M’Cheyne Bible Reading Plan
Бог чудесима убеђује Мојсија
4 Али Мојсије одговори: „А шта ако ми не поверују и не послушају ме? Шта ако кажу: ’Господ ти се није указао’?“
2 Господ га упита: „Шта је то у твојој руци?“
„Штап“ – одговори овај.
3 Бог му рече: „Баци га на земљу!“ Мојсије баци штап на земљу и овај се претвори у змију. Мојсије устукне од ње. 4 Господ рече Мојсију: „Пружи руку и ухвати је за реп!“ Мојсије пружи руку и ухвати је за реп, а она се опет претвори у штап у његовој руци. 5 „Ето, тако ће поверовати да ти се указао Господ, Бог њихових отаца, Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“
6 Господ му поново рече: „Увуци своју руку у недра!“ Он увуче своју руку у недра. Он извуче руку, а оно, рука му сва у губи, бела као снег.
7 Бог му затим рече: „Врати своју руку у недра!“ Мојсије врати руку у недра. Кад је извукао, опет је била као и остало тело.
8 Бог рече: „Ако ти не поверују и не послушају сведочанство првог знака, повероваће сведочанству другог знака. 9 А ако не поверују ни овим двома знацима и не послушају те, ти узми воде из Нила и пролиј на тло, па ће се вода коју си узео из Нила на тлу претворити у крв.“
10 Али Мојсије рече Господу: „Опрости, Господе, али ја нисам речит човек. Нисам био ни раније, а нисам ни сад док говориш своме слузи. Споро говорим, а језик ми се запетља.“
11 Господ му одговори: „Ко је дао уста човеку? Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар нисам то ја, Господ? 12 Зато иди сад, ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и поучити те шта да кажеш.“
13 Но, Мојсије рече: „Молим те, Господе, пошаљи неког другог.“
14 Господ се на то разгневи на Мојсија, па му рече: „Није ли Арон, Левит, твој брат? Знам да је он веома речит. Ево, он ти управо излази у сусрет. Кад те буде видео, од срца ће ти се обрадовати. 15 Ти ћеш говорити с њим и пренети му ове речи. Ја ћу бити с тобом и с њим кад будете говорили, и поучити вас шта да радите. 16 Он ће говорити народу уместо тебе; он ће ти бити уместо уста, а ти ћеш њему бити уместо Бога. 17 Узми овај штап у своју руку. Њиме ћеш чинити знакове.“
Мојсије се враћа у Египат
18 Мојсије се врати своме тасту Јотору, па му рече: „Допусти ми да се вратим својој браћи која су у Египту, да видим јесу ли још у животу.“
„Пођи у миру“ – рече Јотор Мојсију.
19 Затим Господ рече Мојсију у Мадијану: „Иди, врати се у Египат, јер су помрли сви који су хтели да те убију.“ 20 Мојсије узме своју жену и своје синове, посади их на магарца, па се врати у египатску земљу. У руку је узео штап Божији.
21 Господ рече Мојсију: „Кад се вратиш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чудеса за која сам ти дао моћ. Ипак, ја ћу отврднути његово срце, тако да неће пустити народ да оде. 22 А фараону ћеш рећи ово: ’Говори Господ: Израиљ је мој син првенац. 23 Рекао сам ти: „Пусти мог сина да ми служи. Одбијеш ли да га пустиш, чувај се: ја ћу убити твог првенца.“’“
24 Али кад су на путу стали да преноће, Господ навали на Мојсија да га убије. 25 Тада Сефора узме камени нож и обреже свога сина, те се кожицом дотакне Мојсијевих ногу и рече: „Ти си ми крвав муж.“ 26 Тада га је Господ оставио. Том приликом је рекла: „Крвав муж“, мислећи на обрезање.
27 Господ рече Арону: „Пођи у пустињу да сретнеш Мојсија.“ Он пође. Кад се састао са Мојсијем на Божијој гори, пољубио га је. 28 Тада је Мојсије испричао Арону све што је Господ рекао кад га је послао, и о свим знацима које му је наредио да учини.
29 Затим Мојсије и Арон оду и окупе све израиљске старешине. 30 Арон је испричао све што је Господ рекао Мојсију, а Мојсије је учинио знакове на очи народа. 31 Народ је томе поверовао. А кад су чули да је Господ посетио Израиљце и да је видео њихов јад, пали су на колена и поклонили се Господу.
