M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид поштеђује Саула

24 Кад се Саул вратио из похода на Филистејце, јавили су му: „Ено Давида у пустињи Ен-Геди!“ ² Тада Саул поведе са собом три хиљаде момака из целог Израиља и оде да тражи Давида по Литицама дивокоза.

³ Саул дође до овчијих торова поред пута. Тамо је била једна пећина и Саул уђе у њу ради нужде. Међутим, Давид и његови људи седели су на крају пећине. ⁴ Рекоше Давиду његови људи: „Ево, данас је дан за који ти је Господ рекао: ’Предаћу твог непријатеља у твоје руке, да учиниш с њим што ти је мило.’“ Давид устане и неприметно одсече руб Сауловог плашта.

⁵ Давид је одмах затим осетио грижу савести што је одсекао руб Сауловог плашта. ⁶ Он рече својим људима: „Сачувај ме Господе да учиним такву ствар своме господару, помазанику Господњем. Зар на њега да подигнем руку? Па он је помазаник Господњи!“ ⁷ Тако је Давид овим речима укорио своје људе, и није им дао да устану на Саула. А Саул је изашао из пећине и пошао својим путем.

⁸ Онда је и Давид устао и изашао из пећине, па је повикао за Саулом: „Господару мој, царе!“ Саул се обазре, а Давид падне ничице и поклони се лицем до земље. ⁹ Давид рече Саулу: „Зашто слушаш људе, који ти говоре: ’Давид жели твоју пропаст?’ ¹⁰ Ево, овог дана си видео својим очима да те је данас Господ предао у моје руке у овој пећини. Рекли су ми да те убијем, а ја сам те поштедео. Рекао сам: ’Нећу подићи руку на свога господара, јер он је помазаник Господњи.’ ¹¹ Оче мој, добро погледај руб свога плашта у мојој руци. Ја сам, наиме, одсекао руб твога плашта, а нисам те убио. Знај и схвати да нисам крив за злочин или побуну. Ја нисам сагрешио против тебе, а ти вребаш мој живот да ми га одузмеш. ¹² Нека Господ пресуди између мене и тебе! Господ нека ме освети на теби, али моја те рука неће таћи. ¹³ Као што каже древна изрека: ’Од опаких долази опако дело.’ Зато те моја рука неће таћи. ¹⁴ На кога је изашао цар Израиљев? Кога то гониш? Мртвог пса, обичну буву! ¹⁵ Господ нека буде судија; он нека пресуди између мене и тебе. Нека он размотри и заступа мој случај; он нека ме избави из твоје руке.“

¹⁶ Кад је Давид изговорио ове речи Саулу, рече Саул: „Да ли је то твој глас, сине Давиде?“ – и гласно заплака. ¹⁷ Он рече Давиду: „Ти си праведнији од мене, јер си ми учинио добро, иако сам ти нанео зло. ¹⁸ Сам си рекао данас како си ми учинио добро: Господ ме је предао у твоје руке, а ти ме ниси убио. ¹⁹ Кад човек наиђе на свог непријатеља, хоће ли га пустити да оде у миру? Нека те Господ награди добрим за то како си се данас понео према мени. ²⁰ Сада знам да ћеш јамачно постати цар и да ће се царство Израиљево учврстити у твојој руци. ²¹ Зато ми се сада закуни Господом да нећеш истребити моје потомство после мене, и да нећеш затрти моје име из дома мога оца.“

²² Давид се закле Саулу. Саул се врати својој кући а Давид и његови људи оду у горско скровиште.

Блуд у цркви

5 Чује се уопште да има блуда међу вама, и то таквог блуда каквог нема ни међу многобошцима; наиме, да неко живи са женом свога оца. ² А ви сте још поносни, уместо да вас то ожалости, па да одстраните из ваше средине онога који је учинио такво дело. ³ Јер, иако нисам присутан телом, него духом, већ сам осудио онога који је то дело учинио. ⁴ Када се у име Господа Исуса окупите ви и мој дух, силом нашега Господа Исуса, ⁵ онда нека се тај преда Сатани на пропаст тела, да би се дух спасао у дан Господњи.

