M’Cheyne Bible Reading Plan

Пораз Израиљаца; Ковчег савеза отет

4 Но, Самуилова је реч била намењена свему Израиљу. Израиљци су изашли у бој против Филистејаца. Утаборили су се код Евен Езера а Филистејци код Афека. ² Филистејци су се сврстали у бојни ред да се сукобе с Израиљцима. Повела се битка, али су Израиљци били поражени од Филистејаца, који су побили неких четири хиљаде људи на бојном пољу. ³ Кад се народ вратио у табор, израиљске старешине рекоше: „Зашто нас је Господ поразио данас пред Филистејцима? Хајде да из Силома узмемо Ковчег савеза Господњег! Кад он дође међу нас избавиће нас од наших непријатеља.“

⁴ Пошаљу они људе у Силом и узму оданде Ковчег савеза Господа над војскама, који седи над херувимима. Тамо са Ковчегом Божијег савеза била су оба Илијева сина. Офније и Финес.

⁵ Кад је Ковчег Господњег савеза дошао у табор сав Израиљ повика громким гласом, тако да се земља потресла. ⁶ Филистејци су чули поклик, па су рекли: „Какав је ово громки поклик у јеврејском табору?“

На вест да је Ковчег Господњи дошао у табор, ⁷ Филистејци се уплашише. Говорили су: „То је Бог дошао у табор! Тешко нама! Овако се нешто никада није догодило! ⁸ Јао нама! Ко ће нас избавити из руку ових моћних богова? То су они богови што су ударили Египћане свакојаким пошастима у пустињи. ⁹ Охрабрите се! Држите се мушки, Филистејци, да не будете робови Јеврејима, као што су они били робови вама. Држите се мушки и борите се!“

¹⁰ Филистејци ступе у бој и потуку Израиљце, те ови побегну сваки у свој шатор. Пораз је био веома велики. На израиљској страни пало је тридесет хиљада пешака. ¹¹ Ковчег Божији је био отет, а оба Илијева сина, Офније и Финес, погибоше.

Илијева смрт

¹² Тог истог дана дотрчи неки Венијаминовац из бојног реда и дође у Силом. Имао је исцепану одећу а на глави прашину. ¹³ Кад је стигао, Илије је седео на столици крај пута мотрећи, јер му је срце стрепило због Ковчега Божијег. Кад је човек дошао у град и испричао шта се догодило, цео је град закукао.

¹⁴ Илије је чуо кукњаву, па је упитао: „Каква је ово бука?“

Човек пожури да обавести Илија. ¹⁵ Илију је било деведесет осам година; очи су му биле укочене, па није могао да види. ¹⁶ Човек рече Илију: „Долазим с бојног поља. Побегао сам данас из бојног реда.“

Илије упита: „Шта се догодило, сине мој?“

¹⁷ Гласник одговори: „Израиљци су побегли пред Филистејцима; народ је претрпео велики пораз. Оба твоја сина, Офније и Финес, су погинула, а Ковчег Божији је отет!“

¹⁸ Кад је споменуо Ковчег Божији, Илије паде са столице уназад, крај градске капије, сломи врат и умре, јер је био стар и тежак човек. Био је судија у Израиљу четрдесет година.

¹⁹ А његова снаха, жена Финесова, била је пред самим порођајем. Кад је чула вест да је отет Ковчег Божији и да су јој умрли свекар и муж, сави се и роди, јер су је ухватили трудови. ²⁰ Док се растављала с душом, рекоше јој жене што су стајале око ње: „Не бој се, родила си сина.“ Међутим, она није одговорила, нити је марила.

²¹ Дечаку је дала име „Ихавод“^[a], рекавши: „Отишла је слава од Израиља“, зато што је Ковчег Божији био отет, и због свекра и мужа. ²² Зато је рекла: „Отишла је слава од Израиља, јер је отет Ковчег Божији.“

4 Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Авра̂му? Шта је он са̂м по себи постигао? ² Јер, ако је Авра̂м постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. ³ Шта Писмо говори? „Поверова Авра̂м Богу, па му је то урачунато у праведност.“

⁴ Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. ⁵ А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. ⁶ Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:

⁹ Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Авра̂му вера урачуната у праведност. ¹⁰ Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. ¹¹ Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Авра̂м постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. ¹² Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Авра̂ма, коју је овај имао док је још био необрезан.

