M’Cheyne Bible Reading Plan

10 Самуило узе флашицу уља, изли је на његову главу, пољуби га и рече: „Сам те Господ помазује за владара над својом баштином. ² Данас кад одеш од мене, наићи ћеш на два човека код Рахиљиног гроба у Венијаминовој земљи, у Селси. Они ће ти рећи: ’Нашле су се магарице које си пошао да тражиш. Твој отац се више не брине за магарице, али се забринуо за вас, говорећи: „Шта да учиним за свога сина?“’

³ Кад оданде наставиш и дођеш до Таворског храста, срешћеш тамо три човека, који ће ићи к Богу у Ветиљ. Један ће носити три јарета, други три погаче, а трећи мешину вина. ⁴ Они ће те поздравити, па ће ти дати два хлеба. Ти их прими из њихових руку.

⁵ Потом ћеш отићи на узвишицу Божију, где се налази филистејски војни табор. Тамо, чим ступиш у град, наићи ћеш на групу пророка како силази с узвишице. Пред њима ће бити лире, бубњеви, фруле и цитре, а они ће пророковати. ⁶ Дух Господњи сићи ће на тебе, па ћеш пророковати с њима и бити промењен у другог човека. ⁷ А кад се сви ови знакови испуне на теби, онда чини што ти прилика налаже, јер је Бог с тобом.

⁸ Затим сиђи преда мном у Галгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве свеспалнице и жртве мира. Сачекај седам дана, док не дођем к теби и поучим те шта ћеш даље чинити.“

⁹ Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му је променио срце, те су се сви они знакови испунили тог дана. ¹⁰ Кад су дошли до Гаваје, дође му у сусрет група пророка. Тада је Дух Божији сишао на њега, те је пророковао међу њима. ¹¹ Кад су сви они који су га од раније познавали видели где пророкује с пророцима, говорили су један другоме: „Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул међу пророцима?“ ¹² Један одврати: „А ко им је отац?“ Зато је настала изрека: „Зар је и Саул међу пророцима?“

¹³ Кад је престао да пророкује, отишао је на узвишицу^[a].

¹⁴ Самуилов стриц је упитао њега и његовог момка: „Где сте ви то ишли?“ Саул одговори: „Да тражимо магарице. Кад смо видели да их нигде нема, отишли смо к Самуилу.“

¹⁵ Саулов стриц опет упита: „Испричај ми шта вам је рекао Самуило.“

¹⁶ Саул одговори своме стрицу: „Рекао нам је да су се магарице нашле.“ Ипак, није му испричао оно што му је Самуило рекао за царство.

Саул жребом одређен за цара

¹⁷ Самуило сазва народ у Миспу ка Господу, ¹⁸ па рече народу израиљском: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам извео Израиља из Египта, и избавио вас из руку Египћана, и из руку свих царстава која су вас тлачила. ¹⁹ А ви сте данас презрели вашег Бога, који вас избавља од свих ваших мука и невоља, рекавши: ’Постави над нама цара.’ Сада станите пред Господа по својим племенима и родовима.’“

²⁰ Самуило приведе сва Израиљева племена, а жреб падне на Венијаминово племе. ²¹ Затим је привео Венијаминово племе по својим породицама. Жреб је пао на породицу Матријеву, а онда је жреб пао на Саула, Кисовог сина. Али кад су га тражили, нису га могли наћи. ²² Онда су опет питали Господа: „Да ли је тај човек већ дошао?“

Господ одговори: „Ено га, крије се међу товаром.“

²³ Отрчали су и довели га оданде. Кад је стао усред народа, за главу је био виши од свакога у народу. ²⁴ Самуило рече свем народу: „Погледајте кога је Господ изабрао, јер му нема равна у свем народу!“

Сав народ повика: „Живео цар!“

²⁵ Тада је Самуило саопштио народу царска права и дужности, записао их у књигу, и положио их пред Господа. Онда је послао сав народ својим кућама.

²⁶ И Саул је отишао кући у Гавају. С њим су отишли и одважни људи којима је Бог такнуо срце. ²⁷ Али неке пропалице рекоше: „Како ће нас овај избавити?“ Презрели су га и нису му донели дар. Он је то оћутао.

8 Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. ² Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. ³ Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. ⁴ Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. ⁵ Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. ⁶ Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. ⁷ Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. ⁸ Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. ⁹ Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. ¹⁰ Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. ¹¹ Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. ¹² Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. ¹³ Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.

¹⁴ Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. ¹⁵ Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ ¹⁶ Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. ¹⁷ А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.

Слава Божијег народа

¹⁸ Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. ¹⁹ Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. ²⁰ Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади ²¹ да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.

²² Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. ²³ И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. ²⁴ Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? ²⁵ Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.

²⁶ Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. ²⁷ Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. ²⁸ Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. ²⁹ Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. ³⁰ А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.

Божија љубав у Исусу Христу

³¹ Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? ³² Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? ³³ Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! ³⁴ Ко ће их осудити? Христос Исус који је умро, и поврх тога ускрснуо – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! ³⁵ Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? ³⁶ Јер овако пише у Светом писму:

³⁷ Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. ³⁸ Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, ³⁹ ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.

Порука Филистејцима

47 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Филистејце, пре него је фараон ударио на Газу:

² Овако каже Господ:

Псалам Давидов.

Псалам Давидов.