Исус исцељује капетановог слугу
7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. 2 Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. 3 Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. 4 Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“
6 Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. 7 Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. 8 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“
9 Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ 10 Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.
Исус подиже из мртвих младића из Наина
11 Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. 12 Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“
14 Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ 15 Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.
16 Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ 17 Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.
Исус и Јован Крститељ
18 Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика 19 и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“
20 Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“
21 Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. 22 Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. 23 Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“
24 Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. 26 Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 27 То је онај о коме је писано:
’Ево, шаљем посланика свога
испред твога лица,
који ће ти пут приправити.’
28 Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“
29 Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. 30 Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.
31 Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? 32 Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:
’Свирали смо вам,
а ви нисте играли,
јадиковали смо,
а ви нисте плакали!’
33 Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ 34 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ 35 Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“[a]
Исус у кући Симона фарисеја
36 Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. 37 А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, 38 па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.
39 А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“
40 Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“
„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:
41 „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. 42 Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“
43 Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“
44 Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. 45 Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.
47 Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“
48 А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ 49 Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“
50 Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“
Јов
21 А Јов је одговорио овим речима:
2 „Послушајте пажљиво беседу моју,
нека ми то буде утеха од вас.
3 Отрпите ме, ја бих говорио!
А ви се ругајте када то кажем.
4 Жалим ли се ја то човеку?
Зар да дух мој не плане?
5 К мени се окрените и запањите се,
затисните руком уста!
6 И ја сам потресен кад мислим о овом,
грозница ми тело грчи.
7 Елем, зашто живе зликовци,
зашто остаре и осиле?
8 Деца су њихова једра пред њима,
њихови су потомци са њима,
пред очима њиховим.
9 Куће су њихове лишене страха,
над њима нема Божијег прута.
10 Бикови су им приплодни, осемењују,
краве им се теле и нису јалове.
11 Попут стада пуштају дечаке,
њихова деца скакућу около.
12 Подцикују уз даире и лиру,
радују се уз звуке свирале.
13 Дане своје проживе у добру
и спокојно силазе у Свет мртвих.
14 А Богу говоре: ’Прођи нас се!
За путеве твоје нећемо да знамо!
15 Ко је Свемоћни, па да му служимо?
Шта то добијамо ако га молимо?’
16 Гле! Напредак њихов није у руци њиховој,
од мене је подалеко савет зликоваца.
17 Колико се често гаси светиљка зликовца?
Стиже ли их пропаст њихова?
Додељује ли им Бог у свом гневу боли?
18 Јесу ли они попут сламе на ветру,
попут плеве коју вихор носи?
19 ’Бог грехе човека чува за децу његову’?
Ма нека то њему врати, нека тога свестан буде!
20 Нек очима својим своју пропаст гледа,
нек од гнева Свемоћнога пије!
21 Јер, мари ли он шта ће након њега са кућом му бити,
када му се број месеци скрати?
22 Учи ли ико Бога мудрости?
Њега, који суди узноситима?!
23 Један умре у обиљу свега
и све му је потаман, напредно;
24 тело му је ухрањено млеком
и једра му срж је у костима.
25 Други умире огорчене душе,
а добра се науживао није.
26 Тек, обојица ће у прашину лећи,
прекриће их црви.
27 Ето, мени су познате мисли ваше,
сплетке које сплеткарите против мене.
28 Ви кажете: ’Где је сада кућа племићева?
Где је шатор у коме зликовци почивају?’
29 Што нисте питали оне који пролазе тим путем?!
Нисте ли њихове знакове уочили?
30 Јер, зликовац се поштеђује у дану пропасти,
избавља се злобник у дану јарости.
31 Ко ће да га прекори у лице због његовог пута?
Ко ће да му узврати за оно што је учинио?
32 Али када га на гробље буду изнели,
неко ће стражарити над хумком.
33 Слатко ће му бити грумење земље;
сваки човек њега ће следити,
а пре њега било их је безброј.
34 И како ме сада улудо тешите?
Одговори ваши остали су лажни.“
О храни која се приноси идолима
8 А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. 2 Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. 3 А ко воли Бога, њега Бог познаје. 4 А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога. 5 Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, 6 ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.
7 Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. 8 Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.
9 Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. 10 Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима? 11 И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. 12 Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. 13 Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.