M’Cheyne Bible Reading Plan
Давидови потомци
3 А ово су Давидови синови који су му се родили у Хеврону:
првенац Амнон, од Ахиноаме Језраелке,
други Данило од Авигеје Кармилке,
2 трећи Авесалом, син Махе, ћерке Талмаја, гесурског цара,
четврти Адонија, син Агитин,
3 пети Сефатија од Авитале,
шести Итрам од његове жене Егле.
4 Ових шест му се родило у Хеврону, где је царевао седам година и шест месеци.
Тридесет три године је царевао у Јерусалиму. 5 Ови су му се родили у Јерусалиму:
Шима, Совав, Натан и Соломон, четири од Витсавеје, Амилове ћерке; 6 Јевар, Елисама и Елифелет, 7 Нога, Нефег и Јафија, 8 Елисама, Елијада и Елифелет; њих девет. 9 Све су ово били Давидови синови, поред синова иноча. Тамара им је била сестра.
Цареви Јуде
10 Соломонов син је био Ровоам,
његов син Авија,
његов син Аса,
његов син Јосафат,
11 његов син Јорам,
а његов син Охозија,
његов син Јоас,
12 његов син Амасија,
његов син Азарија,
његов син Јотам,
13 његов син Ахаз,
његов син Језекија,
његов син Манасија,
14 његов син Амон,
његов син Јосија.
15 Јосијини синови:
првенац Јоанан,
други Јоаким,
трећи Седекија,
четврти Салум.
16 Синови Јоакимови:
његов син Јехонија,
и његов син Седекија.
Наследници престола након изгнанства
17 Синови сужња Јехоније:
његов син Салатило. 18 Његови синови: Малхирам, Федаја, Сенасар, Јекамија, Осама и Недавија.
19 Федајини синови:
Зоровавељ и Семај.
Зоровавељеви синови:
Месулам, Хананија,
и њихова сестра Селомита.
20 Месуламови синови:
Асува, Оило, Варахија, Асадија и Јусавесед; њих пет.
21 Хананијини синови:
Фелатија и Исаија, и синови Рефаје, Арнана, Овадије и Сеханије.
22 Сеханијини синови:
Семаја, и његови синови:
Хатуш, Игал, Варија, Неарија и Сафат; њих шест.
23 Неаријини синови:
Елиоинај, Језекија и Азрикам; њих три.
24 Елиоинајеви синови:
Одавија, Елијасив, Фелаја, Акув, Јоанан, Далаја и Анан; њих седам.
Јудини потомци
4 Јудини синови:
Фарес, Есрон, Хармија, Ор и Совал.
2 Реаји, сину Соваловом, родио се Јат, а Јату се родио Ахумаја и Лад. То су породице саратске.
3 Ови су од оца Етама:
Језраел, Јесма и Једвас, а њиховој сестри је било име Аселелфонија. 4 Фануило је био отац Гедору, а Езер је био Хусин отац.
То су били синови Ора, првенца Ефрате, оца Витлејемовог.
5 Асхор, Текујин отац, је имао две жене, Елу и Нару.
6 Нара му је родила Ахузама, Ефера, Темана и Ахастара. То су Нарини синови.
7 Синови Елини: Серет, Цохар и Етнан. 8 Косу се родио Анув. Совив, и породице Ахарила, сина Арумовог.
9 А Јавис је био славнији од своје браће. Његова мајка му је дала име „Јавис“[a] говорећи: „То је зато што сам га родила с болом.“ 10 Јавис је призвао Бога Израиљевог говорећи: „Благослови ме и рашири моје међе! Нека твоја рука буде са мном, и сачувај ме од несреће, да се не мучим!“ И Бог је услишио што је тражио.
11 Хелуву, сину Сујином, родио се Мехир, Он је био Естонов отац. 12 Естону су се родили Вет-Рафа, Фесеја и Техина, отац града Нас. То су Рихавови људи.
13 Кенезови синови су били
Готонило и Сораја.