⁶ Ваше хвалисање није добро. Зар не знате да мало квасца укисели све тесто? ⁷ Очистите се од старог квасца, да будете ново тесто, као што и јесте бесквасни, јер је Христос, наше пасхално Јагње, већ жртвовано. ⁸ Зато прослављајмо празник не са старим квасцем, квасцем покварености и злобе, него с бесквасним хлебовима искрености и истине.

⁹ Писао сам вам у посланици да се не дружите с блудницима; ¹⁰ не мислим под тим уопште на блуднике овога света, или лакоме, или разбојнике, или идолопоклонике. У том случају бисте морали да се повучете од света. ¹¹ Оно што сам вам писао је да се не дружите с тобожњим братом, који је у ствари блудник, или лакомац, или идолопоклоник, или псовач, или пијаница, или разбојник. С таквима да и не једете!

¹² Шта ја имам да судим оне који су у свету? Нису ли људи унутар Цркве они којима судите? ¹³ Онима у свету судиће Бог. А ви избаците злога из своје средине.

3 Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ ² Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.

³ Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.

⁴ Затим ми је рекао: „Сине човечији, иди дому Израиљевом и пренеси им моје речи. ⁵ Ниси, наиме, послан к народу који говори неразумљивим и тешким језиком, већ дому Израиљевом. ⁶ И ниси послан многим народима који говоре неразумљивим говором и тешким језиком, чије речи не разумеш. Да сам те послао к њима, они би те послушали. ⁷ Али дом Израиљев неће те послушати, јер они мене неће да слушају, пошто је сав дом Израиљев тврдоглав и непокоран. ⁸ Ево, ја ћу те учинити непопустљивим и тврдоглавим као што су они. ⁹ Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“

¹⁰ Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. ¹¹ Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“

¹² Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ ¹³ Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. ¹⁴ Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.

¹⁵ Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.

Језекиљ на стражи

¹⁶ Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: ¹⁷ „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име. ¹⁸ Ако кажем безбожнику ’Заиста ћеш умрети’, а ти га не опоменеш и не упозориш га да се одврати са свог безбожничког пута да спасе себи живот, он ће умрети због своје кривице, али ћу рачун за његову крв тражити од тебе. ¹⁹ Али ако опоменеш безбожника, а он се не одврати од своје безбожности и од свога безбожног пута, он ће умрети због своје кривице, а ти ћеш спасти свој живот.

²⁰ Кад праведник одступи од своје праведности и почне чинити неправду, поставићу пред њега нешто да посрне, па ће умрети. Али пошто га ниси опоменуо, умреће због свог греха. Његова се праведност неће памтити, али ћу од тебе тражити рачун за његову крв. ²¹ Ако опоменеш праведника да не греши, и тај праведник престане да греши, он ће остати у животу зато што је примио опомену, а ти ћеш спасти себи живот.“

²² Рука Господња је била на мени и он ми рече: „Устани и иди у долину, и тамо ћу ти говорити.“ ²³ Устао сам и отишао у долину, а тамо, Слава Господња стоји, као она слава коју сам видео поред реке Хевар. Ја падох ничице.

²⁴ Али у мене уђе Дух и подигне ме на ноге. Рече ми: „Иди и затвори се у своју кућу. ²⁵ На тебе ће, сине човечији, ставити ужад и свезати те њима, те нећеш излазити међу њих. ²⁶ А ја ћу учинити да ти се језик прилепи за непце, па ћеш бити нем, и нећеш их више прекоревати, јер су дом отпаднички. ²⁷ Кад ти будем говорио, отворићу ти уста, а ти ћеш им рећи: ’Говори Господ Бог!’ Ко слуша, нека слуша; а ко одбије да слуша, нека одбије, јер они су одметнички дом.

Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.