M’Cheyne Bible Reading Plan

Авесаломова борба за власт

15 Након овога је Авесалом набавио кочије и коње, и педесет људи да трче испред њега. ² Авесалом је устајао рано и стајао крај пута код градских врата. Кад год је неки човек дошао цару да пресуди какав спор, Авесалом би га позвао и рекао му: „Из којег си места?“ Кад би човек одговорио: „Твој слуга је из једног од Израиљевих племена“, ³ Авесалом би му рекао: „Види, твој случај је добар и праведан, али нема никог да те саслуша код цара.“ ⁴ Затим би рекао: „Е, кад бих ја био постављен за судију у земљи! Тада би сваки човек који има спор, или жалбу, могао да дође к мени, и ја бих му доделио правду.“

⁵ А кад би му неко приступио да му се поклони, он би пружио своју руку, те би га ухватио, и пољубио. ⁶ Овако је поступао са сваким Израиљцем који би долазио цару по правду. Тако је Авесалом придобио за себе срца Израиљаца.

⁷ На крају четврте године, Авесалом рече цару: „Допусти ми да одем у Хеврон и извршим завет који сам заветовао Господу. ⁸ Јер кад је твој слуга био у Гесуру арамејском, ја сам учинио завет рекавши: ’Ако ме Господ врати у Јерусалим, ја ћу служити Господу.’“

⁹ Цар му рече: „Пођи у миру!“ Он се диже и оде у Хеврон.

¹⁰ Међутим, Авесалом је послао уходе по свим израиљским племенима, рекавши: „Кад чујете глас трубе, ви реците: ’Авесалом се зацарио у Хеврону!’“ ¹¹ Са Авесаломом је отишло две стотине људи из Јерусалима, који су били позвани. Они су отишли недужне савести, не знајући ништа о свему овоме. ¹² Док је Авесалом приносио жртве, послао је по Ахитофела Гилоњанина, Давидовог саветника, да дође из свог града Гила. Завера је била јака, јер је народ у све већем броју пристајао уз Авесалома.

Давидов бег

¹³ Тада је дошао гласник Давиду и рекао: „Срце Израиљаца се окренуло за Авесаломом.“

¹⁴ Давид рече свим својим слугама који су били с њим у Јерусалиму: „На ноге! Бежимо, иначе нећемо побећи од Авесалома! Кренимо што брже, да не пожури он, па нас стигне и изручи нас пропасти, а град посече мачем!“

¹⁵ Цареве слуге рекоше цару: „Шта год наш господар одлучи, твоје слуге су ти на располагању!“

¹⁶ Цар је кренуо пешице са свим својим домом, осим десет својих иноча, које је оставио да чувају двор. ¹⁷ Кад је цар изашао, сав га је народ пратио. Зауставили су се код последње куће. ¹⁸ Све су његове слуге ступале уз њега; а и сви Херећани и Фелећани; и сви Гаћани, шест стотина људи, који су дошли за њим из Гата, ступали су пред царем.

¹⁹ Цар рече Итају, Гаћанину: „Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани са царем; ти си странац, и још изгнаник из своје земље. ²⁰ Јуче си дошао, па зар данас да те водим да се потуцаш с нама? Ја идем зато што морам да идем. Зато се врати и поведи своју браћу са собом. Нека милост и верност Господња буду с тобом.“

²¹ Итај одговори цару: „Живога ми Господа, и жив био мој господар цар, где год буде мој господар цар, водило то у смрт или живот, тамо ће бити и твој слуга!“

²² Давид рече Итају: „Хајде онда!“ Тако Итај Гаћанин крену, а са њим и сви његови људи са својом нејачи.

²³ Цела земља је гласно плакала, док је сав народ пролазио. Кад је цар прешао преко потока Кидрона, прешао је и сав народ идући према пустињи.

²⁴ Тамо је био и Садок са свим Левитима, који су носили Ковчег савеза Божијег. Они су спустили Ковчег Божији док сав народ није изашао из града. И Авијатар је дошао горе.

²⁵ Тада цар рече Садоку: „Врати Ковчег Божији у град. Ако нађем наклоност у Господњим очима, он ће ме довести натраг, и дати ми да видим и Ковчег и његово боравиште. ²⁶ Али ако ми каже: ’Ниси ми по вољи’, ево ме, па нека чини са мном што сматра за добро.“

²⁷ Цар још рече Садоку, свештенику: „Зар не разумеш? Врати се у град у миру с ваша два сина, твојим сином Ахимасом и Јонатаном, Авијатаровим сином. ²⁸ Ево, ја ћу се задржати у пустињи, код речних газова^[a], док не дође од вас порука да ме обавести.“

²⁹ Тада су Садок и Авијатар вратили Ковчег Божији у Јерусалим, и остали тамо.

³⁰ А Давид се пењао уз Маслинску гору; ишао је бос и плакао покривене главе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и ишао плачући. ³¹ Уто су Давиду јавили да је Ахитофел међу завереницима са Авесаломом. Давид рече: „О, Господе, обрати Ахитофелов савет у лудост!“

³² Кад се Давид успео на врх, где се народ клањао Богу, дочекао га је Хусај Аркијанин, с подераном одећом и с прашином на глави. ³³ Давид му рече: „Ако пођеш са мном, бићеш ми на терет. ³⁴ Али, ако останеш у граду и кажеш Авесалому: ’Бићу твој слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој слуга’, моћи ћеш да осујетиш Ахитофелов савет ради мене. ³⁵ Зар нису тамо с тобом свештеници Садок и Авијатар? Шта год да чујеш у царевом дому, јави свештеницима Садоку и Авијатару. ³⁶ Ено, тамо су и њихова два сина, Садоков син Ахимас и Авијатаров син Јонатан. Извести ме по њима о свему што чујеш.“

³⁷ Давидов пријатељ Хусај је дошао у град баш кад је Авесалом ушао у Јерусалим.

