Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
2 Књига Самуилова 14

Авесалом се враћа у Јерусалим

14 Али Јоав, син Серујин, је знао да је царево срце наклоњено Авесалому. Стога је Јоав послао да му доведу једну мудру жену из Текује. Он јој рече: „Претварај се да си у жалости: обуци се у жалбену одећу и не мажи се мирисним уљем, као жена која многе дане жали за покојником. Потом иди цару и реци му ове речи.“ Јоав јој је рекао шта да каже.

Кад је жена из Текује дошла цару, пала је ничице на земљу, поклонила се и рекла: „Помагај, царе!“

Цар јој рече: „Шта те мучи?“

Она одговори: „Ја сам удовица; муж ми је умро. Твоја је слушкиња имала два сина. Њих двојица су се потукли у пољу, а није било никог да их растави. Један је ударио другог и убио га. Тада се цела породица дигла на твоју слушкињу, говорећи: ’Дај тог братоубицу да га погубимо ради живота који је одузео своме брату! Истребимо га иако је наследник!’ Међутим, тако ће ми угасити једину жеравицу која ми је остала, те се моме мужу неће сачувати ни име ни потомство на земљи.“

Цар рече жени: „Иди кући, а ја ћу издати наредбу у твоју корист.“

Жена из Текује рече на то цару: „Господару мој, царе, нека кривица падне на мене и на дом мога оца; а цар и његов престо су недужни.“

10 Цар рече: „Ако ти неко запрети, ти га доведи мени; тај те више неће узнемиравати.“

11 А она рече: „Нека цар то спомене Господу, твоме Богу, да крвни осветник не учини још горе зло, те затре мог сина.“

Он рече: „Живога ми Господа, твоме сину неће пасти ни длака с главе!“

12 Тада жена рече: „Дозволи да твоја слушкиња каже још нешто моме господару, цару.“

Он јој рече: „Реци.“

13 Она рече: „Зашто си наумио да урадиш исту ствар против народа Божијег? Доносећи овакву одлуку, цар осуђује самог себе, пошто не враћа онога кога је изгнао. 14 Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.

15 Ја сам, стога, дошла да кажем ово цару, своме господару, јер ме је народ уплашио. А твоја слушкиња је помислила: ’Обратићу се цару; можда ће цар учинити што његова слушкиња тражи. 16 Наиме, цар ће чути, па ће избавити своју слушкињу из руку човека који хоће да истреби мене и мог сина с наследства Божијег.’

17 Мислила је твоја слушкиња: ’Реч мога господара, цара, ће ме умирити, јер је мој господар, цар, као Анђео Господњи, који разликује добро од зла. Нека Господ, Бог твој, буде с тобом.’“

18 Тада цар одговори жени: „Немој затајити од мене ништа што ћу те питати.“

Она одговори: „Нека мој господар говори.“

19 Цар упита: „Да ли су Јоавови прсти заједно с тобом у целој овој ствари?“

Она одговори: „Живота ми твога, господару мој, царе, све је онако како је мој господар, цар, рекао; од тога се не може ни лево ни десно. Јесте, твој слуга Јоав ми је то заповедио; он ми је рекао да кажем све ове речи. 20 Твој слуга Јоав је то учинио да би приказао ствар с друге стране, али мој господар је мудар као Анђео Божији, па зна све што се дешава у земљи.“

21 Тада цар рече Јоаву: „Ево, урадићу то. Иди и доведи младића Авесалома.“

22 На то је Јоав пао ничице на земљу, поклонио се и благословио цара, говорећи: „Данас твој слуга зна да сам нашао благонаклоност пред тобом, господару мој, царе, јер је цар учинио што је његов слуга тражио.“

23 Јоав је, затим, устао и отишао у Гесур, па је довео Авесалома у Јерусалим. 24 Међутим, цар рече: „Нека се врати у своју кућу, али преда мном нека се не појављује.“ Тако се Авесалом вратио у своју кућу, али пред царем се није појављивао.

25 А у целом Израиљу није било човека кога су више хвалили због његове лепоте од Авесалома. На њему није било мане од темена до пете. 26 Он је шишао своју косу на крају године, јер му је била тешка. Коса му је била тешка две стотине шекела[a] царске мере.

27 А Авесалом је имао три сина и једну ћерку, по имену Тамара, која је била веома лепа жена. 28 Авесалом је живео у Јерусалиму две године а да се није појавио пред царем.

29 Тада је Авесалом послао по Јоава, да би га послао цару, али он није хтео да дође к њему. Послао је по њега и други пут, али овај опет није хтео да дође. 30 Авесалом рече својим слугама: „Јоавово поље је поред мога, а јечам је још на њему. Идите и запалите га!“ Тако Авесаломове слуге запале поље.

