M’Cheyne Bible Reading Plan
7 Господ је одговорио Мојсију: „Види! Поставио сам те да будеш као Бог фараону, а твој брат Арон биће твој пророк. 2 Ти ћеш говорити све што сам ти заповедио, а Арон ће рећи фараону да пусти Израиљце из своје земље. 3 Ја ћу, пак, отврднути фараоново срце, и извести много својих знакова и чуда у Египту. 4 Пошто вас фараон неће послушати, ја ћу замахнути својом руком на Египат и ударити га великим казнама, па ћу извести своје чете, свој народ, Израиљце, из Египта. 5 Кад пружим своју руку на Египат и изведем Израиљце из њихове средине, Египћани ће знати да сам ја Господ.“
6 Мојсије и Арон су учинили онако како им је Господ заповедио. 7 Мојсију је било осамдесет, а Арону осамдесет три године кад су говорили с фараоном.
Штап се претвара у змију
8 Господ рече Мојсију и Арону: 9 „Кад фараон затражи од вас: ’Учините какво чудо’, ти онда реци Арону: ’Узми штап и баци га пред фараона’, а штап ће се претворити у змију.“
10 Мојсије и Арон ступе пред фараона и учине онако како им је Господ заповедио. Арон баци штап пред фараона и пред његове дворане, који се претвори у змију. 11 Али фараон позове мудраце и гатаре, те ови врачари учине исто својим чарањем. 12 Сваки од њих баци свој штап, и сваки се претвори у змију. Међутим, Аронов штап прогута њихове штапове. 13 Али фараоново срце је отврднуло, те их није послушао, баш како је Господ и рекао.
Прва пошаст: крв
14 Господ рече Мојсију: „Фараоново срце је тврдо, те одбија да пусти народ. 15 Иди к фараону ујутро, кад он долази к води, и чекај на обали Нила да га сретнеш. У руку узми штап који се био претворио у змију. 16 Реци му ово: ’Господ, Бог Јевреја, послао ме је к теби да ти кажем: „Пусти мој народ да ми служи у пустињи.“ Али ти, ево, све до сад ниси послушао. 17 Говори Господ: „По овоме ћеш знати да сам ја Господ. Ево, штапом који ми је у руци ударићу по води у Нилу, па ће се претворити у крв. 18 Рибе у Нилу ће угинути, а Нил ће се тако усмрдети, да ће се Египћанима гадити да пију воду из њега.“’“
19 Господ још рече Мојсију: „Реци Арону: ’Узми свој штап и пружи своју руку над египатске воде: над њихове реке, прокопе, језера, и на сва сабиралишта воде, па ће се претворити у крв.’ Крви ће бити по целом Египту, чак и у дрвеним и каменим посудама.“
20 Мојсије и Арон учине онако како им је Господ заповедио. Арон подигне свој штап и на очи фараона и његових дворана удари по води у Нилу, на шта се сва вода у Нилу претвори у крв. 21 Сва риба у Нилу је угинула, а Нил се тако усмрдео да Египћани нису могли да пију воду из њега. Крви је било по целом Египту.
22 Али и гатари египатски учине исто својим чарањем. Но, фараоново срце је и даље било тврдо, те их није послушао, баш како је Господ рекао. 23 Фараон се окренуо и отишао у свој двор, не узимајући ни ово к срцу. 24 Сав је Египат почео да копа око Нила, јер нису могли да пију воду из Нила. 25 Тако је прошло седам дана од како је Господ ударио Нил.
Послање седамдесет двојице ученика
10 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. 2 Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. 3 Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4 Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.
5 Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ 6 Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. 7 У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. 8 Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. 9 У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ 10 А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: 11 ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ 12 Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.
13 Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 15 А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!
16 Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“
17 А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18 Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20 Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21 Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22 Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23 Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24 Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
Прича о милосрдном Самарјанину
25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“
27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“
28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“
29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“
30 Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31 Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32 И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33 Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34 Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’
36 Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.
37 Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“
Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“
У дому Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. 39 Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. 40 А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“
41 Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, 42 а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
24 Зашто Свемоћни није одредио времена суда?
Зашто они који га познају не виде дане његове?
2 Померају људи међе,
стада отимају, па их напасају;
3 сирочади одводе магарца,
вола за залог узимају од удовице.
4 Они разгоне убоге са пута,
скривају се заједно сиромаси земље.
5 Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;
храну себи траже,
у пустари хлеб за себе и за децу.
6 По пољу купе крму,
пабирче по винограду злобника.
7 Неодевени су, ноћивају без огртача,
на зими су без покривача.
8 Искисли су од планинске кише,
без заклона крије се под стену.
9 Сироче од дојења краду
и од сиромаха узимају залог.
10 Тумарају обнажени,
неодевени снопље носе, а гладни.
11 Међу својим дрворедима цеде уље,
грожђе муљају у каци, а жедни су.
12 Стење народ у граду,
за помоћ вапе смртно рањени,
а Богу то није мрско.
13 А неки су у друштву оних што ратују против светла,
што не маре за путеве светла
и не живе на стазама његовим.
14 У зору се крвник диже,
сиротана и убогог да убије,
а по ноћи је ко лопов.
15 Прељубниково око чека сумрак јер говори:
’Да ме око не угледа!’,
па покрива лице своје.
16 Кад је тама, лопов куће прокопава,
а по дану се закључава
да за светлост не зна.
17 Јер је свима њима јутро попут густог мрака,
предани су ужасима мрака густог.
18 Пролете они поврх вода,
проклето им наследство у земљи
и нека ниједан не крене ка виноградима.
19 Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,
тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.
20 Заборавља га мајчина утроба,
црвима је храна;
њега више не спомињу,
неправда ће бити као стабло преломљено.
21 Он наваљује на јалову, на нероткињу;
злоставља удовицу.
22 Силом својом Бог моћнике одвлачи,
подиже се и нико за живот сигуран није.
23 Бог им спокојство даје, па се осилише;
али његове су очи на њиховим путевима.
24 Тек за мало уздигну се и већ их нема;
ко сви други пропадају, вену;
одсецају се као вршци класја.
25 Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?
Ко ће да обезвреди казивање моје?“
11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.
Покривање главе на богослужењу
2 Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. 3 Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. 4 Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. 5 Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. 6 Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. 7 Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.
8 Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. 9 И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. 10 Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.
11 Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. 12 Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. 13 Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? 14 Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? 15 А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. 16 А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.
Вечера Господња
17 Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. 18 Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. 19 Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. 20 Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. 21 Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. 22 Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.
23 Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, 24 захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ 25 Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ 26 Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.
27 Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. 28 Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. 29 Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. 30 Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.[a] 31 Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. 32 Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.
33 Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. 34 Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.
А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.