А Готонилови синови:
Атат и Меонатај[b]. 14 Меонотају се родио Офра,
а Сораји се родио Јоав,
предак Ге-Харасимљана, названих тако јер су били резбари.[c]
15 А синови Халева, сина Јефонијиног, су били:
Ир, Ила и Нам.
Илин син
је био Кенез.
16 Јелелеилови синови:
Зиф, Зифа, Тирија и Асареило.
17 Езрини синови:
Јетер, Меред, Ефер и Јалон. Мередова жена је родила Маријама, Самаја и Јесву, оца Естемоје. 18 А његова жена Јудејка родила је Јареда оца Гедора, Хевера оца Сокота, и Јекутила оца Заноје. То су били синови Витије, ћерке фараонове, којом се Меред оженио.
19 А синови Одијине жене, сестре Нама оца Кеиле били су:
Гармија и Естемоја Махаћанин.
20 Симонови синови:
Амнон, Рина, Вен-Анан и Тилон.
Јесејеви синови:
Зохет и Вен-Зохет.
21 Синови Силомови, сина Јудиног:
Ир, Лихин отац, и Лада, Марисин отац, и породице платнарског дома у Вет-Асвеји; 22 па Јоким и Козевљани, Јоас и Сараф, који су владали у Моаву, и Јасуви-Лехем. То је по древним записима. 23 Они су били лончари, који су живели у Натаиму и Гедири; тамо су били у царевој служби.
Симеунови потомци
24 Симеунови синови:
Намуило, Јамин, Јарив, Зара и Саул;
25 његов син Салум, његов син Мивсам, и његов син Мишма.
26 Мишмини потомци:
Амуило, његов син, његов син Захур и његов син Семај.
27 Семај је имао шеснаест синова и шест ћерки. Његова браћа нису имала много деце, а ни све њихове породице нису биле толико бројне као јудејске. 28 Живели су у Вир-Савеји, Молади, Асар-Суалу, 29 Вали, Асему, Толаду, 30 Ватуилу, Орми, Сиклагу, 31 Вет-Маркавоту, Асар-Сусиму, Вет-Виреју и у Сарајиму. То су били њихови градови до цара Давида. 32 Њихова села била су: Етам, Ајин, Римон, Тохен и Асан – пет градова, 33 са свим њиховим селима која су била око тих градова све до Вала. То су била њихова насеља; овако су се водили према својим родовима:
34 Месовав, Јамлих и Јоса син Амасијин, 35 Јоило и Јуј, син Јосивије, сина Сораје, сина Асиловог, 36 Елиоинај, Јакова, Јесохаја, Асаја, Адило, Јесимило и Венаја, 37 и Зиза, син Сифија, сина Алона, сина Једаје, сина Симрија, сина Семајиног.
38 Ови именовани били су кнезови у својим породицама. Пошто су се њихове породице веома умножиле, 39 отишли су надомак Гедора, на источној страни долине, тражећи пашу за своја стада. 40 Нашли су обилату и добру пашу. Земља је била широка, спокојна и мирна, јер су становници, који су претходно живели тамо, били Хамови потомци.
41 Ти што су били записани по именима дошли су у дане Језекије, цара Јудиног, и оборили се на њихове шаторе, и на Меуњане који су се затекли тамо, и извршили над њима клето уништење, тако да их нема данас. Потом су се населили на њихово место, јер је тамо било паше за њихова стада. 42 А неки од њих, пет стотина Симеунових потомака, отишли су на гору Сир, на челу са Фелатијом, Неаријем, Рефајом и Озилом, синовима Јесејевим. 43 Они су побили преостале Амаличане и тамо живе све до данас.
Неделотворност старог богослужења
9 Први савез је такође имао праведне захтеве за богослужење и саграђену богомољу. 2 Шатор је био уређен тако да је у првом делу стајао свећњак, сто и жртвени хлебови. Тај део се зове „Светиња“. 3 Други део Шатора, иза завесе, зове „се Светиња над светињама“. 4 Ту је стајао кадиони жртвеник од злата и Ковчег савеза, сав опточен златом. У њему је била златна посуда са маном и Аронов штап који је био процветао, и плоче савеза. 5 Над Ковчегом су стајали херувими славе, наткриљујући поклопац. О овоме нећемо сада подробно говорити.
