M’Cheyne Bible Reading Plan
Свети рат против Амаличана
15 Самуило рече Саулу: „Мене је Господ послао да те помажем за цара над његовим народом Израиљем. Зато послушај речи Господње: 2 Говори Господ над војскама: ’Видео сам шта је Амалик учинио Израиљу, како му се испречио на путу кад је изашао из Египта. 3 Зато навали на Амалика и изврши клето уништење над њим и над свим што му припада. Не штеди га, него истреби људе и жене, децу и дојенчад, волове и овце, камиле и магарце.’“
4 Тада је Саул окупио народ и избројио их у Телајиму. Било је две стотине хиљада пешака, а Јудејаца десет хиљада. 5 Саул је дошао код амаличког града и у долини поставио заседу. 6 Саул рече Кенејцима: „Идите, одвојте се од Амаличана да вас не истребим с њима, јер сте били наклоњени свим Израиљцима кад су изашли из Египта.“ Тако су се Кенејци одвојили од Амаличана.
7 Саул је тукао Амалика од Евиле па до Сура, који је близу Египта. 8 Агага, амаличког цара је ухватио живог, а сав народ је побио мачем, клетим уништењем. 9 Ипак, Саул и народ су поштедели Агага, те најбоље овце, крупну стоку, угојену телад и јагњад и све што је ваљало. Над тим нису хтели да изврше клето уништење, већ само над оним што је било безвредно и рђаво.
Бог одбацује Саула
10 Тада је реч Господња дошла Самуилу: 11 „Жао ми је што сам поставио Саула за цара, јер се окренуо од мене и није извршио моје заповести.“ Самуило је био љут, па је целе ноћи вапио Господу.
12 Самуило је устао у рано јутро да се нађе са Саулом. Самуилу су јавили: „Саул је отишао у Кармил. Тамо је, ено, подигао себи споменик. Затим се окренуо и отишао доле у Галгал.“
13 Кад је Самуило дошао к Саулу, овај му рече: „Нека те Господ благослови! Извршио сам заповест Господњу!“
14 Самуило га упита: „Какво је онда ово блејање оваца што допире до мојих ушију, и мукање говеда које чујем?“
15 Саул одговори: „Дотерали су их од Амалика; народ је поштедео најбоље овце и говеда да их жртвује Господу, твоме Богу. Над осталим смо извршили клето уништење.“
16 Тада му Самуило рече: „Доста! Објавићу ти шта ми је Господ рекао ноћас.“ Саул му рече: „Говори!“
17 Самуило рече: „Колико год да си незнатан у својим очима, ниси ли ти глава Израиљевих племена? Господ те је помазао за цара над Израиљем. 18 Господ те је послао на пут и рекао ти: ’Изврши клето уништење над оним грешницима, Амаличанима. Војуј против њих док их не истребиш.’ 19 Зашто ниси послушао глас Господњи? Зашто си се бацио на плен и учинио што је зло у Господњим очима?“
20 Саул одговори Самуилу: „Ја сам послушао глас Господњи: отишао сам на пут на који ме је Господ послао: довео сам Агага, амаличког цара, и извршио клето уништење над Амаличанима. 21 А народ је узео од плена, ситну и крупну стоку, првину од онога што је одређено за клето уништење, да се жртвује Господу, твоме Богу у Галгалу.“
22 Самуило на то рече:
„Зар су Господу милије жртве свеспалнице
и приноси него послушност Господњем гласу?
Послушност је боља од жртве,
и покорност је боља од овнујског сала.
23 Непослушност је као грех врачања,
а непокорност као злочин идолопоклонства.
Ти си одбацио реч Господњу,
и зато је Господ одбацио тебе као цара.“
24 Саул рече Самуилу: „Згрешио сам! Преступио сам Господњу заповест и твоје налоге, јер сам се уплашио народа и послушао њихов глас. 25 Сада те молим, опрости ми мој грех, и врати се са мном да се поклоним Господу.“
26 Самуило одговори Саулу: „Нећу се вратити с тобом! Ти си одбацио реч Господњу и зато је Господ одбацио тебе као цара Израиљевог.“
27 Самуило се окренуо да иде, али је Саул зграбио руб његовог плашта, и руб се откинуо. 28 Самуило му рече: „Данас је Господ откинуо од тебе Израиљево царство и дао га твоме ближњем који је бољи од тебе. 29 А Он, Слава Израиљева, не лаже и не каје се, јер није човек да би се кајао.“
30 Саул рече на то: „Згрешио сам! Али молим те сад, укажи ми част пред старешинама мог народа и пред Израиљем, па се врати са мном да се поклоним Господу, твоме Богу.“
31 Тада се Самуило вратио са Саулом, а Саул се поклонио Господу.
