M’Cheyne Bible Reading Plan

На Синају

19 Првог дана трећег месеца изласка из Египта, на са̂м тај дан, Израиљци дођу у Синајску пустињу. ² Они су били кренули из Рафидина, па су дошли у Синајску пустињу. Израиљци су се утаборили ту, у пустињи, пред гором.

³ Мојсије се успне к Богу, а Господ га позове с горе и рече му: „Овако реци дому Јаковљевом, обзнани Израиљцима: ⁴ ’Ви сте видели шта сам учинио Египћанима и како сам вас носио на орловским крилима и довео вас к себи. ⁵ А сад, ако будете пажљиво слушали мој глас и држали мој савез, бићете ми најдрагоценија својина међу свим народима, јер моја је сва земља. ⁶ Ви ћете ми бити царство свештеника и свети народ.’ Ово су речи које ћеш пренети израиљском народу.“

⁷ Мојсије се врати, окупи народне старешине и пренесе им све што му је Господ заповедио. ⁸ А сав народ одговори у један глас: „Учинићемо све што је Господ рекао.“ Мојсије је пренео Господу што је народ рекао.

⁹ Господ рече Мојсију: „Ево, ја ћу доћи к теби у густом облаку да народ чује кад будем говорио с тобом, да ти заувек верују.“

Кад је Мојсије пренео Господу речи народа, ¹⁰ Господ му рече: „Иди к народу и посвети их данас и сутра. Нека оперу своју одећу. ¹¹ Трећег дана нека буду спремни, јер ће трећег дана Господ сићи на гору Синај на очи свег народа. ¹² Означи границу око горе за народ, и реци им: ’Пазите да се не пењете на гору нити да се дотичите њеног подножја! Ко се дотакне брда, сигурно ће умрети. ¹³ Ничија рука нека га се не дотиче, јер ће такав бити засут камењем или устрељен стрелом; било животиња или човек, нека не остане на животу. Кад се зачује отегнути глас овнујског рога, тада нека се попну на гору.’“

¹⁴ Мојсије сиђе с горе к народу и посвети народ. Они оперу своју одећу. ¹⁵ Мојсије им нареди: „Будите спремни за трећи дан. Не дотичите се жена!“

¹⁶ А трећега дана, у са̂м освит, разлегне се грмљавина, муње почну да севају, а густ се облак надвије над гором. Глас трубе снажно одјекну, а сав народ у табору задрхта од страха. ¹⁷ Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу. Стали су у подножју горе. ¹⁸ Цела гора Синај је била обавијена димом, јер је Господ на њу сишао у огњу. Дим се дизао као из пећи, а сва се гора тресла. ¹⁹ Звук трубе бивао је све јачи и јачи. Мојсије је говорио, а Бог му је гласно одговарао.

²⁰ И тако је Господ сишао^[a] на гору Синај, на њен врх. Тада је Господ позвао Мојсија да се успне на врх горе. Мојсије се успне. ²¹ Господ рече Мојсију: „Сиђи и упозори народ да се не пробија према Господу да га види, иначе ће многи изгинути. ²² А свештеници који прилазе Господу нека се посвете, да их Господ не би побио.“

²³ „Народ не може да узиђе на гору Синај – рече Мојсије – јер си нас ти са̂м опоменуо: ’Означи границе око горе и прогласи је светом.’“

²⁴ „Сиђи, па се успни с Ароном – рече Господ Мојсију. Али свештеници и народ нека се не пробијају горе, ка Господу, да их не би побио.“

²⁵ Мојсије сиђе к народу и саопшти му све то.

Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса

22 Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. ² Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. ³ Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. ⁴ Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. ⁵ Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. ⁶ Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.

Ученици врше припреме за Пасху

⁷ Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. ⁸ Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“

⁹ Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“

¹⁰ Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, ¹¹ па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’

¹² Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“

¹³ Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.

Исус и ученици на последњој вечери

¹⁴ Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. ¹⁵ Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. ¹⁶ Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“

¹⁷ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. ¹⁸ Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“

¹⁹ Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“

²⁰ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. ²¹ Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. ²² Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ ²³ Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.

Ко је највећи?

²⁴ Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. ²⁵ Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. ²⁶ Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. ²⁷ Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. ²⁸ Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. ²⁹ Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. ³⁰ Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.

Исус прориче Петрово одрицање

³¹ Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. ³² Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“

³³ Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“

³⁴ Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“

³⁵ Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“

„Ништа“ – одговорише они.

³⁶ Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. ³⁷ Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“

³⁸ Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“

Исус се моли на Маслинској гори

³⁹ Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. ⁴⁰ Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ ⁴¹ Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, ⁴² говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ ⁴³ Тада се појавио анђео са неба и крепио га. ⁴⁴ Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.

⁴⁵ Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. ⁴⁶ Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“

Исуса хватају

⁴⁷ Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, ⁴⁸ али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“

⁴⁹ Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ ⁵⁰ Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.

⁵¹ Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. ⁵² Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? ⁵³ Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“

Петар се одриче Исуса

⁵⁴ Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. ⁵⁵ Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. ⁵⁶ Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“

⁵⁷ Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“

⁵⁸ Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“

А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“

⁵⁹ Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“

⁶⁰ Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. ⁶¹ Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ ⁶² Изашао је и горко заплакао.

Војници се ругају Исусу

⁶³ Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. ⁶⁴ Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ ⁶⁵ Вређали су га још и многим другим погрдним речима.

Исуса доводе пред Велико веће

⁶⁶ Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. ⁶⁷ Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“

Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; ⁶⁸ ако вас упитам, нећете ми одговорити. ⁶⁹ Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“

⁷⁰ Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“

⁷¹ Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“

7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.

² Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. ³ Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. ⁴ Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.

⁵ Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. ⁶ Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. ⁷ И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.

⁸ Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. ⁹ Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. ¹⁰ Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. ¹¹ И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. ¹² Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. ¹³ То нас је утешило.

А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. ¹⁴ Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. ¹⁵ Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. ¹⁶ Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.