6 Пошто је ово уређено овако, свештеници стално улазе у први део Шатора да врше богослужење. 7 У други део Шатора улази само Првосвештеник, и то једном годишње, с крвљу жртве коју приноси за себе и за грехе народа учињене у незнању. 8 Тиме Свети Дух показује да пут у Светињу над светињама још није отворен, будући да први Шатор још постоји. 9 Ово на сликовит начин говори о садашњем времену, зато што жртвени дарови и жртве које се приносе, не могу савршено очистити савест онога који служи Богу, 10 пошто се тичу само телесних праведних захтева, јела, пића, и разних обредних прања, која трају само до времена када ће Бог успоставити бољи поредак.
11 А Христос је дошао као Првосвештеник са добрима, те ушао кроз бољи и савршенији Шатор који није саграђен људском руком, то јест, од творевине. 12 Када је, пак, ушао у Светињу над светињама, он није принео крв јарчева и телади, већ себе, проливши сопствену крв, и тако постигао вечно откупљење. 13 Јер, ако крв јарчева и бикова и пепео јунице, којим се шкропе они који су обредно нечисти, посвећује ради телесне чистоће, 14 колико ће више крв Христова, који је посредством вечног Духа принео себе непорочног Богу, очистити нашу савест од мртвих дела, да служимо живоме Богу?
15 Он је посредник Новог савеза да би они који су позвани примили обећање вечног поседа, пошто је поднео смрт ради откупљења од преступа учињених у првом савезу.
16 Наиме, при отварању тестамента[a], треба најпре да се потврди да је онај који га је саставио мртав, 17 будући да тестамент постаје важећи тек по завештаваочевој смрти. Све док је завештавалац жив, тестамент не важи. 18 Зато је и први савез постао пуноважан проливањем крви жртве. 19 Наиме, кад је Мојсије изговорио све заповести целом народу у складу са Законом, узео је крв телади и јараца с водом, скерлетном вуном и исопом, те пошкропио књигу и сав народ. 20 Онда је рекао: „Ово је крв савеза који вам је Бог одредио.“ 21 Крвљу је такође пошкропио Шатор и све богослужбене посуде. 22 Уистину, по Закону се скоро све чисти крвљу, то јест, без проливања крви нема опроштења.
Христова крв уклања грехе
23 Потребно је, дакле, да се предмети који су начињени по узору на небеске ствари очисте на овај начин, али небеске ствари захтевају боље жртве од ових. 24 Јер, Христос није ушао у рукотворену Светињу, која је тек представа праве Светиње, него у са̂мо небо, да се сад појави пред Богом за нас. 25 Првосвештеник сваке године улази у светињу и приноси животињску крв. А Христос није ушао тамо да принесе себе више пута, 26 јер би у том случају морао више пута од постанка света да претрпи патњу. Он се појавио сада, на свршетку векова, да својом жртвом уклони грехе једном за свагда. 27 Људима је одређено да једном умру, и да затим изађу на Божији суд. 28 Исто тако ће се и Христос, пошто је једном принет да понесе грехе многих, појавити по други пут али не због греха, него да донесе спасење онима који га жељно ишчекују.
Сведоци против Израиља
3 Чујте ову реч, јер Господ против вас говори, децо Израиљева. Говори против вас и свег рода који сам извео из египатске земље:
2 „Само сам вас познавао
више од свих родова на земљи.
Зато ћу вас и казнити
за све ваше кривице.“
3 Иду ли двоје заједно,
а да се нису срели?
4 Риче ли лав у шуми
ако нема плена?
Јавља ли се риком лавић из брлога свога,
ако није нешто ухватио?
5 Слеће ли птица у замку на тле,
ако нема мамца?
Склања ли се птичија замка са тла,
ако ништа ухваћено није?