32 Самуило затим рече: „Доведите ми Агага, амаличког цара!“
Агаг је ведро дошао к њему мислећи: „Горчина смрти ме је заиста мимоишла.“
33 Али Самуило рече:
„Као што је твој мач одузео децу женама,
тако ће међу женама твоја мајка остати без деце.“
Тада је Самуило посекао Агага пред Господом у Галгалу.
34 Затим је Самуило отишао у Раму, а Саул се вратио својој кући у Геву Саулову.
35 Самуило није више видео Саула до дана своје смрти. Самуило је жалио за Саулом, јер се Господ покајао што је поставио Саула за цара над Израиљем.
Дужности према властима
13 Сваки човек нека се покорава државним властима. Јер ниједна власт не постоји без Божијег допуштења; Бог је поставио постојеће власти. 2 Према томе, ко се супротставља власти, противи се ономе што је Бог уредио, а који се томе противе, биће осуђени. 3 Владари, наиме, не представљају страх за оне који чине добро, него за оне који чине зло. Ако не желиш да се бојиш власти, чини добро, па ће те власт похвалити. 4 Јер, власт служи Богу за твоје добро. Ако чиниш зло, бој се, јер власт не носи мач без разлога. Она је Божији слуга, извршилац казне над оним који чини зло. 5 Стога се треба покоравати властима, не само да би се избегла казна, него и ради савести. 6 Због тога и плаћате порезе, јер они који раде на томе, Божије су слуге. 7 Плаћајте свакоме што дугујете: порез ономе коме дугујете порез, царину ономе коме дугујете царину; поштовање ономе коме дугујете поштовање, и част ономе коме дугујете част. 8 Никоме ништа не дугујте, осим да волите једни друге. Јер онај који воли другога, испунио је Божији Закон. 9 Наиме, заповести: „Не чини прељубе, не убиј, не укради, не пожели туђе“, и било која друга, своде се на ову једну: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 10 Љубав не наноси зло ближњему. Према томе, љубав је испуњење Закона.
11 Чините ово, јер знате у каквом времену живимо. Дошао је час да се пробудите из сна, јер сад нам је спасење ближе него онда када смо узверовали. 12 Ноћ је на измаку, а дан се назире. Стога, одбацимо од себе дела која припадају тами и опашимо се оружјем светлости. 13 Живимо како приличи животу по дану, не у банчењима и пијанкама, не у разврату и похотама, не у свађи и зависти, 14 него обуците се у Господа Исуса Христа. И не удовољавајте пожудама бринући се за тело.
Пад Јерусалима
52 Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 2 Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 3 И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.
А Седекија се побунио против вавилонског цара.
4 Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 5 Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.
6 Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 7 град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве[a]. 8 Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га.
9 Халдејци су ухватили цара. Одвели су га вавилонском цару у Ривлу, у аматској земљи, који му је изрекао пресуду. 10 Цар Вавилона је Седекијине синове поклао пред њим, а у Ривли је такође поклао и све главаре Јуде. 11 Седекији је ископао очи, па га је везаног ланцима вавилонски цар довео у Вавилон и бацио у затвор све до дана његове смрти.
12 Десетог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже који је служио вавилонском цару. 13 Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 14 Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили све зидине око Јерусалима. 15 Најсиромашније и остатак народа који је остао у граду, оне што су пребегли к вавилонском цару и преостале мајсторе, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 16 Ипак, заповедник телесне страже, Навузардан је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.
17 Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели сву њихову бронзу у Вавилон. 18 Однели су и лонце, лопатице, усекаче, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 19 Затим зделе, кадионице, чиније, лонце, свећњаке, тепсије и крчаге. Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра.
20 Бронзи од два стуба, једног мора, дванаест бронзаних волова који су били под њим и подножја, а које је цар Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 21 У погледу стубова, сваки стуб је био висок осамнаест лаката[b] и био је обмотан ужетом од дванаест лаката[c]. Био је шупаљ и дебљине четири прста[d], 22 а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо пет лаката[e]. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом и наровима је био исти. 23 Било је деведесет шест нарова са страна; укупно стотину нарова у плетеници.
24 Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 25 Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и седморицу царских свештеника које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 26 Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 27 Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.
Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље. 28 Ово је народ који је Навуходоносор повео у изгнанство:
седме године:
три хиљаде двадесет троје Јудејаца;
29 осамнаесте године Навуходоносор је повео из Јерусалима
осам стотина тридесет двоје људи;
30 Навуходоносорове двадесет треће године, заповедник телесне страже, Навузардан, повео је у изгнанство седам стотина четрдесет пет Јудејаца.
Укупно четири хиљаде шест стотина људи.
Јоахин ослобођен
31 Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет петог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 32 Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 33 Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 34 Цар Вавилона му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота, све до дана његове смрти.
За хоровођу. Псалам Давидов.
31 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2 Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3 Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4 Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5 У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6 Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7 Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8 Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19 Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21 Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23 Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.