M’Cheyne Bible Reading Plan
Илија бежи од Језавеље
19 Кад је Ахав испричао Језавељи све што је Илија урадио, и како је поубијао мачем све пророке, 2 Језавеља је послала гласника Илији, говорећи: „Нека ми тако учине богови, и нека додају, ако сутра у ово време не учиним с твојим животом, као што је било учињено са животом свакога од њих.“
3 Он се уплашио, па је устао и побегао да сачува себи живот. Дошао је у Вир-Савеју у Јуди, где је оставио свога слугу. 4 Онда је отишао у пустињу, дан хода. Дошавши до једне смреке, сео је испод ње и пожелео да умре. Рекао је: „Доста ми је више! Господе, узми мој живот, јер нисам бољи од својих предака!“ 5 Легао је испод смреке и заспао.
Али анђео га дотакну и рече му: „Устани и једи.“ 6 Кад се обазрео, тамо код његове главе је била погача печена на камену и крчаг воде. Јео је и пио, па је поново легао.
7 Анђео Господњи се вратио по други пут, дотакнуо га и рекао му: „Устани и једи, јер те очекује далек пут.“ 8 Илија је устао, па је јео и пио. Обновивши снагу том храном, ишао је четрдесет дана и четрдесет ноћи до Божије горе Хорив.
Илијин сусрет са Богом
9 Тамо је ушао у једну пећину и преспавао тамо. Затим му дође реч Господња: „Шта ти радиш овде, Илија?“
10 Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“
11 Бог рече: „Изађи и стани на гору пред Господом, јер ће Господ проћи.“
Пред Господом је био велики и силан ветар који је цепао горе и ломио стене. Али Господ није био у ветру. После ветра је био земљотрес, али Господ није био у земљотресу. 12 После земљотреса је био огањ, али Господ није био у огњу. После огња дође тихи шапат. 13 Кад је то Илија чуо, заклонио је лице плаштом, па је изашао и стао на улаз од пећине. Затим му је глас рекао: „Шта ти радиш овде, Илија?“
14 Он одговори: „Био сам веома реван за Господа, Бога над војскама, јер су Израиљци напустили твој савез, срушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а сада гледају да и мени узму живот.“
15 Господ му рече: „Иди и врати се путем за дамаштанску пустињу. Кад дођеш, помажи Азаила за цара над Арамом, 16 а Јуја, сина Нимсијевог, помажи за цара над Израиљем. Јелисеја, сина Сафатовог из Авел-Меоле, помажи за пророка уместо себе. 17 Ко побегне од Азаиловог мача, њега ће убити Јуј, а ко побегне од Јујевог мача, њега ће убити Јелисеј. 18 Ипак, оставићу у Израиљу седам хиљада – све оне чија се колена нису савила пред Валом, и сва уста која га нису целивала.“
Илија позива Јелисеја у службу
19 Илија оде оданде и нађе Јелисеја, сина Сафатовог, како оре. Пред њим је било дванаест јармова волова, а са̂м је био код дванаестог. Илија прође крај њега и баци на њега свој огртач. 20 Он остави волове, потрча за Илијом и рече му: „Дозволи ми да се изљубим с оцем и мајком, па ћу поћи за тобом.“
Илија му рече: „Иди, врати се; зар сам ти учинио нешто велико?“
21 Тада се окренуо од њега, узео волове и заклао их. Месо је скувао на дрвима од воловског јарма, и дао га народу да једе. Затим је устао и пошао за Илијом, као његов слуга.
Павлова служба у Солуну
2 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. 2 Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. 3 Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, 4 већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.
5 Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. 6 Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. 7 И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. 8 Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели. 9 Зато се сећајте, браћо, нашег труда и напора. Проповедали смо вам Радосну вест Божију, и радили дан и ноћ да вам не бисмо били на терету.
10 Сведоци сте, као и са̂м Бог, да смо се свето, праведно и беспрекорно владали према вама који верујете. 11 Такође знате и то да смо свакога од вас, као отац своју децу, 12 храбрили, тешили и подстицали да живите достојно Бога који вас је позвао у своје Царство и славу.
