M’Cheyne Bible Reading Plan
Осијино царевање у Израиљу
17 Дванаесте године Ахаза, Јудиног цара, зацарио се Осија, син Илин, над Израиљем у Самарији. Владао је девет година. 2 Чинио је што је зло у очима Господњим, али не као израиљски цареви који су били пре њега.
3 Њега је напао Салманасер, асирски цар, па му је Осија био поданик и плаћао му данак. 4 Али кад је Салманасер, асирски цар, открио да спрема побуну, јер је послао гласнике египатском цару Соју, и да није послао данак асирском цару, као што је чинио из године у годину, асирски цар га је ухватио и затворио у тамницу. 5 Затим је асирски цар напао сву земљу; дошао је у Самарију и опседао је три године.
Одлазак Израиља у изгнанство
6 Девете године Осије, асирски цар је освојио Самарију. Тада је преселио Израиљце и настанио их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. 7 То се догодило зато што су Израиљци служећи другим боговима сагрешили против Господа, Бога свога, који их је извео из Египта, из власти фараона, египатског цара. 8 Они су следили обичаје народа које је Господ истерао пред Израиљцима, и обичаје које су вршили израиљски цареви. 9 Израиљци су тајно чинили ствари које нису биле по вољи Господа, Бога њиховог. Подизали су узвишице по свим својим градовима, од кула до утврђених градова. 10 Постављали су себи стубове и Аштартине ступове у свим крајевима и под сваким зеленим дрветом. 11 Кадили су на свим узвишицама, као народи које је Господ изгнао пред њима. Чинили су опаке ствари да изазивају на гнев Господа. 12 Служили су идолима за које им је Господ рекао: „Не чините то.“ 13 Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и виделаца говорећи: „Вратите се са својих злих путева и држите заповести и уредбе, према свем Закону, које сам дао вашим оцима, и које сам послао преко својих слугу пророка.“
14 Али они нису послушали, него су укрутили вратове као њихови преци који нису веровали у Господа, Бога њиховог. 15 Они су одбацили његове уредбе и његов савез који је склопио са њиховим оцима, и његове прописе којима их је упозоравао, и ишли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни; следили су народе који су били око њих, за које је Господ рекао да не поступају као они.
16 Напустили су све заповести Господа, Бога свога, и начинили себи ливене ликове два телета и Аштартин стуб, и клањали се свој небеској војсци. А служили су и Валу. 17 Проводили су кроз огањ своје синове и ћерке и упуштали се у чарање и гатање; продали су се да чине што је зло у очима Господњим изазивајући га на гнев.
18 Зато се Господ веома разгневио на Израиља и уклонио их пред собом. Нико није остао, осим Јудиног племена. 19 Али ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него су следили обичаје које су Израиљци држали. 20 Зато је Господ одбацио све потомство Израиљево; понизио их је и предао их у руке Асирцима, док их није одбацио од себе.
21 Јер кад се Израиљ отцепио од дома Давидовог, и кад су поставили за цара Јеровоама, сина Наватовог, Јеровоам је одвео Израиљ од Господа и навео их на велики грех. 22 Израиљци су следили све грехе које је Јеровоам чинио; нису се одвратили од њих, 23 док Господ није уклонио Израиљ пред собом, као што је рекао преко својих слугу пророка. Изгнао је Израиљце из њихове земље у Асирију, где су и дан данас.
Порекло Самарјанаца
24 Затим је асирски цар довео народ из Вавилона, Хуте, Аве, Амата и Сефарвима и населио их по самаријским градовима уместо Израиљаца. Тако су запосели земљу и настанили се у њеним градовима.
25 А у почетку, кад су се настанили тамо, нису се бојали Господа, па је Господ послао лавове на њих, који су их убијали.
