M’Cheyne Bible Reading Plan
Јонатанов подвиг
14 Једног дана, Саулов син Јонатан рече своме слузи, који је носио његово оружје: „Хајде да пређемо до филистејског војног табора на другој страни.“ Свога оца није обавестио о томе.
2 Саул је боравио у околини Гаваје, испод наровог дрвета, код Мигрона. С њим је било око шест стотина људи. 3 Ефод[a] је у то време носио Ахија, син Ахитува, брата Ихавода, сина Финеса, сина Илија, свештеника Господњег у Силому. Народ није знао да је Јонатан отишао.
4 А кланац, који је Јонатан гледао да пређе како би дошао до филистејског војног табора, налазио се између две стрме литице. Једна се звала Восес а друга Сене. 5 Једна је литица стајала на северу, насупрот Михмаса, а друга, на југу, насупрот Гаваје.
6 Јонатан рече своме слузи који му је носио оружје: „Хајде да пређемо ка војном табору оних необрезаних. Можда ће Господ учинити нешто за нас, јер ништа не спречава Господа да избави, било много људи или мало.“
7 Његов штитоноша му одговори: „Чини што год ти је у срцу. Моје је срце једно с твојим.“
8 Јонатан рече: „Ево, прећи ћемо к тим људима, па ћемо им се показати. 9 Ако нам кажу: ’Стојте док не дођемо до вас’, остаћемо где јесмо, и нећемо се пењати к њима. 10 А ако нам кажу: ’Успните се к нама’, онда ћемо се успети, јер их је Господ предао у наше руке. То ће нам бити знак.“
11 Кад су се њих двојица показала филистејском војном табору, Филистејци рекоше: „Гле, Јевреји излазе из рупа у које су се посакривали!“ 12 Људи из војног табора рекоше Јонатану и његовом штитоноши: „Попните се к нама да вас научимо чему.“
Јонатан рече своме штитоноши: „Пењи се за мном, јер их је Господ предао у Израиљеве руке!“
13 Јонатан се пењао служећи се рукама и ногама, а његов штитоноша за њим. Филистејци су падали пред Јонатаном, а његов штитоноша их је убијао за њим. 14 То је био први напад када су Јонатан и његов штитоноша побили двадесетак људи на пољу од око пола јутра.
Пораз Филистејаца
15 Тада је страх обузео табор на пољу; страва је спопала сав народ у војном табору и чету пљачкаша. Земља се потресла, те је завладала пометња од Бога.
16 Саулови осматрачи из Гаваје Венијаминове су видели да се војска распршила на све стране. 17 Тада Саул рече народу с њим: „Постројте се и видите ко је отишао од нас.“ Кад су се постројили, није било Јонатана и његовог штитоноше.
18 Саул рече Ахији: „Донеси Ковчег Господњи.“ Наиме, Ковчег Господњи је тог дана био с народом израиљским. 19 Док је Саул разговарао са свештеником, метеж у филистејском табору бивао је све већи. Саул рече свештенику: „Повуци руку!“
20 Саул и сав народ с њим кликнуше и ступише у бој. А тамо, Филистејци окренули мачеве једни на друге. Пометња је била веома велика. 21 Па и они Јевреји који су раније били на страни Филистејаца, и који су отишли у њихов табор, окренули су се од њих и придружили се Израиљцима, који су били са Саулом и Јонатаном. 22 Кад су сви они Израиљци што су се посакривали у Јефремовој гори чули да су се Филистејци дали у бег, нагрнули су за њима у бој.
23 Тог је дана Господ избавио Израиља, а битка се раширила све до преко Вет-Авена.
Саулова неразумна заклетва
24 Израиљци су били исцрпљени тог дана, јер је Саул заклео народ рекавши: „Проклет био човек који окуси хране до увече, док се не осветим својим непријатељима!“ Тако сав народ није окусио хране.
25 Кад је народ дошао у шуму, било је пчелињег саћа на површини земље. 26 Ступивши у шуму, народ је видео да мед тече, али нико није принео руку устима, јер се народ плашио заклетве. 27 Јонатан није чуо кад је његов отац заклео народ, па је принео врх штапа који му је био у руци и замочио га у саће, а затим принео руку устима; очи су му се одмах засветлеле.
