M’Cheyne Bible Reading Plan

Самсон у Гази

16 Једном је Самсон отишао у Газу. Тамо је видео неку блудницу и ушао к њој. ² Људима у Гази је било јављено: „Самсон је дошао овамо!“ Тада су га опколили и целе ноћи чекали у заседи на њега код градских врата. Притајили су се целе ноћи, мислећи: „Убићемо га кад сване зора.“

³ Самсон је лежао до поноћи, а онда је устао, дохватио градска врата с оба довратка и ишчупао их заједно с преворницом. Затим је врата ставио на рамена и изнео их на врх једног брда које се налази код Хеврона.

Самсон и Далила

⁴ После тога, Самсон је заволео једну девојку из долине Сорика, која се звала Далила. ⁵ Филистејски кнезови оду горе к њој и рекну јој: „Гледај да измамиш од њега где се крије његова велика снага, како бисмо могли да га свладамо, свежемо и покоримо. Сваки од нас ће ти, заузврат, дати по хиљаду и стотину сребрних шекела.“

⁶ Далила рече Самсону: „Реци ми где се крије твоја велика снага? Чиме би могао да будеш везан и свладан?“

⁷ Самсон јој одговори: „Да ме вежу са седам свежих волујских жила, које се још нису осушиле, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“

⁸ Филистејски кнезови су јој донели седам свежих волујских жила, још неосушених, и она га је везала њима. ⁹ А код ње у соби чекала је заседа. Она повика: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он покида жиле као што се кудеља прекине кад је дохвати ватра. Тако се није сазнало где се крије његова снага.

¹⁰ Далила рече Самсону: „Ето, ти си терао шегу са мном и испричао ми лажи. А сад ми реци чиме би могли да те свежу.“

¹¹ Он јој рече: „Да ме вежу новим, још неупотребљеним конопцима, изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“

¹² Тада Далила узе седам нових конопаца и свеза га њима. Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Заседа је, наиме, чекала у соби. Али он покида конопце на својим раменима као конце.

¹³ Далила рече Самсону: „Ето, ти све време тераш шегу са мном и причаш ми лажи. Реци ми чиме могу да те вежу.“

Он јој одговори: „Да ми уплету седам праменова косе на разбој и заглаве их клином, постао бих као сваки други човек.“ ¹⁴ Док је он спавао, она уплете седам праменова његове косе на разбој и заглави их клином.

Онда му викну: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“ Он се пробуди из сна, и истргне и клин, и разбој и основу.

¹⁵ Она му рече: „Како можеш рећи да ме волиш, кад срцем ниси са мном? Трипут си већ терао шегу са мном и ниси ми рекао где се крије твоја велика снага.“ ¹⁶ Али како му је она свакога дана додијавала својим речима и салетала га, смучило му се до смрти, ¹⁷ па јој је отворио цело своје срце. Рекао јој је: „Бритва никада није прешла преко моје главе, јер сам назиреј Божији од мајчине утробе. Да се ошишам, снага би ме напустила; изгубио бих снагу и постао као сваки други човек.“

¹⁸ Кад је Далила видела да јој је отворио цело своје срце, поручила је филистејским кнезовима: „Дођите сада, јер ми је отворио цело своје срце.“ Филистејски кнезови дођу к њој, носећи сребро у рукама. ¹⁹ Она га је успавала на своме крилу и позвала једног човека, па му је одсекла седам праменова косе с главе. Прво га је она савладала. Тако га је напустила снага.

²⁰ Онда је викнула: „Самсоне, Филистејци иду на тебе!“

Он се пробудио из сна мислећи: „Извући ћу се као и раније и ослободићу се“, јер није знао да је Господ одступио од њега.

²¹ Тада су га Филистејци ухватили и ископали му очи. Затим су га одвели у Газу и оковали га бронзаним оковима. У тамници је окретао млин. ²² Међутим, одсечена коса је почела да расте.

Самсонова смрт

²³ А Филистејски кнезови били су се окупили да принесу велику жртву своме богу Дагону и да се провеселе. Рекли су: „Наш бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.“

²⁴ Кад је народ видео Самсона, славио је свога бога и клицао:

²⁵ Кад им се срце испунило радошћу, повикали су: „Позовите Самсона да нас забавља!“ Довели су Самсона из тамнице, те је овај играо пред њима.

Онда су га поставили између стубова. ²⁶ Самсон рече момку који га је водио за руку: „Остави ме тамо где могу да опипам стубове на којима грађевина почива, да се наслоним на њих.“ ²⁷ А зграда је била пуна мушкараца и жена. Тамо су били и сви филистејски кнезови. Само је на крову било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали како Самсон игра. ²⁸ Самсон зазва Господа и рече: „Господе Боже, сети ме се и дај ми снагу још само овај пут, о, Боже, да се одједном осветим Филистејцима за своје очи!“ ²⁹ Самсон напипа два средња стуба на којима је зграда почивала, опре се о њих, десницом о један, а левицом о други, ³⁰ и рече: „Нека умрем с Филистејцима!“ Затим их је свом снагом гурнуо, те се зграда срушила на кнезове и на народ који је био у њој. Оних које је побио умирући, било је више него оних које је побио за живота.

³¹ Тада су дошла његова браћа и сав дом оца његовог, узела га и однела горе. Сахранили су га између Сараје и Естаола у гробу његовог оца, Маноја. Он је судио Израиљу двадесет година.

Павле у Грчкој

20 Када се буна стишала, Павле је послао по ученике и охрабрио их. Затим се поздравио са њима и отпутовао у Македонију. ² Пролазећи тим крајевима, охрабривао је ученике многим речима. Тако је стигао у Грчку, ³ где је остао три месеца. Али, баш кад је требало да отплови у Сирију, дознао је да су Јевреји сковали заверу против њега. Зато је одлучио да се врати преко Македоније. ⁴ Придружили су му се: Пиров син Сопатер из Верије, Аристарх и Секунд из Солуна, Гај из Дерве, Тимотеј, те Тихик и Трофим из Мале Азије. ⁵ Они су отишли пре нас и сачекали нас у Троади. ⁶ После празника Бесквасних хлебова, отпловили смо из Филипа и за пет дана стигли у Троаду, где смо остали недељу дана.

Евтих оживљен

⁷ У недељу смо се окупили на причест. Павле је поучавао народ, али како је намеравао да отпутује следећег дана, наставио је да проповеда све до поноћи. ⁸ У горњој соби, у којој смо се сабрали, било је много светиљки. ⁹ Како се Павлово научавање одужило, један младић по имену Евтих, који је седео на прозору, утону у дубок сан, те савладан сном, паде с трећег спрата. Када су га подигли, био је мртав. ¹⁰ Павле је сишао, наднео се над њим, загрлио га и рекао: „Не узнемиравајте се, још је жив!“ ¹¹ Затим се вратио горе, разломио хлеб и јео, па им је још дуго говорио – све до зоре. Након тога је отишао. ¹² А младића су довели кући живог, те су се веома утешили.

Павле у Милиту

¹³ Ми смо се, пак, раније укрцали на брод и отпловили за Ас. Оданде је требало да поведемо Павла. Он је, наиме, тако одредио, намеравајући да са̂м путује копном. ¹⁴ Када се састао са нама у Асу, укрцали смо га у лађу и отишли у Митилину. ¹⁵ Сутрадан смо отпловили оданде и дошли надомак Хиоса. Прекосутра смо пристали у Самосу, а следећег дана смо стигли у Милит. ¹⁶ Павле је одлучио да заобиђе Ефес да се не би задржавао у Малој Азији; журио се да, ако је могуће, на празник Педесетнице буде у Јерусалиму.

Опроштај с ефеским старешинама

¹⁷ Из Милита је послао људе у Ефес и позвао црквене старешине. ¹⁸ Када су дошли к њему, Павле им је рекао: „Ви знате како сам се све време владао међу вама од првог дана када сам ступио у Малу Азију. ¹⁹ Служио сам Господу са свом понизношћу, уз сузе и невоље које су ме задесиле због јудејских заседа. ²⁰ Нисам пропустио ништа корисно да вам навестим и да вас поучим, како јавно, тако и по кућама. ²¹ Уверавао сам и Јевреје и Грке да се морају окренути Богу у покајању и веровати у нашег Господа Исуса.

²² А сад, ево, по налогу Духа, идем у Јерусалим и не знам шта ме чека тамо. ²³ Једино што ми Дух Свети потврђује у сваком граду је да ме чекају окови и невоље. ²⁴ До свог живота ми нимало није стало, већ само до тога да истрчим трку и довршим службу коју сам добио од Господа Исуса – да објавим Радосну вест о Божијој милости.

²⁵ Сада знам да ме нико од вас међу којима сам био, док сам путовао и проповедао о Царству Божијем, више неће видети. ²⁶ Зато вам јамчим на данашњи дан да нисам крив ни за чију пропаст, ²⁷ јер нисам пропустио да вам објавим сав наум Божији. ²⁸ Пазите на себе и на стадо над којим вас је Дух Свети поставио као надгледнике, да напасате цркву Божију, коју је он стекао својом крвљу. ²⁹ Знам, наиме, да ће после мог одласка доћи међу вас крволочни вуци који неће штедети стада. ³⁰ Чак ће се и међу вама самима појавити они који ће извртати учење како би одвукли ученике за собом. ³¹ Зато будите на опрезу! Сећајте се да три године, дан и ноћ, нисам престајао да са сузама опомињем свакога од вас.

³² А сада вас поверавам Богу и његовој милостивој речи која вас може изградити и дати вам наследство међу свима који су посвећени. ³³ Ничије сребро, злато или одећу нисам пожелео. ³⁴ И сами знате да сам се сопственим рукама постарао за своје личне потребе, као и за потребе својих сарадника. ³⁵ У свему сам вам дао пример: да се тако треба трудити и старати се за немоћне, сећајући се речи Господа Исуса: ’Блаженије је давати, него примати.’“

³⁶ Кад је изрекао ово, клекнуо је, па се помолио са свима њима. ³⁷ Тада су сви гласно заплакали, пали у загрљај Павлу и изљубили га. ³⁸ Највише их је ожалостило кад је рекао да га више неће видети. Затим су га испратили на лађу.

Писмо изгнаницима

29 Ово су речи писма које је пророк Јеремија послао из Јерусалима остатку старешина у изгнанству, свештеницима, пророцима и свем народу који је из Јерусалима у Вавилон одвео Навуходоносор – ² након одласка цара Јехоније, царице мајке, дворана, главара Јуде и Јерусалима, заједно са тесарима и ковачима из Јерусалима – ³ по Сафановом сину Елеаси и Гемарији, Хелкијином сину, које је цар Јуде Седекија послао у Вавилон код Навуходоносора, вавилонског цара. А писало је:

⁴ Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља, свим изгнаницима које сам из Јерусалима послао у изгнанство, у Вавилон: ⁵ „Градите куће и кућите се! Баште садите и једите њихов плод! ⁶ Жените се, рађајте синове и ћерке. Жените своје синове и своје ћерке удајите, да и они изроде синове и ћерке. Множите се тамо и не умањујте се. ⁷ Тражите благостање граду у који сам вас послао у изгнанство. Молите се за њега Господу, јер ће његово благостање бити и ваше благостање.“ ⁸ Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Нека вас не варају ваши пророци, који су међу вама и ваши тумачи снова. Не слушајте своје снове што их сањате ⁹ јер вам они пророкују лажно у моје име. Ја их нисам послао – говори Господ.“

¹⁰ Овако каже Господ: „Када се наврши вавилонских седамдесет година, заузећу се за вас и остварићу над вама моју добру реч. Вратићу вас на ово место. ¹¹ Јер ја знам науме које сам за вас осмислио – говори Господ – добре науме, а не лоше, да вам дам будућност пуну наде. ¹² А ви ћете ме призивати, долазићете да ми се молите, а ја ћу вас услишити. ¹³ Тражићете ме и пронаћи ћете ме јер ћете ме тражити свим својим срцем! ¹⁴ Даћу вам да ме пронађете – говори Господ. Вратићу ваше изгнанике и сабраћу вас из свих народа и свих места у које сам вас изагнао – говори Господ – и довешћу вас на место са којег сам вас и послао у изгнанство.“

