M’Cheyne Bible Reading Plan
Давидове последње речи
23 Ово су последње Давидове речи.
„Говори Давид, син Јесејев.
Говори човек постављен на високо место,
помазаник Бога Јаковљевог,
певач песама Израиљевих.
2 Дух Господњи говори преко мене,
реч је његова на моме језику.
3 Бог Израиљев проговори,
Стена Израиљева рече о мени:
’онај што праведно влада над људима,
онај што влада у страху Божијем,
4 он је као светлост јутарња,
као сунце у јутру без облака,
што светлуца у трави после кише.’
5 Није ли такав мој дом са Богом?
Јер са мном је вечни савез склопио,
уређен и чуван у свему.
Неће ли он дати да мој успех никне,
и да свака моја жеља процвета?
6 А ништарије су попут трња што се баца,
јер га нико руком не дохвата.
7 Дотиче се само гвожђем или дршком копља,
те се на месту потпуно спаљује.“
Давидови јунаци
8 Ово су имена Давидових јунака: Јосев-Васевет, Тахкемонац, главар тројице. Он је једном приликом завитлао копљем и побио одједном осам стотина.
9 За њим је био Елеазар, син Додов, сина Ахошова. Он је био један од тројице јунака који су с Давидом јуришали на Филистејце окупљене за битку. А Израиљци су се повукли. 10 Тада се он дигао и тукао Филистејце док му се рука није уморила, па се тако укочена стегла око мача. Тог дана је Господ извојевао велику победу. Затим се народ вратио само да покупи плен.
11 За њим је био Сама, син Агејев, Араранин. Филистејци се скупише у Лехији, где је била њива пуна сочива; а народ је побегао од Филистејаца. 12 Али он стане усред поља, одбрани га и потуче Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.
13 У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у одоламску пећину, док су Филистејци били утаборени у рефаимској долини. 14 Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 15 Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 16 Тада се она три јунака пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом. 17 Рече: „Не дај, Господе, да то учиним! Није ли то крв људи који су отишли не марећи за свој живот?“ Зато није хтео да пије.
То су учинила та тројица јунака.
18 Ависај, Јоавов брат, син Серујин, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 19 Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.
20 И Венаја, син Јодајев, из Кавзеела. Он је био храбар ратник, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела, Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 21 Убио је и неког Египћанина, горостаса, који је имао копље у руци. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 22 Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 23 Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
24 Међу тридесеторицом су били:
Јоавов брат Асаило,
Додов син Елханан из Витлејема,
25 Шама Арођанин,
Елика Арођанин,
26 Хелис Фалћанин,
Ира, син Икисов, Текујанин,
27 Авиезер Анатоћанин,
Мевунеј Хусаћанин,
28 Салмон Ахошанин,
Марај Нетофаћанин,
29 Хелев, син Ванин, Нетофаћанин,
Итај, син Ривајев, из Гаваје Венијаминове,
30 Венаја Пиратоњанин,
Идај из долине Гаса.
31 Ави-Алвон Арваћанин,
Азмавет Варумљанин,
32 Елијава Салвоњанин,
Јонатан, од синова Јасинових,
33 Шама Араранин,
Ахијам, син Сахаров, Араранин,
34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина,
Елијам, син Ахитофела Гилоњанина,
35 Есро Кармилац,
Фареј Арвијанин,
36 Игал, син Натанов, из Сове,
Ванија из Гада,
37 Селек Амонац,
Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,
38 Ира Јетранин,
Гарив Јетранин,
39 и Урија Хетит;
укупно тридесет седам.
Човек се не оправдава Законом него вером
3 О, неразумни Галати, ко вас је опчинио? Па пред вашим очима је Исус Христос насликан као разапети! 2 Хтео бих само да знам ово: јесте ли примили Духа вршењем Закона или тиме што сте поверовали у оно што сте чули? 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте Духом, а сад завршавате телесношћу. 4 Зар сте узалуд толико тога искусили? Осим ако то није било узалуд. 5 Зар Бог који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини то због тога што вршите Закон или зато што сте поверовали у оно што сте чули?
6 Исто тако је и Авра̂м „поверовао Богу, па му је то урачунато у праведност.“ 7 Знајте, дакле, да су они који верују Авра̂мово потомство.
8 Писмо је, ево, предвидело да ће Бог вером учинити праведнима незнабошце. Бог је, наиме, унапред објавио Авра̂му: „По теби ће бити благословени сви народи.“ 9 И као што је Авра̂м поверовао, те примио благослов, тако и они који верују примају благослов.
