M’Cheyne Bible Reading Plan
Ковчег савеза у шатору
16 Ковчег Господњи су донели и поставили га усред шатора који је Давид разапео за њега. Онда су принели жртве свеспалнице и жртве мира. 2 Кад је Давид завршио с приношењем жртве свеспалнице и жртве мира, благословио је народ у име Господње. 3 Затим је разделио свим Израиљцима, и мушкарцима и женама, свакоме по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа.
4 Потом је поставио неке од Левита да служе испред Ковчега Господњег, да зазивају, хвале и славе Господа, Бога Израиљевог: 5 Асафа главара, а другог за њим Захарију, па Јеиела, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Венају и Овид-Едома. Јеиел је свирао лиру и харфу а Асаф цимбале. 6 Свештеници Венаја и Јазило су редовно трубили у трубу пред Ковчегом савеза Господњег.
7 Тог дана је Давид први пут наредио да Асаф и његова браћа приносе хвале Господу:
8 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
9 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
10 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
11 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
12 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
13 О, семе Израиљево, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
14 Он је Господ, Бог наш, судови су његови
по свој земљи.
15 Сећајте се увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
16 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
17 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
18 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
19 Док вас је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
20 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
21 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве.
22 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
23 Певај Господу, сва земљо,
дан за даном навешћујте његово спасење.
24 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
25 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
26 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
27 Пред њим су слава и величанство,
на његовом су месту сила и радост.
28 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
29 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите пред њега,
клањајте се Господу сјајном у светости,
30 дрхти пред њим, сва земљо!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
31 Нека се радују небеса,
нека се весели земља,
нека се говори међу народима: „Господ влада!“
32 Нека хучи море и све што је у њему,
нек се радује поље и све што је на њему.
33 Тада ће певати шумско дрвеће пред Господом,
јер он долази да суди земљи.
34 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
35 Реците: „Спаси нас, Боже нашега спасења,
скупи нас, избави нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.“
36 Благословен да је Господ,
Бог Израиљев, од века до века.
И сав народ нека каже: „Амин“ и „Нек је слава Господу!“
37 Асафа и његову браћу је оставио тамо пред Ковчегом савеза Господњег да редовно служе пред Ковчегом, како је прописано за сваки дан, 38 а тако и Овид-Едома и његову браћу, њих шездесет осам; Овид-Едома, сина Једутуновог и Осу као вратаре.
39 Свештеника Садока и његову браћу свештенике је оставио пред Пребивалиштем Господњим, на узвишици код Гаваона, 40 да стално приносе жртве свеспалнице Господу на жртвенику за жртве свеспалнице, ујутро и увече, у складу са свим што је написано у Закону Господњем, који је он дао Израиљу. 41 С њима су били Еман, Једутун и остали изабрани, који су били одређени поименце да приносе хвалу Господу: „Јер је милост његова довека.“ 42 Еман и Једутун су имали да трубе у трубе, и да свирају цимбале и друге музичке справе на славу Богу.
43 Затим се народ вратио својим кућама, а Давид се вратио да благослови свој дом.
Зауздавање језика
3 Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. 2 Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.
3 Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. 4 Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. 5 Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! 6 Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.
7 Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, 8 а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. 9 Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. 10 Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. 11 Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? 12 Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.
Права мудрост
13 Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости. 14 Али ако у себи носите горку завист и себично истицање, онда се немојте поносити и говорити оно што се противи истини. 15 Таква мудрост не долази одозго, него је земаљска, људска, од злог духа је. 16 Јер, где је завист и себично истицање, онде је неред и свако зло.
17 А мудрост која долази одозго, пре свега је чиста, затим миротворна, кротка, прилагодљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. 18 А праведност је плод који ће убрати они који сеју у миру – они који чине мир.
Авдијина визија
1 Виђење Авдијино:
Овако Господ Бог каже о Едому:
Чули смо вест од Господа
и гласник је послан међу народе:
„Устаните! Дигнимо се у бој против њега!“
2 „Ево, учинио сам те незнатним међу народима
и врло презреним.
3 Дрскост срца твога те је обманула,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Говориш у срцу своме:
’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’
4 Све и да се ко орао винеш,
своје гнездо међу звезде свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
5 Ако ти лопови дођу
и по ноћи затирачи,
зар неће накрасти колико им треба?
Ако ти дођу берачи грожђа,
зар неће оставити за пабирчење?
Али ти ћеш бити похаран!
6 О, како ће Исава да претресу!
Наћи ће му сва скривена блага.
7 Све до границе потерали те сви твоји савезници.
Обманули су те, надвладали те твоји вајни пријатељи.
Ти што твој хлеб једу, испод тебе копају ти јаму,
а ти о томе појма немаш.
8 Нећу ли оног дана – говори Господ –
сатрти мудраце едомске
и учене с горе Исавове?
9 О, Темане, препашће се твоји ратници,
сви са горе Исавове биће побијени.
10 Због насиља над Јаковом, братом твојим,
прекриће те стид
и довека сатрвен ћеш бити.