28 Један човек му рече: „Твој је отац строго заклео народ рекавши: ’Нека је проклет човек који окуси хране данас.’ А народ је био изморен.“
29 Јонатан му одговори: „Мој отац гура земљу у пропаст. Погледајте како су ми се очи засветлеле чим сам окусио мало овог меда. 30 Да је народ слободно јео од плена који је затекао код својих непријатеља, не би ли пораз Филистејаца био још већи?“
31 Тог су дана тукли Филистејце од Михмаса до Ајалона, па се народ веома изморио. 32 Тада се народ бацио на плен. Нахватали су ситну стоку, говеда и телад, клали их на земљи, и јели их с крвљу. 33 То су јавили Саулу: „Ено, народ греши против Господа једући месо с крвљу.“
Саул рече: „Изневерили сте се Господу. Доваљајте ми овамо велики камен.“ 34 Затим је рекао: „Разиђите се међу народ и реците им: ’Нека ми свако доведе свога вола или овцу. Овде ћете их клати и јести. Немојте грешити против Господа једући крв.’“
Те ноћи му је свако од народа довео свога вола, па су тамо клали и јели.
35 Тада је Саул саградио жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је саградио Господу.
36 Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“
Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“
Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“
37 Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио.
38 Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! 39 Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио.
40 Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“
Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“
41 Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин.
42 Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана.
43 Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“
Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“
44 Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“
45 Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо.
46 Саул је престао да гони Филистејце, а Филистејци су се вратили у своја места.
47 Кад је Саул учврстио царевање над Израиљем, заратио је против свих својих непријатеља унаоколо: против Моава, против потомака Амонових, против Едома, против царева совских, и против Филистејаца. Где год би се окренуо, побеђивао би. 48 Одликовао се јунаштвом; поразио је Амаличане, и избавио Израиља из руку оних који су га пљачкали.
Саулова породица
49 Саулови синови су били: Јонатан, Јесвија, и Малхи-Сув, а његове две ћерке звале су се: старија Мерава, а млађа Михала. 50 Саулова жена звала се Ахиноама, ћерка Ахимасова, а заповедник његове војске звао се Авенир, син Нера, Сауловог стрица. 51 А Кис, Саулов отац, и Нер, Авениров отац, били су синови Авилови.
52 Љути се рат водио са Филистејцима током свег Сауловог века. А када би Саул видео којег одважног човека или врсног ратника, узимао би га у своју службу.
Живот у служби Богу
12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. 2 Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.
3 Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. 4 Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. 5 Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. 6 Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; 7 ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; 8 ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.
9 Љубав нека буде искрена. Мрзите зло, чврсто се држите онога што је добро. 10 Волите једни друге братском љубављу, истичите се у међусобном уважавању. 11 Будите марљиви у ревности, горљиви у духу, служите Господу. 12 Нада нека вас држи у радости, будите постојани у невољи, истрајни у молитви. 13 Делите што имате са светима у оскудици, упражњавајте гостопримство. 14 Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Будите сложне мисли; не заносите се мислећи високо о себи, него се поведите за оним што је понизно. Не сматрајте себе мудрима.
17 Никоме не враћајте зло за зло; старајте се да чините оно што је добро међу свим људима. 18 Ако је могуће, чините све што је до вас да живите у миру са свим људима. 19 Не освећујте се, вољени моји, него дајте места Божијем гневу. Јер у Светом писму пише: „Моја је освета! Ја ћу узвратити“ – говори Господ. 20 Уместо тога:
„Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га.
Јер ако тако чиниш,
згрнућеш жар угљени на његову главу.“
21 Не дај да те зло надвлада, него ти надвладај зло добрим.
51 Овако каже Господ:
„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[a]
ветар што разара.
2 На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
на дан пропасти.
3 Нека стрелац лук свој не запиње,
нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
изручите клетом уништењу сву војску његову.
4 Попадаће побијени у земљи халдејској
и прободени по његовим улицама.
5 Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова[b] земља пуна греха
пред Свецем Израиљевим.“
6 Бежите из Вавилона!
Свако живу главу нек спасава
да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
Он узвраћа, он ће да му наплати.
7 Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
и зато су се понели лудо народи ти.
8 И одједном је пао Вавилон и разбио се.
Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
можда и оздрави.
9 Лечили смо ми Вавилон,
али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
јер до неба је доспео његов суд,
до облака се уздигао.
10 А Господ је за нас праведна дела учинио.
Дођите, објавимо на Сиону
дело Господа, нашег Бога!
11 Стреле наоштрите!
Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
одмазда за његов Дом.
12 Подигните заставу против зидина Вавилона!
Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
баш како је најавио становницима Вавилона.
