M’Cheyne Bible Reading Plan

Сусрет с фараоном

5 Након тога Мојсије и Арон оду к фараону и рекну му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Пусти мој народ да оде и у моју част прослави празник у пустињи.’“

² Али фараон одговори: „Ко је тај Господ, па да послушам шта он каже, и да пустим Израиљце да оду? Ја тог Господа не знам, а нити ћу пустити Израиљце да оду.“

³ „Бог Јевреја се срео са нама – одговоре они. Зато нас пусти да одемо три дана хода у пустињу и принесемо жртву Господу, Богу својему, да нас не удари помором или мачем.“

⁴ Нато египатски цар рече: „Мојсије и Ароне, зашто одвраћате народ од његовог посла? Вратите се своме послу!“ ⁵ Фараон још рече: „Ето, сад кад се народ у земљи толико умножио, ви их спречавате у послу.“

⁶ Тог истог дана фараон нареди управницима ропске тлаке и њиховим надзорницима: ⁷ „Не опскрбљујте више народ сламом за прављење опеке као до сада. Нека иду сами и скупљају сламу. ⁸ Ипак, захтевајте од њих исту количину опеке коју су правили до сад. Не смањујте је. То су ленштине! Зато и вичу: ’Идемо да принесемо жртву своме Богу!’ ⁹ Натерајте тај свет да још теже ради; кад буду радили, неће обраћати пажњу на измишљотине.“

¹⁰ Управници ропске тлаке и надзорници дођу и објаве народу: „Овако каже фараон: ’Нећу вас више опскрбљивати сламом. ¹¹ Идите сами и скупљајте је где год је нађете. Ипак, посао вам нећу олакшати.’“ ¹² Зато се народ разиђе по целој египатској земљи да скупља стрњику уместо сламе. ¹³ Управници ропске тлаке су их терали говорећи: „Довршите свој дневни посао, као кад сте добијали сламу.“ ¹⁴ А израиљске надзорнике, које су фараонови управници ропске тлаке поставили, тукли су и испитивали: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили прописану количину опеке као раније?“

¹⁵ Израиљски надзорници дођу и завапе к фараону: „Зашто овако поступаш са својим слугама? ¹⁶ Слама се више не даје твојим слугама, а ипак се од нас тражи: ’Направите опеку!’ Ево, сад и туку твоје слуге, а крив је твој народ.“

¹⁷ Али фараон рече: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато и кажете: ’Идемо да принесемо жртву Господу.’ ¹⁸ Враћајте се на посао! Слама вам се неће давати, али морате направити исту количину опеке.“

¹⁹ Израиљски надзорници су видели да им се лоше пише због наредбе: „Не смањујте дневну количину опеке.“ ²⁰ Кад су отишли од фараона, набасали су на Мојсија и Арона, који су их чекали. ²¹ Надзорници им рекоше: „Нека вас Господ има на оку и суди вам, јер сте нас омразили код фараона и његових дворана; дали сте им мач у руке да нас побију.“

²² Мојсије се обрати Господу и рече: „О, Господе, зашто си увалио у невољу овај народ? Зашто си ме послао? ²³ Од како сам ступио пред фараона да говорим у твоје име, он све горе поступа с овим народом, а ти ништа не чиниш да избавиш свој народ.“

Исусове следбенице

8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, ² и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, ³ Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.

Прича о сејачу

⁴ Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: ⁵ „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. ⁶ Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. ⁷ Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. ⁸ Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

⁹ Његови ученици су га питали за значење приче. ¹⁰ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

¹¹ А ево шта прича значи: семе је Божија реч. ¹² Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. ¹³ Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. ¹⁴ Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. ¹⁵ А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.

Прича о лампи

¹⁶ Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. ¹⁷ Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. ¹⁸ Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“

Исусова мајка и браћа

¹⁹ Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. ²⁰ Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ ²¹ Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“

Исус смирује буру

²² Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. ²³ Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.

²⁴ Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. ²⁵ Онда им рече: „Где вам је вера?“

А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“

Исус исцељује опседнутог

²⁶ Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. ²⁷ Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. ²⁸ Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ ²⁹ Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.

³⁰ Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. ³¹ Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.

³² А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. ³³ Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.

³⁴ Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. ³⁵ Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. ³⁶ Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. ³⁷ Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.

³⁸ А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: ³⁹ „Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.

Исус враћа Јаирову ћерку у живот

⁴⁰ Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. ⁴¹ Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. ⁴² Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. ⁴³ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. ⁴⁴ Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

⁴⁵ Исус упита: „Ко ме је дотакао?“

Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“

⁴⁶ Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“

⁴⁷ Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. ⁴⁸ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“

⁴⁹ Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“

⁵⁰ Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ ⁵¹ Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. ⁵² Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“

⁵³ Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. ⁵⁴ Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ ⁵⁵ Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. ⁵⁶ Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.

Елифас

22 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:

Каква права имају апостоли?

9 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? ² Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.

³ То је моја одбрана пред свима који ме испитују. ⁴ Зар немамо права да једемо и пијемо? ⁵ Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и са̂м Кифа? ⁶ Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? ⁷ Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? ⁸ Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? ⁹ Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? ¹⁰ Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. ¹¹ Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? ¹² Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?

Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. ¹³ Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? ¹⁴ Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.

¹⁵ Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. ¹⁶ Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! ¹⁷ Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. ¹⁸ Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату.

¹⁹ Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. ²⁰ За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. ²¹ За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. ²² За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. ²³ Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима.

²⁴ Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. ²⁵ Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. ²⁶ Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, ²⁷ него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.