11 Оног дана када си стајао по страни,
од дана кад су му туђинци благо заробили,
кад незнанци грунуше на врата његова
и за Јерусалим жреб бацаше,
ти си био као један од њих.
12 Ниси смео да посматраш дан брата свога,
дан његове коби;
ниси смео да ликујеш над народом Јуде,
оног дана кад су разорени,
и злурадо да се цериш
на дан њиног јада.
13 Ниси смео да прођеш кроз врата мог народа
у онај дан њихове пропасти.
Ниси смео да посматраш зло њихово
у тај кобни дан,
да се пружаш за њиховим благом
на дан њиног јада.
14 Ниси смео да стојиш на раскршћима,
бегунце његове да убијаш,
да његове издајеш преживеле
у том дану јада.
15 Близу је дан Господњи
свим народима.
Шта си чинио, чиниће се теби.
Обиће ти се о главу дела твоја.
16 Јер, као што сте пили на мојој светој гори
и сви народи ће истрајно пити.
И пиће и гутаће
и биће као да их није било.
17 А на гори Сион спасење ће бити
и биће она светиња,
а дом ће Јаковљев запосести поседе своје.
18 Ватра ће постати дом Јаковљев,
дом Јосифов биће пламен,
а дом Исавов постаће стрњика.
И спалиће их, прогутаће их,
и неће се спасти нико
из дома Исавовог.“
Јер тако каже Господ.
19 Они из Негева ће освојити гору Исавову,
а они из равнице Филистеју.
Освојиће и подручје Јефремово и подручје Самарије,
а Венијамин ће освојити Галад.
20 И изгнаници са бедема народа израиљског
наследиће земљу Хананаца до Сарепте.
А изгнаници из Јерусалима,
који су у Сефарду, запосешће градове Негева.
21 И изаћи ће избављени на гору Сион
да суде гори Исавовој
и Царство ће припадати Господу.
Исус позива прве ученике
5 Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. 2 Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. 3 Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.
4 Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“
5 Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“
6 Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. 7 Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.
8 Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ 9 Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. 10 Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.
Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ 11 Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.
Исус лечи губавца
12 Једном, док је Исус био у неком граду, дошао је један човек сав у губи. Кад је видео Исуса, пао је пред њим ничице и замолио га: „Господе, ако хоћеш, можеш да ме очистиш.“
13 Исус испружи руку и дотаче га, рекавши: „Хоћу, буди чист!“ Губа са њега нестаде истог тренутка.
14 Исус му онда нареди: „Не говори никоме о овоме, него иди и покажи се свештенику, па принеси жртву за очишћење, коју је Мојсије прописао, да се њима пружи доказ.“
15 Ипак, глас о Исусу се пронео још више, тако да је много народа долазило к њему да га слуша и да их он излечи од болести. 16 Али, Исус се повлачио на усамљена места и молио се.
Исус лечи одузетог човека
17 Једнога дана је Исус поучавао. Тамо су седели и неки фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих места у Галилеји, Јудеји и из Јерусалима. А Господња сила је била тамо да би он лечио. 18 Уто неки људи на носилима донеше једног одузетог човека. Хтели су да га унесу и положе пред Исуса, 19 али то нису могли због мноштва. Међутим, они се попну на кров, уклоне црепове, па га са постељом спусте насред собе, право пред њега.
20 Исус, видевши њихову веру, рече: „Пријатељу, опраштају ти се твоји греси!“ 21 Зналци Светог писма и фарисеји почеше да умују у себи, говорећи: „Ко је овај богохулник? Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?“
22 Исус је знао о чему они умују, па им је рекао: „Зашто овако размишљате у срцу? 23 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 24 Али да знате: Син Човечији има власт да на земљи опрашта грехе.“ Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 25 Човек одмах устаде са своје постеље и оде кући славећи Бога. 26 Сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говорили: „Данас смо видели невероватне ствари!“
Исус позива Левија
27 Касније, када је изашао, видео је порезника по имену Левије како седи на месту за прикупљање пореза. Исус му рече: „Пођи за мном!“ 28 Он остави све, устане и пође за њим.
29 Левије је, затим, у својој кући приредио велику гозбу у његову част. Тамо је заједно са њима за трпезом било много порезника и других људи. 30 А фарисеји и зналци Светог писма су приговарали његовим ученицима, говорећи: „Зашто једете и пијете с порезницима и другим грешницима?“
31 Исус им одговори: „Лекар не треба здравима него болеснима. 32 Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, већ грешнике.“
О посту
33 Они му рекоше: „Јованови ученици често посте и моле се, а исто чине и фарисејски; ипак, твоји једу и пију.“
34 Исус им рече: „Зар можете силити сватове да посте док је младожења са њима? 35 Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, па ће тада постити.“
36 Исус им још исприча причу: „Нико не прави закрпу од нове одеће да би је ставио на стару, јер тиме цепа нову одећу, а ни старој одећи не пристаје закрпа од нове. 37 Такође, нико не улива ново вино у старе мехове, јер ће мехови попуцати од врења новога вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. 38 Зато се ново вино мора сипати у нове мехове. 39 Али, нико ко је пио старо вино, не жели ново, јер каже: ’Старо је боље.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.