26 Тада рекоше асирском цару: „Народи које си преселио и настанио по самаријским градовима не знају како да служе Богу ове земље. Он је послао лавове на њих, који их убијају, зато што не знају како да служе Богу ове земље.“
27 Асирски цар је издао наредбу: „Пошаљите тамо једног од свештеника које сте преселили оданде; нека иде и настани се тамо, и нека их научи како да служе Богу те земље.“
28 Тако је дошао један од свештеника који је био изгнан из Самарије и настанио се у Ветиљу; он их је научио како да служе Господу.
29 А сваки народ је још увек правио своје богове и постављао их у храмове на узвишицама, које је начинио самарјански народ; сваки народ их је поставио у својим градовима у којима су живели. 30 Тако су Вавилоњани начинили Сокот-Венота, Хућани су начинили Нергала, а Амаћани су начинили Асима; 31 Авинци су начинили Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су у огњу спаљивали своје синове у част сефарвимских богова Адрамелеха и Анамелеха. 32 Бојали су се Господа, тако да су поставили неке из својих редова за свештенике на узвишицама, који су служили у храмовима на узвишицама. 33 Тако су се бојали Господа, али су служили и својим боговима, по обичају народа од којих су били пресељени.
34 И све до дана данашњег се држе својих обичаја. Они се не боје Господа и не врше уредбе, прописе, Закон и заповести које је Господ заповедио потомцима Јакова, кога је назвао Израиљ. 35 Са њима је Господ склопио савез и заповедио им: „Не служите другим боговима и не клањајте им се, и не приносите им жртве, 36 осим Господу који вас је извео из Египта великом снагом и испруженом руком. Њему служите, њему се клањајте и њему приносите жртве. 37 Држите уредбе, прописе, Закон и заповести које је написао за вас да их вршите у све дане; не служите другим боговима. 38 Не заборављајте савез који сам склопио са вама, и не служите другим боговима, 39 него служите једино Господу, Богу своме, и он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.“
40 Али они нису слушали, него су се држали својих пређашњих обичаја. 41 Тако су се ови народи бојали Господа, али су служили и идолима. Њихова деца чине исто као што су чинили њихови преци до овога дана.
Дужности верујућих
3 Подсећај их да се покоравају владарима и властима, да буду послушни, и спремни на свако добро дело. 2 Такође их подсећај да ни о коме не говоре ружно, да се не свађају, да буду трпељиви, да показују благост према свим људима.
3 Јер и ми смо некада били неразумни, непослушни, заведени, робови сваковрсних жеља и пожуда сваке врсте, проводећи живот у злоби и зависти, омрзнути и мрзећи једни друге. 4 А када је наш Спаситељ Бог показао своју доброту и човекољубље, 5 он нас је и спасао, али не на основу праведних дела која смо ми учинили, него на основу свога милосрђа, тако што нас је опрао водом новог рођења и обновио нас Светим Духом. 6 Њега је Бог богато излио на нас посредством Исуса Христа, нашег Спаситеља, 7 да бисмо, пошто нас је учинио праведнима пред собом, примили у посед вечни живот коме се надамо.
8 Ово је истинита реч, и зато желим да то устрајно напомињеш, тако да се они који су поверовали Богу труде да чине добра дела и да у томе предњаче. Ово је добро и корисно људима. 9 Избегавај бесмислене расправе и родословља, као и свађе и препирке око Закона, јер су бескорисне и безвредне. 10 А кривоверца након другог упозорења искључи, 11 знајући да је изопачен и да греши. Такав је самог себе осудио.
Завршне поруке и поздрав
12 Кад ти пошаљем Артема или Тихика, потруди се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам одлучио да тамо проведем зиму. 13 Зину правника и Аполоса брижљиво опреми за пут, да ни у чему не оскудевају. 14 А наши нека се уче да предњаче у добрим делима где за то постоји потреба, да не би били бесплодни.
15 Поздрављају те сви који су овде са мном. Поздрави све који нас воле у вери. Милост нека је са свима вама.
10 Израиљ је био лоза разграната.