31 Тада се Јоав диже и дође Авесалому у кућу, па му рече: „Зашто су твоје слуге запалиле моје поље?“

32 Авесалом одговори Јоаву: „Ето, ја сам ти послао поруку: дођи овамо да те пошаљем к цару да кажеш: ’Зашто сам се вратио из Гесура? Било би ми боље да сам остао тамо!’ Зато ми допусти да видим цара, па ако сам крив за нешто, нека ме погуби!“

33 Јоав оде цару и јави му, те цар позва Авесалома. Кад је дошао цару, поклонио се лицем до земље пред њим, а цар је пољубио Авесалома.

2 Коринћанима 7

Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.

Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.

Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.

Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. 10 Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. 11 И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. 12 Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. 13 То нас је утешило.

А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. 14 Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. 15 Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. 16 Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.

Књига пророка Језекиља 21

Против Јерусалима и околних народа

21 Дође ми реч Господња: „Сине човечији, окрени се лицем према југу; изреци реч против југа, пророкуј против шумског краја у Негеву. Реци шуми негевској: ’Чуј реч Господњу! Говори Господ Бог: ево, разбуктаћу у теби огањ, који ће прогутати свако дрво, зелено и суво. Разбуктали пламен неће се угасити, и свако ће лице бити спаљено од југа до севера. Тада ће свако видети да сам га ја, Господ, запалио; и неће се угасити.’“ А ја рекох: „Јао, Господе Боже, они говоре за мене: ’Није ли то онај што испреда приче?’“

Тада ми дође реч Господња: „Сине човечији, окрени се лицем према Јерусалиму и проповедај против Светилишта, и пророкуј против земље Израиљеве.

Реци земљи Израиљевој: ’Говори Господ: ево, ја сам против тебе; исукаћу свој мач из корица и истребићу из тебе и праведног и опаког. И пошто ћу истребити из тебе и праведног и опаког, зато ћу исукати мач из корица на свакога од југа до севера. 10 Тада ће сви људи знати да сам ја, Господ, исукао свој мач из корица, и да се тамо неће више вратити.’

11 А ти, сине човечији, уздиши као да су ти поломљена бедра, горко уздиши на њихове очи. 12 Када те буду питали: ’Зашто уздишеш?’, одговори им: ’Због вести која ће доћи. Тада ће свако срце изгубити одважност и све ће руке клонути, сваки ће дух замрети и сва ће колена бити одузета.’ Ево, долази и испуниће се – говори Господ Бог.“

13 И дође ми реч Господња: 14 „Сине човечији, пророкуј и реци: ’Господ каже:

Мач! Мач
    наоштрен и изглачан,
15 наоштрен за клање,
    углачан да сева.
Зар да се радујемо владарској палици, сине мој[a]?
    Мач не мари ни за какво дрво.
16 Дат је да се углача,
    да га рука прихвати;
наоштрен је мач, изглачан,
    да се убици да у руку!
17 Заплачи, закукај, сине човечији,
    јер мач ће стићи народ мој
и све кнезове израиљске;
    с мојим народом
мачу су они предани.
    Зато се ударај у груди своје.

18 То ће бити кушање. А ако владарског штапа, за кога мач не мари, не буде више? – говори Господ Бог.

19 Зато пророкуј, сине човечији,
    удари дланом о длан,
нека мач удари двапут, трипут,
    мач тај што служи за покољ.
Мач је то великог затора,
    што их одасвуд вреба.
20 Да клону срца и да многи падну,
    на свака сам врата њихова
поставио мач да затире.
    Јао! Начињен је да сева као муња,
    исукан је за клање.
21 Замахни на десно,
удри на лево,
    где год ти се сечиво намери.
22 И ударићу дланом о длан,
    и смириће се гнев мој.
Ја, Господ, сам говорио.’“

23 Дође ми реч Господња: 24 „Сине човечији, означи два пута којим ће доћи мач цара вавилонског. Нека оба излазе из исте земље. Затим начини знак и постави га на почетак пута који води у град. 25 Означи пут којим ће мач доћи у Раву амонску, и у Јуду, у јерусалимску тврђаву. 26 Наиме, цар вавилонски ће се зауставити на раскршћу, где почињу два пута, да гата: трешће стреле, питаће идоле и гледати у јетру. 27 У десној ће руци држати гатарски жреб за Јерусалим, да постави пробојне справе, да нареди покољ, да подигне бојни поклик, да намести пробојне справе према вратима, да подигне насип, и да сагради опсадне куле. 28 То ће изгледати као испразно гатање онима који су положили заклетву, али он ће им дозвати у памет њихову кривицу, па ће их заробити.“

29 Зато говори Господ Бог: „Зато што дозивате у памет своју кривицу јавно чинећи своје преступе, те износите на видело ваше грехе – сва ваша дела – зато ћете бити похватани његовом руком. 30 А ти, нечисти, опаки кнеже Израиљев, дошло ти је време; куцнуо је час да се стане на крај твом безакоњу!“ 31 Говори Господ Бог: „Скини турбан и одложи круну. Неће више бити као пре: нека се ниски узвиси, а узвишени снизи. 32 Пропаст! Пропаст! Довешћу такву пропаст какве још није било, док не дође онај коме припада суд; њему ћу га дати.“

33 „А ти, сине човечији, пророкуј и реци: ’Говори Господ Бог Амонцима за њихово ругање:

Мач! Мач је исукан за клање,
    изглачан да прождере,
    да сева као муња!
34 Пошто ти доносе испразна виђења
    и проричу ти лажи,
положиће се мач
    на вратове опаких безбожника.
Њима је дошло време,
    куцнуо је час да се стане на крај њиховом безакоњу.