Божије обећање се прима вером

¹³ Јер, када је Бог обећао Авра̂му и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Авра̂м држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. ¹⁴ Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, ¹⁵ зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. ¹⁶ Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Авра̂мовој вери. Он је духовни отац свима нама. ¹⁷ Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. ¹⁸ Авра̂м је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ ¹⁹ Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Авра̂м се није поколебао у својој вери. ²⁰ Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, ²¹ потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. ²² Зато му је вера урачуната у праведност. ²³ Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, ²⁴ него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је ускрснуо из мртвих, нашег Господа Исуса. ²⁵ Бог га је предао да умре за наше преступе, а ускрснуо га да нас учини праведнима.

42 Тада су сви војни заповедници, Каријин син Јоанан, Осајин син Језанија и сав народ од најмањих до највећих дошли ² пророку Јеремији. Рекли су му: „Нека се наше преклињање излије пред тебе! Помоли се за нас Господу, свом Богу, за сав овај остатак. Од много нас, мало нас је преостало, баш онако како нас и видиш својим очима. ³ Нека нам Господ, твој Бог, покаже којим путем да идемо и шта да радимо.“

⁴ Пророк Јеремија им је одговорио: „Пристајем. Ево, молићу се Господу, вашем Богу, онако како сте казали. Пренећу вам сваку реч Господњег одговора и ништа нећу да вам прећутим.“

⁵ На то су рекли Јеремији: „Нека против нас Господ буде истинити и верни сведок ако не поступимо према свакој речи коју ти за нас пошаље Господ, твој Бог. ⁶ Послушаћемо било да је добар или лош глас од Господа, нашег Бога, коме те шаљемо. Јер, биће нам добро кад послушамо глас Господа, нашег Бога.“

⁷ Након десет дана Јеремији је дошла реч од Господа. ⁸ На то је он окупио Каријиног сина Јоанана, све војне заповеднике који су били са њим и сав народ од најмањих до највећих. ⁹ Рекао им је: „Овако каже Господ, Бог Израиља, коме сте ме послали да му излијем ваше преклињање: ¹⁰ ’Ако стварно останете у овој земљи ја ћу вас изградити и нећу вас порушити. Засадићу вас и нећу вас ишчупати јер сам жалостан због зла које сам вам нанео. ¹¹ Не плашите се цара Вавилона од кога страхујете! Не плашите га се – говори Господ – јер ја сам са вама да вас спасавам, да вас избављам из његових руку. ¹² Исказаћу вам милосрђе па ће вам се и он смиловати, у вашу ће вас земљу вратити.

¹³ Али ако кажете – Нећемо да живимо у овој земљи – непослушни гласу Господа, свога Бога; ¹⁴ и кажете: не, ми идемо у Египат да више не гледамо рат, да не слушамо звук трубе, да не будемо гладни хлеба. Тамо ћемо да живимо. ¹⁵ Онда чујте Господњу реч, о, Јудин остатку. Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ако се окренете Египту и одете да живите тамо, ¹⁶ у Египту ће вас стићи мач кога се бојите. И глад од које стрепите прогањаће вас тамо у Египту. И тамо ћете умрети. ¹⁷ И сав народ који се окрене Египту да тамо живи помреће од мача, глади и помора. Неће бити преживелог или избеглице пред несрећом коју ћу им нанети. ¹⁸ Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: као што сам излио свој гнев и своју јарост на становнике Јерусалима, тако ћу да излијем свој гнев на вас када одете у Египат. Постаћете клетва и ужас, проклетство и ругло, и више никада нећете видети ово место.’

¹⁹ Господ вам је објавио, о, остатку Јудин: ’Не идите у Египат!’ Зацело знајте то, јер сам вас ја данас упозорио. ²⁰ Не обмањујте себе. Послали сте ме Господу, вашем Богу и рекли: ’Помоли се за нас Господу, нашем Богу. Урадићемо све онако како нам кажеш да ти је објавио Господ, наш Бог.’ ²¹ Данас сам вам казао и нећете да послушате Господа, свога Бога, у било чему због чега ме је послао вама. ²² Зато зацело знајте да ћете помрети од мача, глади и помора у месту где хоћете да идете и тамо живите!“

Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је: