M’Cheyne Bible Reading Plan
Самсон пали Филистејцима летину
15 После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон дође да посети своју жену носећи јој јаре. Рекао је: „Хоћу да уђем к својој жени у собу.“ Али њен отац му није дао да уђе.
2 Њен отац му рече: „Био сам уверен да је мрзиш, па сам је дао једном од твојих пратилаца. Није ли њена млађа сестра лепша од ње? Узми њу уместо оне.“
3 Самсон им рече: „Овај пут нећу бити крив Филистејцима кад им учиним неко зло.“ 4 Самсон оде, ухвати три стотине лисица, окрене их репом према репу и свеже им по једну бакљу између два репа. 5 Онда запали бакље и пусти лисице међу филистејску летину. Тако је спалио пожњевену и непожњевену летину, винограде и маслинике.
6 Филистејци су се питали: „Ко је ово учинио?“ Рекли су им: „То је био Самсон, зет једног Тимњанина, зато што је овај узео његову жену и дао је једном од његових пратилаца.“
Тада се Филистејци дигну и спале и њу и њеног оца. 7 Самсон им је на то рекао: „Кад сте то урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.“ 8 Истукао их је уздуж и попреко наневши им велики пораз. Онда је отишао, настанио се у пећину Етамске стене.
9 Али Филистејци се дигну и утаборе се у Јуди. Били су се раширили до Лехије. 10 Јудејци им рекоше: „Зашто сте се устали против нас?“
Они им одговорише: „Устали смо да свежемо Самсона и учинимо му како је он учинио нама.“
11 Тада је три хиљаде људи из Јудиног племена отишло до руба Етамске пећине и рекло Самсону: „Зар ти није познато да Филистејци владају над нама? Шта си нам то учинио?“
Он им одговори: „Како су они мени учинили, тако сам ја учинио њима.“
12 Они му рекоше: „Дошли смо да те свежемо и предамо Филистејцима у руке.“ Самсон им рече: „Закуните ми се да ме ви сами нећете убити!“
13 „Нећемо – рекоше му – само ћемо те свезати и предати у њихове руке, али те нећемо убити.“ Затим су га свезали са два нова конопца и одвели из пећине. 14 Кад је дошао до Лехије, Филистејци кренуше на њега кличући од радости. Тада га Дух Господњи обузе, и конопци око његових рамена постадоше као ланени конци спаљени ватром, те свезе спадоше са његових руку. 15 Ту је нашао свежу магарећу чељуст, дохватио је и њоме побио хиљаду људи.
16 Самсон рече:
„Магарећом чељусти
гомилу сам на гомилу наслагао;
магарећом чељусти
побио сам хиљаду.“
17 Кад је то изрекао, бацио је чељуст из своје руке и назвао оно место „Рамат-Лехија“.
18 Како је био веома жедан, завапио је ка Господу и рекао: „Господе, ти си извојевао ово велико избављење руком свога слуге. Зар сад да умрем од жеђи и паднем у руке необрезанима?“ 19 Господ проби шупљину што је код Лехије и одатле изби вода. Самсон се напио, повратио снагу и опоравио се. Зато је то место назвао Ен-Акоре[a], а оно је до данас у Лехији.
20 Он је био судија у Израиљу за време филистејске владавине двадесет година.
Догађаји у Ефесу
19 Док је Аполос био у Коринту, Павле је прошао кроз горња подручја и дошао у Ефес. Тамо је нашао неке ученике 2 и упитао их: „Да ли сте примили Светог Духа када сте поверовали?“
Они су му одговорили: „Нисмо ни чули да Свети Дух постоји.“
3 „Онда, каквим сте крштењем крштени?“ – упитао их је Павле.
„Јовановим крштењем“ – одговорише му.
4 На то им Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верује у онога који ће после њега доћи, то јест у Исуса.“ 5 Када су то чули, крстили су се у име Господа Исуса. 6 А када је Павле положио своје руке на њих, Свети Дух је сишао на њих, те су почели да говоре другим језицима и да пророкују. 7 Било их је укупно дванаест људи.
8 Павле је током три наредна месеца одлазио у синагогу и одважно проповедао. Расправљао је са њима и убеђивао их о Царству Божијем. 9 Али, како су неки, који су били окорели и непослушни, пред свима ружили овај Пут, Павле је одступио од њих. Онда је одвојио ученике, па је свакодневно водио расправе у школи неког Тирана. 10 Ово је потрајало две године, тако да су сви житељи Мале Азије, и Јевреји и Грци, чули реч Господњу. 11 Господ је чинио изванредна чуда преко Павла, 12 тако да су чак и марамице и делове његове одеће стављали на болеснике, те би их болест напуштала, а зли духови излазили из њих.
13 А и неки Јевреји, који су тумарали наоколо и истеривали зле духове, покушали су да призову име Господа Исуса над онима који су били опседнути злим дусима. Говорили су: „У име Исуса кога Павле навешћује, заповедам вам да изађете!“ 14 То су чинили седам синова неког Скеве, јеврејског водећег свештеника. 15 Зли дух им је одговорио: „Знам Исуса, а и Павла познајем, али ко сте ви?“ 16 Човек који је био опседнут злим духом скочи на њих и надвлада их, па су голи и изранављени побегли из те куће.
17 Све становнике Ефеса, и Јевреје и Грке, обузео је страх када су сазнали за ово, те се величало име Господа Исуса. 18 Многи који су узверовали долазили су да исповеде и обзнане своја зла дела. 19 Велики број оних који су се бавили врачарством, доносили су своје врачарске књиге и спаљивали их пред свима. Када су прорачунали њихову вредност, утврдили су да вреде педесет хиљада сребрњака. 20 Тако је, снагом Господњом, реч његова јачала и ширила се.
21 Након ових догађања, Павле је одлучио да прође Македонијом и Ахајом и да оде у Јерусалим. „После тога – рекао је Павле – морам да видим и Рим.“ 22 Онда је послао у Македонију своја два помоћника, Тимотеја и Ераста, а он је још неко време провео у Малој Азији.
Побуна у Ефесу
23 Некако у то време, у Ефесу је избила велика побуна против Пута Господњег. 24 Наиме, неки ковач по имену Димитрије, израђивао је сребрне храмиће богиње Артемиде и тиме обезбеђивао велику зараду занатлијама. 25 Сазва он њих, као и све оне који су се бавили истим занатом, па им рече: „Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла, 26 а видите и чујете како је онај Павле убедио и завео многи народ, не само у Ефесу него и у целој Малој Азији, говорећи да богови направљени људском руком нису богови. 27 Али, није само углед нашег заната доведен у питање, већ и то да се храм велике богиње Артемиде неће сматрати ни за шта. Тиме би се нанела штета величанству богиње, коју поштује цела Мала Азија и сав свет.“
28 Када су то чули, обузео их је гнев, па су почели да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ 29 Сав град се ускомешао. Народ сложно нагрну у позориште вукући Павлове сапутнике, Македонце Гаја и Аристарха. 30 Павле је хтео да изађе пред народ, али му то ученици нису дозволили. 31 Такође су му и неки од провинцијских угледника, који су му били пријатељи, поручили да се не појављује у позоришту.
32 Једни су узвикивали једно, а други друго, јер је окупљени народ био збуњен, тако да већина није знала због чега су се окупили. 33 Неки из народа су подстицали Александра да иступи, јер су га Јевреји гурали напред. Он махну руком желећи да се одбрани пред народом. 34 Међутим, када су људи дознали да је он Јеврејин, почели су сви у један глас да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ То је трајало читава два сата.
35 Тада је градски службеник умирио народ речима: „Грађани Ефеса! Није ли сваком човеку познато да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? 36 Пошто су те ствари неоспорне, требало би да се умирите и да ништа не чините брзоплето. 37 Људи које сте довели нису покрали храм, нити су вређали нашу богињу. 38 Зато, ако Димитрије и мајстори с њим имају какву тужбу против некога, судови су отворени, а и намесници су ту, па нека се туже. 39 Ако неко тражи нешто више, то ће се решити у законитој скупштини. 40 Прети нам, наиме, опасност да будемо оптужени за ово што је било данас, јер нема никаквог разлога којим бисмо могли да оправдамо ово комешање.“
41 После ових речи је распустио скуп.
Ананија – лажни пророк
28 Било је то исте године када је Јудин цар Седекија отпочео владавину. Те четврте године, петог месеца, наочиглед свештеника и свег народа у Дому Господњем, Азуров син Хананија, пророк из Гаваона, ми је рекао: 2 „Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: ’Скршићу јарам цара Вавилона! 3 За две године враћам на ово место све ствари Дома Господњег које је одавде узео вавилонски цар Навуходоносор и однео их у Вавилон; 4 И Јехонију, сина Јудиног цара Јоакима, и све изгнане Јудејце који су отишли за Вавилон ја враћам на место ово – говори Господ – јер ја ћу да скршим јарам цара Вавилона.’“
5 А пророк Јеремија је одговорио пророку Хананији пред свештеницима и пред свим народом, који су стајали у Дому Господњем: 6 Јеремија је рекао пророку: „Амин! Тако нека Господ учини, нека испуни твоје речи које си пророковао. Нека из Вавилона у ово место врати ствари Господњег Дома и све изгнане. 7 Али, послушај ову реч коју ћу објавити и теби и свем народу: 8 Пророци од давнина, који су били и пре мене и пре тебе, пророковали су многим земљама и великим царствима рат, зло и помор. 9 А пророк који би пророковао мир, па би се испунила његова реч, био би прихваћен као пророк кога је заиста Господ послао.“
10 Пророк Хананија је тада скинуо јарам са врата пророка Јеремије и скршио га. 11 И пред целим народом Хананија је рекао: „Овако каже Господ: ’Овако ћу за две године са врата свих народа скршити јарам Навуходоносора, цара Вавилона.’“ А пророк Јеремија је отишао својим путем.
12 Реч Господња је дошла Јеремији након што је пророк Хананија скршио јарам са врата пророка Јеремије: 13 „Иди и реци Хананији: ’Овако каже Господ: скршио си дрвени јарам, али сада си уместо њега направио гвоздени јарам! 14 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: на врат свих тих народа стављам гвоздени јарам, да служе Навуходоносору, цару Вавилона, и служиће му, баш као и звери пољске које сам му дао.’“
15 Пророк Јеремија је рекао пророку Ананији: „Слушај, Хананија: није те Господ послао! Овај си народ навео да се поузда у лаж! 16 Зато овако каже Господ: ’Ево, збрисаћу те са лица земље ове године. Умрећеш, јер си разгласио побуну против Господа.’“
17 Тако је пророк Хананија умро те године у седмом месецу.
Верске вође планирају да убију Исуса
14 Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. 2 Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“
Жена помазује Исуса миришљавим уљем
3 Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.
4 Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? 5 То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да̂ сиромасима.“ Зато су је прекорили.
6 Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 7 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. 8 Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. 9 Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
10 Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. 11 Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.
Пасхална вечера
12 А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“
13 Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, 14 па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ 15 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“
16 Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.
Вечера Господња
17 Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. 18 Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“
19 Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“
20 А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. 21 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
22 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“
23 Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.
24 Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. 25 Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“
26 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Наговештај Петровог одрицања
27 Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати.’
28 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
29 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“
30 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“
31 Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33 Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“
35 Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36 Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
37 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
39 Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.
41 Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
43 Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“
45 Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46 Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47 Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.
48 Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49 Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“
50 Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51 Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52 Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.
Пред Великим већем
53 Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.
55 Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56 Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.
57 Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58 „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59 Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.
60 Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61 Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.
Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“
62 „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
63 На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64 Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“
Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65 Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.
Петар се одриче Христа
66 Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67 Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:
„И ти си био са Исусом из Назарета!“
68 Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.
69 Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70 Али Петар је и даље то порицао.
Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“
71 Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“
72 Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.