35 А ти[b] врати свој мач у корице!
    Ја ћу ти судити у месту где си створен,
    судићу ти у земљи твог порекла.
36 Излићу на тебе своју јарост,
    дунућу огањ свога беса на тебе
и предаћу те у руке свирепим људима,
    вештим у затирању.
37 Бићеш храна огњу,
    а твоја ће крв тећи у земљи,
и пашћеш у заборав,
    јер сам ја, Господ, проговорио.’“

Псалми 68

Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.

68 Нека Бог устане,
    нека се разиђу његови душмани!
    Нека се разбеже пред њим они што га мрзе!
Развеј их попут дима развејаног;
    нек пропадну зликовци пред Богом
    као восак истопљен у ватри.
А праведни нека се радују,
    нек пред Богом кличу,
    нек ликују у весељу.

Певајте Богу,
    певајте славопој његовом имену;
уздигните оног што на облацима јаше.
    Његово је име Господ,
    ускликните пред њим.
Отац сирочади и судија удовица –
    то је Бог у свом светом Пребивалишту.
Бог усамљенима даје да у кући живе,
    заточене води благостању,
    а бунтовници боравиће у спарушеној земљи.

Боже, кад си ишао испред свог народа,
    када си ступао пустињом, Села
земља се тресла, небеса су пљуштала,
    пред Богом, Богом синајским,
    пред Богом, Богом Израиљевим.
Боже, обиље си кише послао наследству своме;
    уморно је оно било, а ти си га ојачао.
10 Живаљ твој се онде настанио,
    снабдеваш убогог добрима својим, Боже.

11 Господ објављује,
    а жена што носе вести велико је мноштво.
12 Цареви и војске беже ли беже,
    а лепотица куће плен раздељује.
13 Ако и легнеш између торова,
    ти си голубица крила обложених сребром,
    и перја светлуцаво златног.
14 Кад Свемоћни распрши цареве у земљи,
    паде снег на Салмону.

15 Гора Божија васанска је гора,
    гора с врховима васанска је гора.
16 Зашто завидно гледате, о, горе,
    врхове горе коју Бог жели за боравиште своје;
    где ће Господ зацело довека да пребива?
17 Божијих је кола на хиљаде,
    на многе хиљаде;
а Господ је међу њима,
    на Синају, у светости.
18 Ти се попе на висину,
    поведе робље силно,
прими дарове од људи,
    па чак и од бунтовника;
да пребиваш тамо,
    Господе Боже.

19 Благословен да је Господ,
    што терете наше дан за даном носи,
    Бог нашег спасења. Села
20 Бог наш Бог је дела спасоносних,
    од Господа Бога избављење је од смрти.
21 Зацело ће Бог разбити главу својих противника,
    и космато теме оног који живи у својим гресима.
22 Господ каже: „Са Васана вратићу их,
    из дубина мора вратићу их,
23 па да ти нога гаца у крви
    и језик твојих паса добије свој део од твојих противника.“

24 Видеше поворке твоје, Боже;
    поворке Бога мога, мога цара ка Светињи.
25 Напред су ишли певачи, потом свирачи,
    а у средини су девојке ударале даире.
26 Благосиљајте у зборовима Бога Господа,
    ви са врела Израиљева!
27 Ено, млади Венијамин предводи их,
    главари Јуде са мноштвом,
    главари Завулона и главари Нефталима.

28 Твој Бог снагу ти је одредио;
    покажи снагу своју, Боже, што си за нас деловао.
29 Због твог Дома у Јерусалиму
    цареви ће ти дарове доносити.
30 Запрети зверима у трсци,
    крду бикова међу теладима народа;
па нек се понизе и донесу комаде сребра,
    а он ће расути народе што у рату уживају.
31 Доћи ће изасланици из Египта,
    Куш журно пружа руке своје Богу.

32 О, царства земаљска, певајте Богу;
    певајте славопој Господу; Села
33 ономе што јаше небом, древним небесима!
    Ено, он тутњи гласом својим, гласом силним.
34 Препознајте силу Божију над Израиљем,
    величанство његово
    и његову силу у небесима.
35 Ти си страшан, Боже, у Светилишту своме;
    Бог Израиљев са̂м даје силу и снагу народу.

Благословен да је Бог!

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.