13 О, ти што живиш крај многих вода
и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
и твој је добитак престао!
14 Господ над војскама се собом заклео:
„Испунићу те људима као скакавцима
да на тебе победнички кличу.“
15 Он је силом својом начинио земљу.
Мудрошћу својом он је основао васељену
и својом је разборитошћу разапео небеса.
16 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
и изводи ветар из својих ризница.
17 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
Нема даха у њима.
18 Они су испразни, творевине ругла.
Пропашће кад дође време за њихову казну.
19 Не следе Јакову такви као ови.
Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
а он се зове Господ над војскама.
20 „Ти си ми маљ,
ратно оружје;
тобом разбијам народе
и царства тобом сатирем.
21 Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
тобом разбијам кола и њиховог возача.
22 Тобом разбијам мушкарца и жену;
тобом разбијам старца и дете;
тобом разбијам младића и девојку.
23 Тобом разбијам пастира и стадо његово;
тобом разбијам ратара и његову запрегу;
тобом разбијам господара и достојанственика.
24 Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.
25 Ево ме на тебе, горо што сатиреш
– говори Господ –
која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
да те сваљам са литице
и од тебе да направим гору сагорелу.
26 Од тебе неће узимати ни угаони камен,
ни камен темељац,
јер ћеш бити пустош довека
– говори Господ.
27 Подигните заставу у земљи!
Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
окупите на њега царства Арарата,
Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
доведите коње чекињасте као скакавци.
28 Спремите на њега народе
и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
и сваку земљу њихове владавине.
29 И земља ће се трести и увијати,
јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
у пустош ненасељену.
30 Престали су да се боре ратници Вавилона,
остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
Постали су као жене!
Домове су им спалили,
а врата поломили.
31 Стиже гласник за гласником,
трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
град су његов сасвим освојили;
32 газове су опколили,
ритове су ватром попалили
и све ратнике преплашили.“
33 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
коме је време да се омлати.
Још мало и за њу ће доћи време жетве.“
34 „Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
и прождрао и помео.
Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
Мојим је добрима напунио
трбушину своју, а мене је ојадио.
35 Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
– рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
– рећи ће Јерусалим.“
36 Зато овако каже Господ:
„Бранићу те у парници твојој.
Осветићу те!
Пресушићу море његово
и извор му исушити.
37 Вавилон ће постати гомила камења
и брлог шакала,
ругло и пустош
у којој нико не живи.
38 Заједно ће рикати као млади лавови,
режаће као лавићи.
39 А када се раздраже
даћу им њихове гозбе
и напићу их;
па нека славе
и спавају довека, нека се не буде
– говори Господ.
40 Одвешћу их
као јагњад на клање
и као овнове и јарце.
41 Како је поробљен Сисак[c]
и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
ругло међу народима!
42 Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
Прекрило га је!
43 Његови су градови постали пустош,
земља осушена,
пустара без икога у њима.
Тамо неће бити потомака људи.
44 Казнићу Вила у Вавилону,
из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
а и зидине ће вавилонске пасти.
45 Изађите из средине његове, о, народе мој!
Свако нека спасава главу
од распламтелог гнева Господњег.
46 Да вам не клоне срце,
не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
и бориће се владар са владаром.
47 Зато, ево, долазе дани
када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
а сви његови побијени ће падати усред њега.
48 Клицаће небеса и земља
и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
– говори Господ.“
49 Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
као што су због Вавилона
падали побијени целе земље.
50 Идите ви, који сте побегли од мача,
не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
и Јерусалим у срцу носите.
51 Осрамоћени смо,
јер смо чули за ругло.
Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
у Светилишта Господњег Дома.
52 „Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
роптаће на самрти.
53 У небеса нека се Вавилон дигне,
нека се утврди у висини у свој сили својој,
али ја шаљем затираче на њега
– говори Господ.
54 Чујте вапај из Вавилона!
Разарање велико из земље халдејске!
55 Јер Господ сатире Вавилон,
вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
галамиће гласови њихови.
56 Затирач долази на Вавилон.
Поробиће његове ратнике,
поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
и сигурно истом мером враћа.
57 Опићу његове главаре и мудраце његове,
његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
говори Цар,
Господ над војскама му је име.“
58 Овако каже Господ над војскама:
„Широке зидине Вавилона ће срушити,
а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
људи су за ватру ринтали.“
59 Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60 Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61 А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62 Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63 И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64 А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“
Овде се завршавају Јеремијине поруке.
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.