M’Cheyne Bible Reading Plan

Анин хвалоспев

2 Ана се затим помолила овим речима:

Греси Илијевих синова

¹¹ Елкана се вратио својој кући у Раму, а дечак је служио Господу под надзором Илија свештеника. ¹² А Илијеви синови били су опаки људи и нису познавали Господа. ¹³ Ти свештеници су овако обичавали да поступају с народом: кад је неко приносио жртву долазио би свештеников слуга с тророгом виљушком у руци, и док се месо још кувало, ¹⁴ забадао њом у котао, лонац, тигањ, или шерпу, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао себи. Овако су поступали са свим Израиљцима који су долазили тамо, у Силом. ¹⁵ Осим тога, пре него што се палило сало, дошао би свештеников слуга и рекао човеку који је жртвовао: „Дај месо да се испече за свештеника, јер он од тебе неће примити кувано месо, него сирово.“

¹⁶ Ако би му човек одговорио: „Нека прво спале сало, па онда узми шта ти душа жели“, слуга би му рекао: „Не, него ми дај сад, а ако нећеш, узећу силом!“

¹⁷ Грех младића је био врло велик пред Господом, јер су људи презриво поступали с приносом Господњим.

¹⁸ А Самуило је служио пред Господом, тек дечак припасан ланеним оплећком. ¹⁹ Његова мајка би му начинила малу одору и доносила му сваке године кад би долазила са својим мужем да принесу годишњу жртву. ²⁰ Тада би Илије благословио Елкану и рекао: „Нека ти Господ да деце од ове жене уместо онога које је измолила од Господа.“ Потом би се вратили кући.

²¹ Господ је походио Ану те је затруднела и родила три сина и две ћерке. А дечак Самуило је растао пред Господом.

Илије опомиње своје синове

²² Илије је био веома стар. Тек, чуо је све што су његови синови чинили свему Израиљу, и то да спавају са женама које служе код улаза Шатора од састанка. ²³ Рекао им је: „Зашто радите такве ствари? Јер слушам о вашим опаким делима од свег овог народа. ²⁴ Немојте, синови моји! Није добра вест коју чујем да народ Господњи шири. ²⁵ Ако човек згреши против човека, Бог ће посредовати за њега, али ако човек згреши против Господа, ко ће посредовати за њега?“ Али они нису послушали глас свога оца јер је Господ решио да их погуби.

²⁶ А дечак Самуило је стасавао и стицао наклоност Господа и људи.

Божија казна над Илијевим домом

²⁷ Тада дође Божији човек к Илију и рече му: „Говори Господ: ’Ја сам се објавио дому твога претка док су били у Египту робујући фараоновом дому. ²⁸ Изабрао сам га између свих Израиљевих племена себи за свештеника, да приноси жртве на мом жртвенику, да пали ка̂д, и да носи оплећак преда мном. Дому твога оца дао сам и све паљене жртве народа израиљског. ²⁹ Зашто газите моју жртву и мој принос, које сам одредио за моје Пребивалиште? Ти частиш своје синове више него мене хранећи их првинама сваког приноса мог народа, Израиља.’

³⁰ Зато Господ, Бог Израиљев објављује: ’Рекао сам твоме дому и дому твога оца да ће ступати пред мојим лицем довека.’ Али, сада каже Господ: ’Далеко то било од мене! Јер ја поштујем оне који мене поштују, а они који ме презиру, биће осрамоћени. ³¹ Ево, долазе дани када ћу одсећи твоју мишицу и мишицу дома твога оца, тако да неће бити старца у твоме дому. ³² Ти ћеш гледати несрећу у мом Пребивалишту, а уместо свег обиља које ће се дати Израиљу, у твоме дому неће бити старца довека. ³³ А кога од твојих не истребим испред свога жртвеника оставићу само зато да ти сахну очи и да ти душа вене, а све мноштво потомака у твоме дому поумираће у најбољим годинама.

³⁴ Ово ће ти бити знак; то ће задесити оба твоја сина, Офнија и Финеса: обојица ће погинути истог дана. ³⁵ А себи ћу поставити верног свештеника који ће радити по моме срцу и по мојој вољи. Ја ћу му подићи трајни дом, а он ће ступати пред мојим помазаником довека. ³⁶ А ко преостане у твоме дому доћи ће да му се поклони за сребрњак и комад хлеба, говорећи: прими ме, молим те, у какву свештеничку службу да имам залогај хлеба.’“

2 Зато немаш изговора, о, човече који судиш, ко год да си. Јер тиме што судиш другоме, самог себе осуђујеш, пошто ти, судијо, чиниш исто. ² Међутим, Бог у складу са истином суди онима који такво што чине. ³ Мислиш ли, о, човече који судиш онима који чине такве ствари, а са̂м чиниш исто, да ћеш избећи Божији суд? ⁴ Или можда презиреш богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, а не знаш да те његова доброта води к покајању? ⁵ Ти својом тврдокорношћу и непокајаним срцем прикупљаш себи казну за дан Божијег гнева, када ће се открити његов праведни суд, ⁶ па ће сваком узвратити по његовим делима. ⁷ Онима што траже славу, част и бесмртност, устрајно чинећи добра дела, даће вечни живот. ⁸ А онима што су частохлепни и не покоравају се истини, него се покоравају неправедности, следи Божији гнев и љутња. ⁹ Невоља и мука снаћи ће сваког човека који упорно чини зло, прво Јеврејина, а онда и Грка. ¹⁰ А слава, част и мир следују свакоме ко чини добро, прво Јеврејину, а онда и Грку. ¹¹ Бог, наиме, није пристран.

