M’Cheyne Bible Reading Plan

Језекијина владавина над Јудом

18 Треће године Осије, сина Иле, израиљског цара, над Јудом се зацарио Језекија, син Ахазов. ² Било му је двадесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Ави, ћерка Захаријина. ³ Чинио је што је право у очима Господњим, сасвим као његов праотац Давид. ⁴ Он је уклонио узвишице и развалио стубове и посекао Аштартине ступове. Такође је разбио и бронзану змију коју је начинио Мојсије, а којој су Израиљци кадили све до тог времена. Звали су је Неустан.^[a]

⁵ Он се уздао у Господа, Бога Израиљевог. После њега није му било сличног међу свим Јудиним царевима, нити међу онима који су били пре њега. ⁶ Држао се уз Господа и није се одвраћао од њега, него је држао заповести које је Господ заповедио Мојсију. ⁷ Господ је био с њим, па је успевао у свему чега се латио. Побунио се против асирског цара и није му служио. ⁸ Затим је потукао Филистејце све до Газе и њене околине, од стражарске куле до утврђеног града.

⁹ Четврте године цара Језекије, то јест, седме године израиљског цара Осије, сина Илиног, асирски цар Салманасер је дошао у Самарију и опседао је. ¹⁰ Освојио ју је на крају треће године. Самарија је била освојена шесте године Језекије, то јест, девете године израиљског цара Осије. ¹¹ Асирски цар је одвео Израиљце у Асирију и довео их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. ¹² То се догодило због тога што нису слушали глас Господа, Бога свога, него су погазили његов савез – све што је заповедио Мојсије, слуга Господњи. Нису га ни слушали ни извршавали.

Сенахерив напада Јуду

¹³ Четрнаесте године цара Језекије, асирски цар Сенахерив је напао све утврђене јудејске градове и освојио их. ¹⁴ Тада је Јудин цар Језекија послао поруку асирском цару у Лахис: „Погрешио сам! Повуци се од мене и ја ћу поднети што год ми наметнеш.“ Асирски цар је одредио Јудином цару Језекији три стотине таланата^[b] сребра и тридесет таланата ^[c]злата. ¹⁵ Језекија му је дао и све сребро које се нашло у Дому Господњем и у ризницама царевог двора. ¹⁶ У то време је Језекија скинуо злато с врата и довратака Дома Господњег, с којим их је Јудин цар Језекија обложио, и дао га асирском цару.

¹⁷ Међутим, асирски цар пошаље из Лахиса цару Језекији у Јерусалим Тартана, Равсариса и Равсака с великом војском. Они оду и дођу у Јерусалим. Кад су дошли, зауставили су се код Горњег језера на путу за Бељарево поље.

¹⁸ Кад су позвали цара, пред њих су изашли управник двора Елијаким син Хелкијин, писар Сомна и дворски саветник Јоах син Асафов ¹⁹ Тада им Равсак рече: „Реците Језекији:

’Овако каже велики цар Асирије: у шта се то уздаш? ²⁰ Зар мислиш да су саме речи савет и сила за рат? На кога се ослањаш, да си се побунио против мене? ²¹ Да се можда не уздаш у Египат, у тај сломљени штап од трске, који убада и пробија шаку ономе ко се на њега наслања? Такав је фараон, египатски цар, свакоме ко се ослони на њега. ²² А ако ми кажете: „Ми се поуздајемо у Господа, Бога нашег!“ Па није ли баш Језекија срушио његове узвишице и жртвенике, рекавши Јуди и Јерусалиму: клањаћете се једино пред овим жртвеником у Јерусалиму.

