M’Cheyne Bible Reading Plan
Горка вода у Мериви
20 Сва је заједница Израиљаца дошла у пустињу Цин првог месеца. Народ је боравио у Кадису. Тамо је умрла Марија, и тамо су је сахранили.
2 Али пошто није било воде за заједницу, они су се окупили против Мојсија и Арона. 3 Народ се препирао с Мојсијем, говорећи: „Камо среће да смо изгинули кад су наша браћа изгинула пред Господом! 4 Зашто сте довели збор Господњи у ову пустињу? Да помремо и ми и наша стока? 5 Зашто сте нас извели из Египта? Да нас доведете на ово ужасно место? Нема овде ни жита, ни смокава, ни лозе, ни нарова, а нема ни воде за пиће!“
6 Мојсије и Арон напусте збор и дођу на улаз у Шатор од састанка, па падну ничице. Тада им се указала слава Господња. 7 Господ рече Мојсију: 8 „Узми штап, и окупи збор, ти и твој брат Арон, па на њихове очи нареди стени да из ње потече вода. Тако ћеш из стене извести воду за њих и напојити заједницу и њихову стоку.“
9 Мојсије узме штап пред Господом, како му је заповедио. 10 Кад су Мојсије и Арон окупили збор пред стеном, Мојсије им рече: „Чујте, ви бунтовници! Хоћемо ли вам извести воду из ове стене?“ 11 Затим Мојсије подиже руку и двапут удари својим штапом по стени. Вода изби у обиљу, па је пила и заједница и њихова стока.
12 Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Зато што ми нисте веровали, те нисте објавили моју светост пред очима Израиљаца, нећете увести овај збор у земљу коју сам им дао.“
13 То су воде Мериве, где су се Израиљци свађали са Господом, и где је преко њих објавио своју светост.
Едом забрањује пролаз Израиљцима
14 Мојсије је из Кадиса послао гласнике цару Едома:
„Овако каже твој брат Израиљ: ’Ти знаш за све невоље које су нас снашле. 15 Наши преци су сишли у Египат и живели у њему дуго времена. Али Египћани су злостављали нас и наше претке. 16 А кад смо завапили Господу, он је чуо наш глас и послао нам Анђела који нас је извео из Египта.
Сад смо, ево, у Кадису, граду на рубу твога подручја. 17 Допусти нам да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо пролазити преко ваших поља и кроз ваше винограде, нити ћемо пити воду из ваших бунара. Ићи ћемо царским путем не скрећући ни десно ни лево, док не прођемо кроз твоје подручје.’“
18 Али Едом одговори:
„Не прелази преко моје земље, да не изађем пред тебе с мачем!“ 19 Израиљци му одговорише: „Ићи ћемо главним путем, и ако ми и наша стока будемо пили твоју воду, платићемо. Само ћемо проћи пешице, ништа више.“ 20 „Не пролази!“ – одговори он.
Едом је изашао на њих са силном војском и јаким наоружањем. 21 Пошто је Едом одбио да дозволи Израиљу да прође кроз његово подручје, Израиљ се окренуо од њега.
Аронова смрт
22 Потом је сва заједница Израиљаца отишла из Кадиса и дошла на гору Ор. 23 На гори Ор, на рубу едомске земље, Господ рече Мојсију и Арону: 24 „Нека се Арон придружи своме народу, јер неће ући у земљу коју сам дао Израиљцима, зато што сте се побунили против моје наредбе код меривских вода. 25 Поведи Арона и његовог сина Елеазара и изведи их на гору Ор. 26 Скини са Арона његову одећу и обуци у њу његовог сина Елеазара. А Арон нека се придружи своме народу; нека умре тамо.“
27 Мојсије учини како му је Господ заповедио. Попели су се на гору Ор на очи целе заједнице. 28 Тада је Мојсије скинуо са Арона његову одећу и обукао у њу његовог сина Елеазара. Арон је умро тамо на врху горе. Затим су Мојсије и Елеазар сишли с горе. 29 Кад је сва заједница видела да је Арон издахнуо, сав је дом Израиљев оплакивао Арона тридесет дана.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.
58 Зар ћутањем праведност јављате?
