M’Cheyne Bible Reading Plan
Бог потврђује своје обећање да ће ослободити Израиљце
6 Тада Господ рече Мојсију: „Сада ћеш видети шта ћу учинити фараону. Моја моћна рука ће га натерати да пусти Израиљце; моја моћна рука ће га натерати да их истера из своје земље.“
2 Још рече Бог Мојсију: „Ја сам Господ. 3 Авра̂му, Исаку и Јакову сам се објавио под именом Бог Свемоћни. Ипак, њима се нисам открио под именом Господ[a]. 4 Шта више, склопио сам свој савез с њима да ћу им дати хананску земљу, земљу где су живели као странци. 5 А још сам чуо и уздисање Израиљаца које Египћани држе у ропству, па сам се сетио свога савеза.
6 Зато реци Израиљцима: ’Ја сам Господ; ја ћу вас избавити од египатског јарма и ослободити вас од ропства. Ја ћу испружити своју мишицу да их строго казним, и тако вас откупим. 7 Узећу вас себи за народ, и ја ћу бити ваш Бог. Тада ћете знати да сам вас ја, Господ, ваш Бог, ослободио од египатског јарма. 8 Ја ћу вас одвести у земљу за коју сам се заклео да ћу је дати Авра̂му, Исаку и Јакову; ја ћу вам је дати у посед. Ја сам Господ.’“
9 Мојсије је то пренео Израиљцима, али они нису хтели да га слушају, јер им је дух клонуо од тешког ропства.
10 Тада Господ рече Мојсију: 11 „Иди и реци фараону, египатском цару, да пусти Израиљце да оду из његове земље.“
12 Али Мојсије рече Господу: „Ево, кад ме Израиљци нису послушали, како ће фараон послушати мене који сам невешт у говору?“
13 Но, Господ је поновио што је већ рекао Мојсију и Арону: заповедио им је да иду к Израиљцима, и да кажу фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.
Рувимов, Симеунов и Левијев родослов
14 Ово су главари родова.
Синови Израиљевог првенца Рувима:
Енох, Фалуј, Есрон и Хармија.
То су родови Рувимови.
15 Синови Симеунови:
Јемуило, Јамин, Аод, Јакин, Цохар и Саул, син једне Хананке.
То су родови Симеунови.
16 Ово су имена Левијевих синова с њиховим родословом:
Гирсон, Кат и Мерарије.
Левије је живео стотину тридесет седам година.
17 Гирсонови синови су:
Ловеније и Семај са својим породицама.
18 Катови синови су:
Амрам, Исар, Хеврон и Озило.
Кат је укупно живео стотину тридесет три године.
19 Мераријеви синови су:
Молија и Мусија.
То су Левијеви родови по својим породицама.
20 Амрам се оженио својом тетком Јохаведом, која му је родила Арона и Мојсија.
Амрам је укупно живео стотину тридесет седам година.
21 Исарови синови су:
Кореј, Нефег и Зихрије.
22 Озилови синови су:
Мисаило, Елисафан и Ситрија.
23 Арон се оженио Јелисаветом, ћерком Аминадавовом, сестром Насоновом, која му је родила Надава, Авијуда, Елеазара и Итамара.
24 Корејеви синови су:
Асир, Елкана и Авијасаф.
То су Корејеве породице.
25 Аронов син, Елеазар, се оженио једном од Футилових ћерки, која му је родила Финеса.
То су главари левитских родова по својим породицама.
26 То је онај Арон и онај Мојсије којима је Господ рекао: „Изведите Израиљце из Египта по њиховим четама.“ 27 То су исти Мојсије и Арон који су рекли фараону, египатском цару, да пусти Израиљце из Египта.
Завршетак извештаја о Мојсијевом послању
28 Оног дана кад је Господ говорио Мојсију у Египту, 29 рекао му је: „Ја сам Господ. Реци фараону, египатском цару, све што ти ја кажем.“
30 Али Мојсије одговори Господу: „Невешт сам ја у говору. Како ће ме фараон послушати?“
Исус шаље Дванаесторицу
9 Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2 Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3 Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4 У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5 А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6 Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7 Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8 Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9 Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11 Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12 Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13 Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14 (Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15 Они тако учинише, те сви поседаше. 16 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17 Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
Петрово исповедање
18 Једном приликом, када се Исус са̂м молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
19 Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
20 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
21 Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22 Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана.“
Цена следбеништва
23 Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26 А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27 Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
Преображење
28 А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29 Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30 Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31 који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти[a], коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32 Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33 Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34 Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35 Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36 Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Исус исцељује опседнутог младића
37 Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38 Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39 Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40 Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41 Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42 Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43 Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44 „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45 Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46 Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47 Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48 па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50 Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51 Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52 Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53 Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54 Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55 Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56 Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57 Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59 Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[b] 60 „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61 Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62 А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
Јов
23 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Још и данас је јетка моја жалопојка
и с муком се борим да не бих јечао.
3 О, када бих знао где ћу да га нађем,
дошао бих до његовог места!
4 Пред њим бих изложио свој случај,
доказима уста своја напунио.
5 Да ми је да знам којим би ми речима одговорио;
да ми је да разумем шта би ми рекао.
6 Да ли би се силом великом парничио са мном?
Не би, него би се заузео за ме.
7 Онде би се праведник са њим расправио,
мој би ме судија заувек избавио.
8 Гле, одем ли напред, њега нема;
ни позади њега не опажам.
9 Не видим га ни на лево, тамо где делује;
не видим га ни на десно, када се окрене.
10 Али он зна пут којим идем;
претапа ме да чист будем попут злата.
11 По његовој стопи мој је корак ишао,
његовог сам се пута држао и нисам скретао.
12 Заповест његових усана нисам напустио,
чувао сам речи његове више него хлеб насушни.
13 Али он је једини и ко ће да га мења!
Шта год да пожели, он тако и чини.
14 Науме ће своје, мени намењене, извршити,
а у њему још је таквог много чега.
15 Зато сам преплашен од њега;
кад размишљам, јежим се од њега!
16 Елем, Бог је моје срце смалаксао,
Свемоћни ме је престравио;
17 ипак нисам био сатрт мраком,
нити ми је густа тама заклонила лице.
Упозорење из примера Израиља
10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, 2 те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. 3 Такође су сви јели исту духовну храну, 4 и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. 5 Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.
6 Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. 7 Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ 8 И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. 9 Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. 10 И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.
11 Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. 12 Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13 Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.
Идолопоклонство и Господња вечера
14 Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. 15 Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. 16 Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? 17 И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.
18 Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? 19 Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? 20 Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. 21 Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. 22 Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?
23 Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. 24 Не гледајте само своју корист, већ и корист других.
25 Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. 26 Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ 27 Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. 28 Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; 29 не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? 30 Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ 31 Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. 32 Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. 33 Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.