10 Јер, они који се ослањају на вршење одредби Закона – под клетвом су. У Писму је написано: „Проклет био сваки који не буде испуњавао све што је написано у књизи Закона, и вршио их.“ 11 Дакле, јасно је да вршењем Закона нико не може постати праведан пред Богом, јер, „Праведник ће живети од вере.“ 12 А Закон нема ништа заједничко са вером, јер, „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“
13 Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ 14 То је учинио да би многобошци примили Авра̂мов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.
Улога Закона
15 Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. 16 Бог је, дакле, дао обећања Авра̂му и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. 17 Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Авра̂мом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. 18 Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Авра̂му на основу обећања.
19 Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Авра̂мов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. 20 Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.
21 Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. 22 Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да̂ оно што је обећано онима који верују.
23 Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. 24 Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. 25 Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.
26 Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Авра̂мово потомство, наследници по обећању.
Тешко Египту у дан Господњи!
30 Дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ:
Закукајте –
Јао, дане!
3 Јер близу је дан,
дан Господњи,
дан облачни,
време за народе.
4 Доћи ће мач на Египат,
стрепња ће обузети Куш
кад погинули стану да падају по Египту,
кад му отму његово богатство,
и кад му сруше темеље.
5 Куш и Фут, Луд, Арабија и Хув, и народ земље савеза, пашће с њима од мача.
6 Говори Господ Бог:
Пропашће они који помажу Египту,
сурваће се понос његове снаге;
падаће од мача од Мигдола до Сиене
– говори Господ Бог.
7 Биће опустошени усред опустошених земаља,
а његови градови ће лежати међу разореним градовима.
8 Тада ће знати да сам ја Господ
када запалим ватру у Египту
и када претрпе слом сви његови помагачи.
9 У тај дан изаћи ће преда мном посланици у бродовима да уплаше спокојни Куш. И обузеће их ужас у дан египатски, јер он, ево, долази.
10 Говори Господ Бог:
Ја ћу истребити многобројни народ
египатски руком Навуходоносора, вавилонског цара.
11 Он и његов народ,
најнемилосрднији међу народима,
доћи ће да униште земљу.
Они ће исукати своје мачеве на Египћане,
па ће испунити земљу мртвима.
12 Ја ћу исушити рукавце Нила,
а земљу ћу продати зликовцима.
Руком туђинаца опустошићу земљу
и све што је у њој.
Ја сам, Господ, говорио.
13 Говори Господ Бог:
Уништићу идоле и истребити
ништавна божанства из Нофа.
Неће више бити кнеза у Египту;
и предаћу страху земљу египатску.
14 Опустошићу Патрос,
запалићу Соан,
и извршити суд на Нои.
15 Излићу свој гнев на Син,
тврђаву египатску,
и истребити мноштво у Нои.
16 Запалићу ватру у Египту:
Син ће се превијати од мука,
Ноа ће бити освојен,
а Ноф ће бити сваког дана у тескоби.
17 Младићи Авина и Пи-Весета пашће од мача,
а градови[a] ће отићи у ропство.
18 У Тафнесу ће се помрачити дан
када сломим јарам египатски.
Тада ће се угасити понос његове снаге.
Прекриће га облак,
а његове ће ћерке отићи у ропство.
19 Тако ћу извршити судове на Египту,
па ће знати да сам ја Господ.’“
Осуда фараона
20 У једанаестој години, првог месеца седмог дана у месецу, дође ми реч Господња: 21 „Сине човечији, ја сам сломио мишицу фараону, египатском цару, а ево, нико му на њу није ставио повој с мелемима, нити је повио завојима да се учврсти, како би се латила мача. 22 Зато говори Господ Бог: ево ме против фараона, цара египатског; сломићу му руке, и здраву и ону сломљену, и учинити да му мач испадне из руке. 23 Расућу Египћане међу народе, и расејати их по земљама. 24 Ја ћу ојачати руке вавилонском цару и дати му мач у руку; сломићу руке фараону, а он ће стењати пред њим као што стење смртно рањен човек. 25 Ојачаћу руке вавилонском цару, а фараонове ће руке клонути. Када ставим мач у руке вавилонском цару, и он замахне њиме над Египтом, тада ће знати да сам ја Господ. 26 Ја ћу расути Египћане међу народе и расејати их по земљама. Тада ће знати да сам ја Господ.“
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.