¹⁵ Ипак ви говорите: „Господ нам је у Вавилону подигао пророке.“ ¹⁶ Али овако каже Господ цару који седи на Давидовом престолу и свем народу што живи у овом граду, твојим сународницима који нису с тобом отишли у изгнанство: ¹⁷ Овако каже Господ над војскама: „Ево, шаљем на њих мач, глад и помор. Учинићу да су као труле смокве, нејестиве колико су лоше. ¹⁸ Гонићу их мачем, глађу и помором; претворићу их у призор грозоте за сва царства света, у клетву, у пустош, у ругло и подсмех за све народе међу које сам их изагнао. ¹⁹ Јер нису слушали моје речи – говори Господ – које сам им упорно слао и слао по пророцима, својим слугама. Нисте слушали – говори Господ.

²⁰ Сви ви, изгнаници, чујте реч Господњу коју сам из Јерусалима послао у Вавилон: ²¹ Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља за Колајиног сина Ахава и за Масијиног сина Седекију, за оне који вам у моје име пророкују лаж: предаћу их у руке Навуходоносора, цара Вавилона. А он ће да их погуби пред вашим очима. ²² Баш њих ће сви изгнани Јудејци, који су у Вавилону, узимати за клетву, кад говоре: ’Нека ти Господ учини као Седекији и Ахаву, које је у ватри спалио вавилонски цар!’, ²³ јер су учинили срамоту у Израиљу. Учинили су прељубу са женама својих ближњих, у моје су име објављивали лажну поруку коју им ја нисам заповедио. И ја то знам и томе сам сведок – говори Господ.“

Порука Семаји

²⁴ „А Семаји из Нелама реци: ²⁵ ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: зато што си у своје име слао писма свем народу који је у Јерусалиму, Масијином сину Софонији и свим свештеницима, говорећи:

²⁶ Господ те је поставио за свештеника уместо свештеника Јодаја, да у Дому Господњем пазите на сваког лудака који пророкује. А ти га баци у окове, па му окуј и врат. ²⁷ А зашто онда ниси запретио Јеремији Анатоћанину који вам пророкује? ²⁸ Јер он је нама у Вавилону поручио: „Задуго још градите куће и кућите се! Баште садите и једите њихов плод.“’“

²⁹ Свештеник Софонија је прочитао ово писмо пророку Јеремији.

³⁰ И реч Господња је дошла Јеремији: ³¹ „Пошаљи свим изгнаницима поруку: ’Господ каже за Семају из Нелама: зато што вам је Семаја овако пророковао – а ја га нисам послао, већ вас је он навео да се поуздате у лаж – ³² зато овако каже Господ: ево, ја ћу судити Семаји из Нелама и његовим потомцима. Никог свог више неће имати живог у овом народу и неће видети добро које ћу да учиним за свој народ – говори Господ – јер је позивао на побуну против Господа.’“

Јудејско веће осуђује Исуса

15 А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.

Исус пред Пилатом

² Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:

„Ти то кажеш.“

³ Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. ⁴ Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“

⁵ Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.

Исуса осуђују на смрт

⁶ Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. ⁷ У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. ⁸ Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.

⁹ Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ ¹⁰ Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. ¹¹ Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.

¹² Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ ¹³ А они повикаше: „Разапни га!“

¹⁴ Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“

¹⁵ Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.

Војници се ругају Исусу

¹⁶ Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. ¹⁷ Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. ¹⁸ Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ ¹⁹ Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. ²⁰ Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.

Исуса одводе

²¹ Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. ²² Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. ²³ Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. ²⁴ Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.

Исус је разапет на крст

²⁵ Било је девет сати ујутро када су га разапели. ²⁶ Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. ²⁷ Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. ²⁸ Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“^{[a] 29} Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, ³⁰ спаси самога себе, па сиђи с крста!“

³¹ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! ³² Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.

Исусова смрт

³³ У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. ³⁴ Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“

³⁵ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“

³⁶ Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ ³⁷ А Исус врло гласно повика и издахну.

³⁸ Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. ³⁹ А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“

⁴⁰ Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. ⁴¹ Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.

Исусова сахрана

⁴² Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, ⁴³ Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. ⁴⁴ Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. ⁴⁵ Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. ⁴⁶ Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. ⁴⁷ Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.