¹² Заиста, они који су без познавања Закона сагрешили, без познавања Закона ће и пропасти, а они који су згрешили познајући Закон, по Закону ће им се и судити. ¹³ Јер пред Богом нису праведни они који само слушају Закон; они који Закон извршују, ти ће бити оправдани. ¹⁴ Наиме, кад многобошци који немају Мојсијев Закон, по природи чине оно што Закон налаже, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. ¹⁵ Они тако показују да је оно што захтева Закон уписано у њиховим срцима. То сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом оптужују или бране. ¹⁶ То ће се показати на дан када ће, по Радосној вести коју ја навешћујем, Бог посредством Исуса Христа судити скривеним мислима људским.

Јевреји и Закон

¹⁷ А ти, који се називаш Јеврејином? Ти се ослањаш на Закон и хвалиш се својим односом са Богом; ¹⁸ знаш шта он захтева и просуђујеш шта је најбоље, јер си примио поуку из Закона; ¹⁹ уверен си да си вођа слепима, светло онима који су у тами; ²⁰ васпитач неразумних, учитељ неуких, јер у Закону имаш оличење знања и истине. ²¹ Ти, дакле, који друге учиш, самога себе не учиш? Проповедаш да се не краде, а са̂м крадеш? ²² Говориш да се не чини прељуба, а са̂м чиниш прељубу? Гнушаш се идола, а са̂м пљачкаш храмове? ²³ Хвалиш се што имаш Божији Закон, а кршиш тај исти Закон, и тиме срамотиш Бога. ²⁴ Јер и записано је: „Због вас се међу народима вређа име Божије.“

²⁵ Обрезање има вредност ако извршаваш Закон; ако, пак, не извршаваш Закон, постајеш као онај који није обрезан. ²⁶ Ипак, ако необрезани извршава праведне захтеве Закона, неће ли Бог његово необрезање сматрати обрезањем? ²⁷ Зато ће теби, Јеврејину, судити онај који по рођењу није обрезан, али који извршава Закон, јер ти и поред слова и обрезања преступаш Закон. ²⁸ Јер, није Јеврејин онај који је то споља, нити је право обрезање телесна ствар. ²⁹ Прави Јеврејин је онај који је Јеврејин изнутра, чије је срце обрезано, а то чини Дух, а не слово Закона. Таквога не хвале људи, него Бог.

Јеремија ослобођен

40 Реч од Господа је дошла Јеремији након што га је Навузардан, заповедник телесне страже, ослободио из Раме, када је био окован ланцима међу изгнаницима из Јерусалима и Јуде, који су поведени у Вавилон, у изгнанство. ² Наиме, заповедник телесне страже је узео Јеремију и рекао му: „Господ, твој Бог, је најавио ово зло овом месту. ³ Господ је то и остварио. Учинио је како је најавио јер сте сагрешили Господу. Нисте послушали његов глас и све ово вас је задесило. ⁴ Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако ти је по вољи да пођеш са мном у Вавилон, ти пођи. Пазићу на тебе. А ако ти није по вољи да са мном пођеш у Вавилон, ти остани. Осмотри сву ту земљу пред собом, па где ти је добро и где ти је по вољи да идеш, ти иди.“ ⁵ И пре него што се он окрену да се врати, Навузардан је наставио: „Врати се Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку кога је вавилонски цар поставио над градовима Јуде. Остани са њим, међу народом, или иди где год ти је драго да идеш.“

Онда му је заповедник телесне страже дао храну и дар, па га је отпустио. ⁶ Јеремија је отишао Годолији, Ахикамовом сину, у Миспу. Остао је са њим, међу народом који је преостао у земљи.

Годолија убијен

⁷ Сви војни заповедници који су били у пољу, и њихови људи су чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, Ахикамовог сина, да управља мушкарцима, женама, децом и неким сиромасима из земље који нису поведени у вавилонско изгнанство. ⁸ Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија. ⁹ А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. ¹⁰ Ево, ја остајем у Миспи да вас представљам пред Халдејцима кад буду долазили код нас. А ви прикупљате вино, летње воће^[a] и уље, стављајте их у своје посуде и живите у својим градовима које сте освојили.“

¹¹ Тако су и сви Јудејци из Моава, они међу Амонцима, они у Едому и у свим земљама чули да је цар Вавилона одобрио остатак живља у Јуди, те да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. ¹² Сви Јудејци су се вратили из свих места у која су били протерани. Дошли су у Јудину земљу, код Годолије у Миспу, па су скупили вино и летње воће у изобиљу.

¹³ Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу. ¹⁴ Рекли су му: „Знаш ли да је Валис, цар Амонаца, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?“ Али Ахикамов син Годолија им није поверовао.

¹⁵ Каријин син Јоанан је у тајности казао Годолији у Миспи: „Молим те, допусти ми да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он убије тебе, па да се расеју сви Јудејци који су се окупили око тебе и тако пропадне Јудин остатак?“

¹⁶ Али Ахикамов син Годолија одврати Јоанану, Каријином сину: „Не чини тако нешто! Неистину говориш о Исмаилу.“

Псалам Давидов.

Давидова песма поуздања у Бога.