Судите ли подједнако потомцима људи?
2 Штавише, смишљате неправду да је чините;
рукама својим насиље земљом размеравате.
3 Застранише зликовци од мајчиног крила,
залуташе говорници лажи од стомака.
4 Њихов отров наликује змијском отрову;
попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
5 што не чује глас шаптача,
врачара вештог у бацању врачки.
6 Зубе им, Боже, у устима поломи;
Господе, чељусти лавићима скрши.
7 Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
стреле своје нек одапну као да су поломљене.
8 Нек исцуре попут пужа који пузи,
нек су попут мртворођенчета што не види сунца.
9 Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
сировог ил’ свелог –
биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
„Праведнику стварно плод припада.
Стварно има Бога који суди земљи.“
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
59 Боже мој, ослободи ме од противника мојих;
склони ме од оних што се дижу против мене.
2 Од злотвора ме ослободи,
од крволока ме спаси.
3 Јер, ено, из потаје вребају ми живот;
моћници против мене покрећу невољу,
али не због преступа,
не због греха мога, Господе.
4 Без кривице моје они јуре, спремају се.
Подигни се, сусретни ме и примети!
5 А ти, Господе, Боже над војскама,
Боже Израиљев,
пробуди се да све народе казниш;
не смилуј се ниједном злотвору злобном. Села
6 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
7 Ено, устима брбљају,
а мачеви им на уснама,
јер говоре: „Ко још слуша?“
8 А ти им се, о, Господе, смејеш;
ти се ругаш свим тим народима.
9 Ти си моја снага, тебе ишчекујем;
јер Бог је мој заклон.
10 Бог милости ће ме срести,
даће ми Бог да ликујем
над мрзитељима својим.
11 Не убиј их,
да мој народ заборавио не би;
снагом својом распрши их и обори,
Господе, штите наш.
12 За грехе својих уста
и реч усана својих,
нека буду ухваћени у своме поносу,
због клетве и лажи што износе.
13 Сатри их у гневу,
сатри да их нема,
па да народ схвати да Бог влада
у Јакову до крајева земље. Села
14 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
15 Распршени лутају за јелом,
ноћ пробдеју ако нису сити.
16 А ја ћу да певам о твојој сили,
веселићу се јутром због милости твоје;
јер си мој заклон,
уточиште у дану невоље.
17 Сило моја, славопој ти певам;
јер Бог је мој заклон,
Бог милости моје.
Господ плаћа
8 Господар је реч послао Јакову
и она је међу Израиљце пала.
9 И сав народ њу ће упознати,
Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
надменим и охолим:
10 „Ако су опеке пале,
градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
кедре ћемо тамо подићи.“
11 А Господ размешта против Ресина противнике његове
и подбада непријатеље његове,
12 Арамеју спреда, Филистејце страга,
те Израиљ прождиру својим устима.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
13 Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
и Господа над војскама потражили нису;
14 те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
грану и рогоз, у један дан.
15 Старешина и лице угледно – то је глава,
а пророк који научава лаж – то је реп.
16 Који овај народ воде, они заводе;
који бивају вођени, они пропадају.
17 Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
на сва уста безумно говоре.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
18 Зато што се опакост као пожар распламсала,
бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
облаци дима се подижу.
19 Земља пламти од јарости Господа над војскама,
и народ као храна за пожар постаје:
ни свог брата нико не поштеди.
20 Ждере с десна
и опет је гладан;
гута с лева
и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
21 Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
а заједно оба на Јудејце.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
10 Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2 да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3 И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4 Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Зауздавање језика
3 Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. 2 Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.
3 Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. 4 Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. 5 Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! 6 Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.
7 Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, 8 а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. 9 Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. 10 Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. 11 Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? 12 Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.
Права мудрост
13 Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости. 14 Али ако у себи носите горку завист и себично истицање, онда се немојте поносити и говорити оно што се противи истини. 15 Таква мудрост не долази одозго, него је земаљска, људска, од злог духа је. 16 Јер, где је завист и себично истицање, онде је неред и свако зло.
17 А мудрост која долази одозго, пре свега је чиста, затим миротворна, кротка, прилагодљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. 18 А праведност је плод који ће убрати они који сеју у миру – они који чине мир.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.