6 Огласи ли се труба у граду,
а да народ не задрхти?
Зар постоји несрећа у граду,
а да није од Господа?
7 Јер Господ не чини ништа,
а да тајну своју не објави пророцима,
слугама својим.
8 Зарикао је лав!
И ко да се не препадне?!
Проговорио је Господ Бог!
И ко да не пророкује?!
9 Објавите по утврђењима у Азоту
и по утврђењима египатске земље.
Реците: „Саберите се по брдима Самарије,
гледајте велике немире сред ње
и насиље у њој.“
10 „Нису знали добро да чине – говори Господ –
ти што згрћу насиљем
и пустошењем по својим утврђењима.“
11 Зато овако каже Господ Бог:
„Непријатељ је око земље,
снагу ће твоју да обори,
оплениће твоја утврђења.“
12 Овако каже Господ:
„Као када пастир истргне из лављих чељусти
пар ногу или комад ува,
тако ће истргнути децу Израиљеву
која у Самарији пребивају на углу постеље,
на свиленом кревету.
13 Чуј и сведочи дому Јаковљевом, говори Господ, Господ Бог над војскама:
14 На дан када казним Израиљ за преступе његове
казнићу и жртвенике Ветиља.
Одсеће се рогови жртвеника
и попадаће на тле.
15 И зимску и летњу ћу кућу ударити.
Срушиће се куће пуне слоноваче
и многи ће домови бити збрисани
– говори Господ.“
146 Славите Господа!
Душо моја, прослављај Господа!
2 Господа ћу прослављати докле живим,
док ме има Богу своме певаћу похвале!
3 Не уздајте се у владаре, у човеков изданак,
јер у њему избављења нема.
4 Напусти га дух његов, у земљу се враћа
и тог дана пропадне му што је наумио.
5 Благо оном ком помаже Бог Јаковљев;
оном што се Господу, Богу нада!
6 Он је створио небо, земљу
и море и све што је у њима;
он истине довека се држи.
7 Потлаченим он праведно узвраћа
и гладнима храну даје;
Господ ослобађа утамничене.
8 Господ слепима очи отвара,
Господ подиже понижене,
Господ воли праведнике.
9 Господ штити придошлице,
олакшава сирочету и удовици,
а пут зликовцима осујећује.
10 Довека владаће Господ,
твој Бог, Сионе, кроз нараштај сваки!
Славите Господа!
147 Славите Господа!
Баш је добро Богу нашем запевати славопоје;
баш је мило прикладно славити.
2 Господ гради Јерусалим
и окупља изгнане Израиљце.
3 Он лечи срца уцвељених
и ране им преповија.
4 Звезде он пребројава
и сваку од њих поименце зове.
5 Велик је наш Господ и силе големе,
његова је мудрост безгранична.
6 Господ диже понизне,
а зликовце до земље срозава.
7 Запевајте хвалоспев Господу!
Запевајте славопој на харфи Богу нашем!
8 Он је небо застро облацима,
за земљу се кишом постарао,
дао трави да расте по горју.
9 Он зверима храну даје кад затреба,
и гавранчићима када му загракћу.
10 Не задивљује се снагом коња,
не одушевљава се бедрима јунака.
11 Господу су мили ти што га се боје,
они што се надају милости његовој!
12 О, Јерусалиме, величај Господа!
О, Сионе, слави Бога свога!
13 Јер он је ојачао крила врата твојих,
благословио је децу твоју у теби.
14 Земљи твојој он мир доноси
и сити те пшеницом најбољом.
15 Реч одлуке своје он пошаље земљи,
и реч му већ хита, не застаје.
16 Он снег даје као да је вуна,
разбацује иње ко да је пепео.
17 Град свој баца као да су мрве
и мраз његов ко може да трпи?
18 Реч пошаље своју, па их онда топи;
ветром својим дуне и потеку воде.
19 Јакову је речи своје објавио
и Израиљу уредбе своје и своја правила.
20 А то није урадио ниједном народу,
правила његова нису им позната.
Славите Господа!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.