13 Зато ми без престанка захваљујемо Богу, јер сте прихватили поруку Божију коју сте од нас чули, и то не као људску реч, већ онакву каква заиста и јесте, реч Божију – што она доиста и јесте – која делује у вама верујућима.
14 И ви сте, браћо, постали слика и прилика Божијих цркава у Христу Исусу, које су у Јудеји, јер сте и ви пропатили од свог сопственог народа као што су они од Јевреја. 15 Они не само да су убили Исуса и пророке, већ су и нас прогонили. Они не угађају Богу и противе се свим људима, 16 бранећи нам да говоримо незнабошцима о спасењу, да тако заувек испуне меру својих греха. Али, сустигао их је најзад Божији гнев.
Павлова жеља да види Солуњане
17 А ми, браћо, пошто смо од вас били одвојени телом, али не и срцем, још више смо, обузети жарком жељом, настојали да вас видимо. 18 Зато смо желели да дођемо – ја, Павле лично, и то не једном, већ двапут, али Сатана нас је спречио. 19 Јер: ко је наша нада, радост или венац славе пред нашим Господом Исусом приликом његовог доласка? Нисте ли то баш ви? 20 Јер ви сте наша слава и наша радост!
Четири израиљска младића на вавилонском двору
1 Треће године Јоакима[a], цара Јуде, Навуходоносор, цар Вавилона, дође до Јерусалима и опколи га. 2 Господ је предао Јоакима, Јудиног цара, у његове руке и део посуђа из Дома Господњег. Навуходоносор их је однео у земљу Сенар и донео их у храм свога бога. Посуђе је положио у ризницу свога бога.
3 Тада је цар наредио Асфеназу, старешини својих дворана̂, да доведу неке од Израиљаца из царске лозе и племства – 4 младиће без икакве мане, доброг изгледа, умешне у свакој врсти мудрости, врсне у знању и расуђивању, и способне за службу на царском двору – да их науче писму и језику Халдејаца. 5 Цар им је одредио свакодневни оброк од цареве хране и вина. Заповедио је да се образују три године, а потом нека ступе у царску службу.
6 Међу овима су били Данило, Ананија, Мисаило и Азарија, из Јудиног племена. 7 Старешина дворана̂ им је дао друга имена: Данилу је дао име „Валтазар“, Ананији „Седрах“, Мисаилу „Мисах“, а Азарији „Авденаго“.
8 Данило је решио да се не окаља царевом храном и вином, па је замолио старешину дворана̂ да му дозволи да се не окаља. 9 Бог је дао Данилу да задобије благонаклоност и милосрђе старешине дворана̂.
10 Старешина дворана̂ рече Данилу: „Бојим се мог господара цара, који вам је одредио храну и пиће. А шта кад примети да су вам лица упалија од осталих младића ваших година? Тада бих ја платио главом пред царем за вашу кривицу.“ 11 Данило рече надгледнику кога је старешина дворана̂ поставио над Данилом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом: 12 „Молим те, покушај са својим слугама десет дана. Нека нам дају само поврће за јело и воду за пиће. 13 Онда упореди наш изглед са изгледом младића који су јели од цареве хране, па поступај са својим слугама према ономе што видиш.“
14 Сложи се он са овим и покуша то с њима десет дана. 15 Кад је истекло десет дана, они су изгледали боље и ухрањеније од свих других младића који су јели од цареве хране. 16 Тако је надгледник односио њихов оброк хране и вина и давао им поврће.
17 Овој четворици младића Бог је дао знање и умешност у свакој врсти писања и мудрости; а Данило се разумео у сва виђења и снове.
18 Кад је истекло време које је цар одредио да их доведу, старешина дворана̂ их је довео пред Навуходоносора. 19 Цар је разговарао с њима, али се међу њима није нашао нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија. Зато су били постављени у царску службу. 20 Кад их је цар питао о свему што се тиче мудрости и разумевања, утврдио је да су десет пута бољи од свих чаробњака̂ и гатара̂ у његовом царству.
21 Данило је остао тамо до прве године цара Кира[b].
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7 Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8 Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12 Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.