тело – многи удови

¹² Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. ¹⁴ Јер један уд не чини тело, него многи. ¹⁵ Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁶ И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁷ Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. ¹⁹ Где би било тело да су сви они само један део тела? ²⁰ Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.

²¹ Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ ²² Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. ²³ Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, ²⁴ која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, ²⁵ да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. ²⁶ Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.

²⁷ Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно. ²⁸ А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, те оне са даром говорења других језика. ²⁹ Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви поседују дар исцељивања? Зар сви говоре другим језицима? Зар сви тумаче језике? ³¹ Ревносно тежите за вишим даровима!

Ја ћу вам, пак, показати најбољи пут.

Божија слава напушта Јерусалим

10 Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. ² Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.

³ Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. ⁴ Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. ⁵ Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.

⁶ Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, ⁷ један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. ⁸ Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.

⁹ Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. ¹⁰ Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. ¹¹ Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. ¹² Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. ¹³ Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ ¹⁴ Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.

¹⁵ Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. ¹⁶ Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. ¹⁷ Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.

¹⁸ Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. ¹⁹ И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.

²⁰ Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. ²¹ Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. ²² Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.