Рађао је плод за себе
и по обиљу својих плодова
умножавао жртвенике,
подизао је украшене свете стубове
према напретку своје земље.
2 Срце им је љигаво
и сада им следи казна од њега[a]:
разбиће им жртвенике
и поломиће им свете стубове.
3 Јер они сад говоре: „Немамо цара
јер се ни Господа не бојимо!
Јер, каква корист и од цара?“
4 Говоре бесмислице
док се куну лажно
и заветују се,
парнице се ко отровни коров шире
по браздама њихове њиве.
5 За телетом Вет-Авеновим
стрепе становници Самарије.
Жалиће за њим његов народ,
његови свештеници ће стрепети над њим,
јер је од њега отишла слава његова.
6 У Асирију ће га однети
на дар великом цару;
стид ће да спопадне Јефрема,
а Израиљ ће се застидети због намере своје.
7 Самарија ће се разорити
са све царем ко са трунком поврх воде.
8 Биће оборене узвишице Вет-Авена,
тај грех Израиља;
трње и коров ће покрити
њихове жртвенике,
а они ће рећи горама: „Прекријте нас“,
и бреговима: „Падните на нас.“
9 О, Израиљу, грешио си још од гавајских дана!
Онде су и остали.
Али, тамо у Гаваји,
неће ли рат захватити синове неправде?
10 Казнићу их кад ми је по вољи.
Окупиће се на њих народ да их окују
због њиховог двостукога греха.
11 Јефрем је укроћена јуница
која воли да врше.
Лепу ћу јој шију јармом украсити.
Ујармићу Јефрема,
ораће Јуда,
дрљаће Јаков.
12 Праведност сејте,
жањите милост
и тло неузорано орите!
Време је да Господа тражите,
док се не врати
и не да вам кишу праведности.
13 А ви сте опакост орали,
неправду пожњели
и плод лагања јели,
јер сте се у свој пут поуздали,
у ратнике своје многобројне.
14 Заориће се ратна вика у народу твоме,
сатрвена биће утврђења твоја сва;
као што је Салман сатро Вет-Арвел,
када је на дан боја мајка с децом на комаде била размрскана.
15 Ово ће ти учинити, о, Ветиљу,
због велике злобе твоје.
Када дан буде окончан,
окончаће и цар Израиља.
Песма поклоничка.
129 „Много су ме тлачили још од како млад сам био“ –
нек каже Израиљ –
2 „Много су ме тлачили још од како млад сам био,
а ипак ме нису надвладали.
3 Преко мојих леђа су орали орачи
своје дуге бразде.
4 Праведан је Господ,
пресеко је конопце злотвора!“
5 Нек се стиде, нек устукну
сви што Сион мрзе.
6 Нек су као трава по крововима,
која свене пре него се почупа;
7 која жетеоцу руку не испуни,
ни наручје оном који снопље веже.
8 А ни пролазници нек не кажу:
„Благословени од Господа да сте!
Благосиљамо вас у Господње име!“
Песма поклоничка.
130 О, Господе, из дубина ја тебе призивам!
2 О, Господе, чуј глас мој,
ухо своје пригни
позиву преклињања мојих!
3 О, Господе, будеш ли кривице задржавао,
ко би онда опстао, Господе?
4 Али у теби је опраштање
да би те се бојали.
5 Господа ја ишчекујем,
ишчекује душа моја;
његовој се речи надам.
6 Душа моја Господа ишчекује
више но стражари јутро,
више но стражари јутро.
7 О, Израиљу, Господу се надај!
Јер милостив је Господ,
откупљује пребогато.
8 Баш он ће да откупи Израиљ
од свих његових кривица.
Песма поклоничка. Давидова.
131 О, Господе, не горди се срце моје!
Очи моје нису узносите.
Не пружам се за великим,
ни за нечим мени недосежним.
2 Ево, душу сам смирио и утишао
као одојче код мајке своје,
као одојче у мени је душа моја.
3 О, Израиљу, Господу се надај
од сад па довека!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.