О скупљању прилога

8 Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. ² Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. ³ Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно давали, ⁴ жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. ⁵ Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. ⁶ Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. ⁷ Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.

⁸ Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. ⁹ Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.

¹⁰ Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. ¹¹ Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. ¹² Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.

¹³ Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. ¹⁴ Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. ¹⁵ Као што је написано:

Павле препоручује Тита и његове сараднике

¹⁶ Хвала Богу који је ставио Титу у срце такву ревност за вас. ¹⁷ Он не само да је прихватио нашу молбу, него је, будући веома ревностан, драговољно отишао к вама. ¹⁸ Са њим шаљемо и брата кога хвале по свим црквама због проповедања Радосне вести. ¹⁹ Шта више, цркве су га изабрале да путује с нама ради ове службе дарежљивости, коју драговољно вршимо Господу на славу, ²⁰ да бисмо избегли примедбе на наше располагање овим обилним даром. ²¹ Јер, ми се трудимо да чинимо добро не само пред Господом, већ и пред људима.

²² Са њим шаљемо и нашег брата, чију смо ревност често у многим стварима искусили. Он је сада још ревноснији због великог поуздања у вас. ²³ Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник; а што се тиче наше браће, они су апостоли цркава, слава Христова. ²⁴ Стога им пружите доказ ваше љубави, да цркве знају да се с правом поносим вама.

Греси Јерусалима

22 Дође ми реч Господња:

² „А ти, сине човечији, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити том граду што пролива крв? Затим му обзнани све његове гадости. ³ Реци: ’Говори Господ Бог: ево, ближи се час граду у коме се пролива крв, и који прави идоле да се њима оскрнављује. ⁴ Навукао си на себе кривицу зато што си проливао крв, и зато што си се оскрнавио идолима које си направио. Скратио си себи дане, и дошао је крај твојим годинама. Зато ћу учинити да те народи презиру и да ти се све земље ругају. ⁵ Ругаће ти се и они који су близу и који су далеко, граде осрамоћеног имена, који си пун нереда.

⁶ Гле, израиљски кнезови у теби, сваки од њих, користе своју власт да проливају крв. ⁷ У теби понижавају очеве и мајке, у теби злостављају странце, и тлаче сирочад и удовице. ⁸ Ти презиреш моје светиње и скрнавиш моје суботе. ⁹ У теби су клеветници који гледају да пролију крв, у теби једу на горама и чине што је срамота. ¹⁰ У теби деца откривају очеву голотињу, у теби обешчашћују жене док су обредно нечисте. ¹¹ Један чини гадост са женом свога ближњег, други срамотно скрнави своју снаху, а трећи опет обешчашћује своју сестру, ћерку свога оца. ¹² У теби примају мито да проливају крв, позајмљујеш ради користи и с каматом, и непоштено зарађујеш на своме ближњем изнуђујући од њега, а мене си заборавио – говори Господ Бог.’

¹³ Ево, ударићу дланом о длан због непоштеног добитка који си стекао, и крвопролића које се чини у теби. ¹⁴ Хоће ли ти срце остати мирно и хоће ли остати снаге у твојим рукама у дан када будем поступао с тобом? То сам ја, Господ, рекао и то ћу учинити. ¹⁵ Јер, расејаћу те међу народе и расути те по земљама, и докрајчићу твоју нечистоту. ¹⁶ А кад оскрнавиш себе у очима народа, знаћеш да сам ја Господ Бог.“

¹⁷ Дође ми реч Господња: ¹⁸ „Сине човечији, дом Израиљев ми је постао шљака; сви су бронза, калај, гвожђе и олово у пећи, а постали су шљака од сребра. ¹⁹ Стога говори Господ Бог: ’Зато што сте сви постали шљака, ево, скупићу вас усред Јерусалима. ²⁰ И као што се скупља бронза, гвожђе, олово и калај у пећи, па се око тога распири огањ да се истопи, тако ћу вас скупити у свом гневу и јарости, положити вас и растопити. ²¹ А кад вас скупим, дунућу на вас огањ мога гнева и растопити вас у њему. ²² Као што се сребро топи у пећи, тако ћете и ви бити растопљени у њему. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, излио свој гнев на вас.’“

²³ Дође ми реч Господња: ²⁴ „Сине човечији, реци јој: ’Ти си земља која није очишћена, на коју још није пала киша у дан гнева.’ ²⁵ Удружили су се њени пророци у њој као лавови што ричу и раздиру плен. Они прождиру душе, узимају благо и драгоцености, и умножавају удовице усред ње. ²⁶ Свештеници њени крше мој Закон и скрнаве моје светиње; не праве разлику између светог и несветог, и не поучавају да се прави разлика између нечистог и чистог. Они затварају очи кад се крше моје суботе, те сам и ја без части међу њима. ²⁷ Кнезови су њени у њој као вуци који раздиру плен; проливају крв и упропашћују душе ради непоштеног добитка. ²⁸ Пророци њени крече у бело; замазују им очи доносећи празна виђења и проричући им лаж. Они говоре: говори Господ Бог, а Господ није говорио. ²⁹ Народ земље одао се насилништву и пљачки; тлаче сиромаха и убогога и бесправно злостављају странца.

³⁰ Тражио сам међу њима човека који ће поправити зид и стати у процеп преда мном ради земље, да је не бих уништио. И нисам га нашао. ³¹ Зато ћу излити на њих свој гнев, истребићу их огњем своје јарости, и свалићу им на главу њихова дела – говори Господ Бог.“

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов