M’Cheyne Bible Reading Plan
Закон о првенцима
13 Господ рече Мојсију: 2 „Посветите ми сваког првенца. Свако мушко дете међу Израиљцима – првенац мајчине утробе, као и сва првина стоке, мени припадају.“
3 Мојсије рече народу: „Памтите овај дан у који сте изашли из Египта, из куће ропства, јер вас је Господ снажном руком извео оданде. Хлеб с квасцем нека се не једе! 4 Данас излазите, у месецу авиву[a]. 5 А кад те Господ уведе у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Евејаца и Јевусејаца, за коју се заклео вашим оцима да ће вам је дати, земљу којом теку мед и млеко, вршићеш овај обред у овом месецу: 6 Седам дана једите бесквасни хлеб, а седмога дана нека буде празник Господу. 7 Бесквасни хлеб ће се јести седам дана. Хлеб с квасцем не сме ни да се види. Квасцу нигде ни трага да не буде на свом твом подручју. 8 Тог дана ћеш рећи своме сину: ’То је због оног што је Господ учинио за мене кад сам изашао из Египта.’ 9 То ће ти бити као знак на твојој руци и подсетник пред очима, да би Господњи Закон био на твојим устима. Јер, Господ те је снажном руком извео из Египта. 10 Вршићеш ову уредбу сваке године у назначено време.
11 А кад те Господ доведе у земљу Хананаца, како се заклео теби и твојим оцима, и преда ти је, 12 одвојићеш сваког првенца мајчине утробе Господу. Исто тако ће и сва мушка првина стоке припадати Господу. 13 Свако прворођено магаре ћеш откупити јагњетом или јаретом. Ако га не откупиш, сломи му врат. Откупићеш и сваког првенца од својих синова.
14 Кад те твој син данас-сутра упита: ’Шта то значи?’, ти му реци: ’Господ нас је снагом своје руке извео из Египта, из куће ропства. 15 Кад је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, Господ је побио све првенце у египатској земљи: од првенаца људи до првине стоке. Зато ја Господу приносим на жртву сваку мушку првину мајчине утробе, а сваког првенца међу својим синовима откупљујем. 16 То ће ти бити као знак на руци и као подсетник пред твојим очима да нас је Господ снагом своје руке извео из Египта.’“
Прелазак преко Црвеног мора
17 А кад је фараон пустио народ да иде, Господ их није повео путем који води у филистејску земљу, иако је онуда било ближе. Господ је, наиме, рекао: „Кад народ види ратовање, могао би да се предомисли и врати у Египат.“ 18 Зато их је повео заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. Израиљци су отишли из Египта у пуној ратној спреми.
19 Мојсије је са собом понео Јосифове кости, јер је овај тражио од Израиљаца да му се свечано закуну: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете одавде понети са собом и моје кости.“
20 Израиљци су кренули из Сокота, а утаборили се у Етаму, на рубу пустиње. 21 Господ је ишао пред њима дању у стубу од облака да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им осветљава пут, да би могли да путују и дању и ноћу. 22 Стуб од облака пред народом није одступао дању, нити стуб од огња ноћу.
Прича о сналажљивом управитељу
16 Исус рече својим ученицима: „Неки богат човек имао управитеља кога су оптужили да му расипа имање. 2 Зато га је позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси извештај о свом управљању, јер не можеш више да будеш мој управитељ.’
3 Управитељ рече у себи: ’Мој господар узима од мене управу. Шта да радим? За копање немам снаге, а стидим се да просим. 4 Знам шта ћу да урадим, да би ме, кад изгубим службу, људи примили у своје куће.’
5 Онда је позвао к себи дужнике свога господара, једног по једног. Питао је првог: ’Колико дугујеш моме господару?’
6 Он одговори: ’Стотину бачвица уља.’ Онда му рече:
’Узми своју признаницу и брзо напиши педесет.’
7 Онда упита другог: ’А колико ти дугујеш?’
Дужник рече: ’Стотину џакова пшенице.’
Он му рече: ’Узми своју признаницу и напиши осамдесет.’
8 Господар похвали непоштеног управитеља што је био сналажљив. Јер се људи овога света боље сналазе са својим родом, него народ светлости са својим. 9 Ја вам кажем: земаљско богатство је неправедно; али ви га употребите да стекнете себи пријатеље. Када оно нестане, бићете примљени у вечне станове.
10 Ко је веран у најмањем, биће веран и у највећем, а ко је непоштен у најмањем, биће непоштен и у великом. 11 Дакле, ако нисте били поуздани у земаљском богатству које је неправедно, ко ће вам поверити право богатство? 12 И ако се нисте показали поузданима у оном што није ваше, како ће вам Бог дати оно што је ваше? 13 Ниједан слуга не може служити два господара. Јер, или ће једнога мрзети, а другога волети; или ће једноме бити привржен, а другога презирати. Не можете служити Богу и богатству!“
14 Кад су фарисеји чули све ово, подсмевали су му се, јер су волели новац. 15 Исус им рече: „Ви се пред људима правите да сте праведни, али Бог познаје ваша срца. Јер што се међу људима сматра за изузетно, то је Богу гадно.
Мојсијев Закон и Царство Божије
16 Закон и Пророци су се навештавали до доласка Јована Крститеља. Од тада се проповеда Радосна вест о Царству Божијем и свако наваљује да уђе у њега. 17 Али је лакше да небо и земља ишчезну, него да се и једна цртица у Закону испусти.
18 Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу. Исто тако и онај који се ожени разведеном чини прељубу.
Прича о богаташу и сиромашном Лазару
19 Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20 Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21 жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.
22 Када је сиромах умро, анђели га однеше к Авра̂му. И богаташ је умро и био сахрањен. 23 Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Авра̂ма и Лазара са њим. 24 Онда повика: ’Оче Авра̂ме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’
25 Авра̂м му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26 Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’
27 Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28 где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’
29 Авра̂м рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’
30 Али богаташ рече: ’Не, оче Авра̂ме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’
31 Авра̂м му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’“
31 Са очима својим савез сам склопио,
па како бих онда загледао девојку?
2 Па шта то онда Бог одозго дели?
Какво је са висина наследство Свемоћног?
3 Није ли то пропаст за злотвора
и несрећа за покварењака?
4 Не види ли он путеве моје,
зар не броји све моје кораке?
5 Ако сам се дружио с лажовима,
ако ми је нога журила ка обмани;
6 нека ме измери на тасовима тачним,
нек честитост моју Бог открије.
7 Ако је мој корак зашао са пута,
срце моје повело се за мојим очима,
за руке ми прионула љага;
8 тад нек жањем, а други нек једе,
нек се моја летина почупа.
9 Ако ли је жена срце ми завела,
ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10 нек тад другом моја жена меље,
у постељи других нека буде.
11 Али то би била гадост,
баш кривица за осуду!
12 Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
и спаљује сву летину моју.
13 Елем, ако сам се оглушио на тужбу
слушкиње своје или слуге свога,
када су се парничили са мном;
14 шта бих урадио када би Бог устао,
кад би ми рачун затражио?
Шта ли бих му тада узвратио?
15 Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
Зар нас није један исти начинио у стомаку?
16 Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
и расплакао очи удовици;
17 ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
а сироче није узело од њега –
18 јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19 ако сам видео страдалника неодевеног,
ако нисам заоденуо убогог;
20 ако ме бедра његова благосиљала нису,
ако се руном оваца мојих утоплио није;
21 ако сам одмахнуо руком против сирочета,
а знао сам да на суду могу да помогнем;
22 нека ми рука из рамена отпадне
и нек ми се шака преломи у зглобу!
23 Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
пред његовим величанством не бих то чинио.
24 Ако сам се у злато уздао,
сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;
25 ако сам се радовао свом великом благу,
што ми је рука толико згрнула;
26 ако сам у сунце гледао док сија
и у месец сјајни док путује;
27 ако ми се срце потајно заносило,
па сам им руком слао пољупце са својих уста;
28 и то би била кривица што вапи за судом,
јер бих тако порекао Бога са висине!
29 Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,
ликовао кад га пропаст снађе;
30 нисам дао устима да згреше,
да му клетву призивам на душу.
31 Нису ли људи из шатора рекли:
’Ко се још меса његовога најео није?’
32 Придошлица на улици ноћ провео није,
путнику сам отварао врата.
33 Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,
и кривицу крио у грудима својим;
34 јер сам се препао великог мноштва,
страховао од презира у роду,
па се ућутао и кроз врата не бих излазио?
35 О, кад би ме неко чуо!
Ево, ово потписујем,
па нека ме услиши Свемоћни,
а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!
36 Зар је не бих ја понео на рамену своме,
на себе је као круну причврстио?
37 Рачун бих му положио за кораке своје,
као владар бих му приступио.
38 Ако је због мене вапила земља моја
и у глас плакале бразде њене;
39 ако сам забадава јео плодове њене
и души њихових власника задао јаде;
40 уместо пшеницом нек уроди трњем
и коровом уместо јечма!“
Јов је завршио своја казивања.
Павле објашњава своје деловање
1 Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са нашим братом Тимотејем, поздравља Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.
2 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.
Бог даје утеху
3 Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. 4 Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. 5 Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. 6 Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. 7 Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.
8 Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у Малој Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. 9 У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који ускрсава мртве. 10 Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. 11 А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.
Павле одлаже посету коринтској цркви
12 Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. 13 Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, 14 уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.
15 С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. 16 Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. 17 Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ 18 Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ 19 Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ 20 Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.
21 А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао 22 и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.
23 Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. 24 Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.