M’Cheyne Bible Reading Plan

Ковчег савеза у Киријат-Јариму

13 Давид је већао са заповедницима над хиљадама и стотинама и са свим војводама. ² Давид рече свем збору Израиљевом: „Ако сматрате да је то добро и ако је по вољи Господа, Бога нашега, хајде да поручимо осталој браћи по целој Израиљевој земљи, и свештеницима и Левитима по градовима са својим пашњацима, да се окупе к нама. ³ Пренесимо к себи Ковчег Бога нашега, јер га нисмо тражили за Сауловог доба.“

⁴ Сав збор се сложио да се тако уради, јер је то било право у очима свега народа. ⁵ Тако је Давид окупио сав Израиљ од Сихора египатског до Лево-Амата, да донесу Ковчег Божији из Киријат-Јарима.

⁶ Давид и сав Израиљ су отишли у Валу, то јест, Киријат-Јарим у Јуди, да донесу оданде Ковчег Бога, Господа, који носи име по Господу који седи над херувимима.

⁷ Ковчег Божији су донели на новим запрегама из Авинадавовог дома, а Уза и Ахијо су возили запреге. ⁸ Давид и сав Израиљ се веселио пред Господом из све снаге, с песмама, лирама, бубњевима, даирама, и трубама.

⁹ Кад су дошли до Хадоновог гумна, Уза пружи руку и прихвати Ковчег Божији, јер су их волови нагнули у страну. ¹⁰ Али Господ плану гневом на Узу и удари га на том месту јер је ставио руку на Ковчег. Тако је умро пред Богом.

¹¹ Давид је био љут због тога што је Господ усмртио Узу, па је прозвао то место Фарес-Уза, и тако се зове до данас.

¹² Тог дана се Давид уплашио од Бога, па је рекао: „Како ћу ја онда донети Ковчег Божији к мени?“ ¹³ Давид није однео Ковчег к себи у Давидов град, него га је склонио у кућу Гаћанина Овид-Едома. ¹⁴ Ковчег Божији је остао три месеца у кући Овид-Едома, и Господ је благословио Овид-Едома и све што је имао.

Давид утврђује своју владавину

14 А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.

² Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.

³ Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки. ⁴ Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, ⁵ Јевар, Елисуја, Елфалет, ⁶ Нога, Нефег, Јафија, ⁷ Елисама, Велијада и Елифелет.

Давид поражава Филистејце

⁸ Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих. ⁹ Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.

¹⁰ Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду:

„Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“

¹¹ Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.

¹² Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.

¹³ Али Филистејци поново изврше напад у долини. ¹⁴ Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. ¹⁵ Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“

¹⁶ Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.

¹⁷ Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.

Увод

1 Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.

Искушења

² Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, ³ знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. ⁴ Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.

⁵ Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. ⁶ Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. ⁷ Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, ⁸ јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.

⁹ Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, ¹⁰ а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. ¹¹ Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.

¹² Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.

¹³ Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он са̂м кога искушава. ¹⁴ Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. ¹⁵ Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.

¹⁶ Не варајте се, браћо моја вољена. ¹⁷ Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. ¹⁸ Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.

Слушање и извршавање

¹⁹ А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; ²⁰ јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. ²¹ Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе.

²² Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. ²³ Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; ²⁴ погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. ²⁵ Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини.

²⁶ Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. ²⁷ Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.

Корпа летњег воћа

8 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, корпа летњег воћа. ² Казао ми је: „Амосе, шта видиш?“

Одговорио сам: „Корпу летњег воћа.“

Господ узврати: „Мом народу, Израиљу, дошао је крај^[a] и ја више нећу да му попуштам.

³ На тај дан ће лелек бити храмска песма – говори Господ Бог – посвуда ће бити разбацани многи лешеви. Тише само!

⁵ Говорите:

⁷ Господ се заклео поносом Јаковљевим: „Довека заборавити нећу сва њихова дела.

⁹ И тога дана ћу дати да сунце зађе у подне,

¹³ Тога ће дана

Проповедање Јована Крститеља

3 Била је петнаеста година владавине цара Тиверија. Тада је Понтије Пилат управљао Јудејом, Ирод је владао Галилејом, а његов брат Филип Итурејом и Трахонитидом, док је Лисанија управљао Авилином. ² Првосвештеници су били Ана и Кајафа. У то време је Бог позвао Јована, Захаријиног сина, који је био у пустињи. ³ Јован је прошао целу област око реке Јордан проповедајући покајање и крштење ради опроштења греха.

⁴ Овако је, наиме, написано у Књизи пророка Исаије:

⁷ Много народа је долазило к Јовану да их крсти, али он им је говорио: „Породе змијски, ко вам је рекао да бежите пред надолазећим гневом Божијим? ⁸ Него, донесите плодове који доказују покајање. И не говорите у себи: ’Авра̂м је наш отац!’, јер вам кажем да Бог може и од овог камења да подигне децу Авра̂му. ⁹ Већ је секира спремна да у корену посече дрвета, јер свако дрво које не рађа добар род, одсеца се и баца у ватру.“

¹⁰ Народ га је питао: „Шта онда да чинимо?“

¹¹ Јован им одговори: „Ко има две кошуље, нека да̂ једну ономе ко нема и ко има храну нека чини слично.“

¹² Дошли су и порезници да се крсте, па су и они упитали Јована: „Учитељу, шта ми да чинимо?“

¹³ Јован им рече: „Не узимајте више од онога што је прописано.“

¹⁴ И војници га упитају: „А шта да чинимо ми?“ Јован им одговори: „Не изнуђујте новац ни од кога и никога лажно не оптужујте, него будите задовољни својом платом.“

¹⁵ У народу се пробудила нада, па су се сви питали о Јовану: „Да није он Христос?“

¹⁶ Јован им свима одговори: „Ја вас крштавам водом, али после мене долази неко ко је моћнији од мене. Ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. ¹⁷ У његовој руци је лопата да овеје своје гумно и да сабере жито у своју житницу, а плеву ће спалити неугасивим огњем.“ ¹⁸ Јован је и на много других начина подстицао народ и навештавао Радосну вест.

¹⁹ А Јован је јавно прекоревао и тетрарха Ирода, због тога што је овај живео са Иродијадом, женом свога брата, и због свих злодела која је починио. ²⁰ На све то, Ирод је додао још једно злодело: бацио је Јована у тамницу.

Исусово крштење

²¹ Пошто се крстио сав народ, крстио се и Исус. Док се молио, отворе се небеса, ²² те Дух Свети сиђе на њега у облику голуба. Тада се зачуо глас са неба: „Ти си Син мој вољени, ти си ми сва радост!“

Исусови преци

²³ Исус је имао око тридесет година када је почео да делује. Свет је мислио да је он био Јосифов син,