²³ А сад, хајде, опклади се са мојим господарем, асирским царем: даћу ти две хиљаде коња, ако си у стању да нађеш јахаче да их јашу. ²⁴ Како ћеш онда одбити и једног војводу који је међу најмањим слугама мога господара? Но, ти се уздаш у Египат да ће ти дати коње и коњанике. ²⁵ Коначно, јесам ли ја без одобрења Господњег пошао на ово место да га разорим? Господ је мени рекао: „Дигни се на ту земљу и разори је!“’“

²⁶ Тада су Елијаким, син Хелкијин, Сомна, и Јоах рекли Равсаку: „Говори својим слугама арамејски, јер ми разумемо; не разговарај са нама јудејски да те слуша народ на зидинама.“

²⁷ Али Равсак им је рекао: „Зар ме је мој господар послао да само вашем господару и вама кажем ове речи, а не баш онима који седе на зидинама, који ће с вама морати да једу свој измет и пију своју мокраћу?“

²⁸ Равсак, затим, устаде и повика снажним гласом на јудејском: „Чујте реч великог цара, асирског цара: ²⁹ Овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер он вас не може избавити из моје руке. ³⁰ Не дајте да вам Језекија улива поуздање у Господа говорећи: „Господ ће вас сигурно избавити; овај град неће пасти у руке асирском цару.“’

³¹ Не слушајте Језекију, јер овако каже асирски цар: ’Склопите мир са мном и изађите к мени, па ће сваки од вас јести своје грожђе и своје смокве и пити воду из свога студенца, ³² док не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда, у земљу маслиновог уља и меда, да живите и не умрете.’

Не слушајте Језекију који вас заводи говорећи: ’Господ ће нас избавити!’ ³³ Да ли је који бог избавио своју земљу из руке асирског цара? ³⁴ Где су богови аматски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? ³⁵ Који су међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке? Како ће онда Господ избавити Јерусалим из моје руке?“

³⁶ А народ је ћутао и није одговарао ни реч, јер је цар био заповедио: „Не одговарајте му!“

³⁷ Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.

¹ Од Павла, сужња ради Христа Исуса, и од брата Тимотеја, нашем сараднику, вољеном Филимону, ² сестри Апфији, и нашем саборцу Архипу, као и целој цркви која се окупља у твоме дому.

³ Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

⁴ Увек захваљујем своме Богу кад те спомињем у својим молитвама. ⁵ Слушам, наиме, о твојој љубави коју имаш према целом Божијем народу и о твојој вери у Господа Исуса. ⁶ Молим се да твоје учешће у заједничкој вери постане делотворно кроз дубље разумевање сваког благослова који имамо у нашем заједништву с Христом. ⁷ Имао сам, наиме, много радости и утехе од твоје љубави, брате, што си окрепио срца светих.

Павлова молба за Онисима

⁸ Стога, имам пуну слободу у Христу да ти заповедим шта си дужан да чиниш. ⁹ Али зато што те волим радије ћу те молити, такав какав сам, старац Павле, а сада и сужањ ради Христа. ¹⁰ Молим те за моје дете Онисима, коме сам постао духовни отац у тамновању. ¹¹ Он ти је некад био некористан, али сада је и теби и мени постао користан^[a]. ¹² Шаљем ти га натраг, њега, срце моје. ¹³ Хтео сам да га задржим код себе да ми уместо тебе послужи за време мог тамновања ради Радосне вести. ¹⁴ Ипак, нисам ништа хтео да чиним без твога пристанка, да твоје добро дело не буде од морања, него од добре воље. ¹⁵ Јер можда је баш зато и био одвојен од тебе на кратко, да би га добио заувек, ¹⁶ али не више као роба, него много више од роба, као вољеног брата. Он је и мени нарочито драг, али је теби дражи, и као човек и као брат у Господу.

¹⁷ Према томе, ако ме сматраш за друга, прихвати га као мене самог. ¹⁸ Ако те је оштетио или ти нешто дугује, то стави на мој рачун. ¹⁹ Ја, Павле, лично потписујем: ја ћу платити; да не помињем да и себе самог дугујеш мени. ²⁰ Да, брате, хајде да од тебе имам какве користи ради Господа; окрепи моје срце у Христу.

²¹ Ово сам ти написао уздајући се у твоју послушност, јер знам да ћеш учинити и више од онога што тражим.

²² Уједно ми припреми гостинску собу, јер се надам да ћу вам посредством ваших молитава бити дарован.

²³ Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ ради Христа Исуса, ²⁴ и моји сарадници Марко, Аристарх, Димас и Лука.

²⁵ Милост Господа нашег Исуса Христа са вашим духом.

Божија љубав за Израиљ

Израиљев грех

Песма поклоничка.

Песма поклоничка. Давидова.

Песма поклоничка.