M’Cheyne Bible Reading Plan
Јаковљево завештање
49 Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2 Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3 Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4 Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5 Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6 На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7 Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8 Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9 Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10 Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,[a]
коме ће се народи покорити.
11 Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12 Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13 Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14 Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром[b] лежи.
15 Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16 Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17 Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18 Твоме се спасењу надам, Господе!
19 Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20 У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21 Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.[c]
22 Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.[d]
23 Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24 али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25 Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26 Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији[e],
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27 Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28 То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29 Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30 То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Авра̂м, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31 Тамо су сахрањени Авра̂м и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32 Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33 Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
Исусово рођење
2 У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. 2 То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. 3 Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла.
4 Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, 5 да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. 6 Док су били тамо, дође време да се Марија породи. 7 Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
Пастири и анђели
8 А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. 9 Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. 10 Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. 11 Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! 12 А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“
13 Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:
14 „Нек је слава Богу на висини,
а на земљи да је мир
међу људима који су му угодни.“
15 Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“
16 Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. 17 Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. 18 Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. 19 А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. 20 Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.
Исусово обрезање и посвећење
21 Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа.
22 А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23 јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24 и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.
25 У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26 и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27 Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28 Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:
29 „Сада пушташ, мој Господару,
свога слугу да у миру оде;
твоја реч је тако испуњена,
30 јер ја сам твоје видео спасење
31 што приправи пред свим народима:
32 светлост твоју да просветли народе,
славу твоме народу Израиљу.“
33 Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34 Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35 А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“
36 А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37 а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38 И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.
39 Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.
Исус као дечак у храму
41 Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. 42 Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник.
43 По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. 44 Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45 Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.
46 После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. 47 Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. 48 Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“
49 Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?[a]“ 50 Но, они нису разумели оно што им је рекао.
51 Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. 52 А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.
Елифас
15 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Зар мудар човек одговара у ветар,
зар свој стомак пуни источним ветром?!
3 Расправља ли речима безначајним
и говорима који никоме нису на корист?
4 А ти сатиреш побожност,
размишљање пред Богом ометаш.
5 Кривице твоје поуку дају устима твојим,
језиком се лукавим ти служиш.
6 Сопствена те уста осуђују ко кривца,
а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7 Да ти ниси прворођено људско биће,
изнедрен пре планина?
8 Да ниси слушао Божије тајне савете
и за себе задржао мудрост?
9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо?
Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10 Међу нама има и седих и старих,
старијих и од оца твога.
11 Шта, нису ти довољне Божије утехе
и обзирно упућена ти реч?
12 Зашто ти се срце твоје понело?
Зашто ти севају очи твоје,
13 па се твој дух против Бога окренуо
и устима својим просипаш речи?
14 Па шта је човек да би чист био,
да би праведан био онај што га жена роди?!
15 Он се ни у свете[a] своје не поуздаје,
очима његовим ни небеса нису чиста,
16 а камоли гнусан и искварен човек,
човек што неправду као воду пије!
17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај,
објавићу ти оно што сам видео;
18 оно што су мудри људи предали од предака својих
и то нису прикрили.
19 А само је њима земља била дана
и туђинац није пролазио међу њима.
20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане,
и мало година је одређено окрутноме.
21 Звук страхоте му је у ушима
и док је још мир затирач му долази.
22 Не нада се повратку из таме,
јер је за мач обележен.
23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’
Он зна да му се ближи црни дан.
24 Плаше га и зебња и невоља,
надвладавају га као цар за напад спреман;
25 јер на Бога руку своју диже,
пред Свемоћним охоло се држи.
26 Он јуриша дрско против Бога,
носи штит велики и јаки.
27 Лице му је задригло,
бокови му усаљени;
28 живи у руинама од градова,
у кућама напуштеним
што постаће гомиле камења.
29 Богат неће бити и благо му потрајати неће,
имање му се неће ширити по земљи.
30 Он неће побећи из таме,
пламен ће му изданак спарушити
и нестаће у даху Божијих уста.
31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен,
јер ће му безвредно постати награда;
32 а награђен ће бити и пре свога дана
и грана му неће озеленети.
33 Као лоза отрешће свој незрели грозд
и као маслина стрешће цват свој.
34 Јер јалово је друштво безбожничко,
а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35 Зачеће невољу, а родиће злобу,
стомаци им спремни за обману.“
3 А ја, браћо, нисам могао да вам говорим као духовнима, него као телеснима, као нејакима у Христу. 2 Напојио сам вас млеком, не чврстом храном, јер још нисте били спремни за такву храну. Ви ни сад нисте спремни, 3 јер сте још увек телесни. Заиста, док има зависти и свађа међу вама, зар нисте телесни, будући да се понашате као људи у свету? 4 Јер, кад један каже: „Ја сам за Павла“, а други: „А ја за Аполоса“, зар се не понашате као људи у свету? 5 На крају, шта је Аполос? Шта је Павле? Они су само служитељи преко којих сте поверовали, примерено служби коју је Господ поверио свакоме. 6 Ја сам посадио семе, Аполос га је залио, а Бог је дао да израсте. 7 Према томе, није ни до онога који сади, ни до онога који залива, већ до Бога који даје да расте. 8 Зато нема разлике између оног који сади и оног који залива; свако ће примити плату по свом труду. 9 Ми смо, наиме, Божији сарадници, а ви сте Божија њива, Божија грађевина.
10 По милости коју ми је дао Бог, ја сам као мудри градитељ поставио темељ, а други зида. Само нека свако пази како зида. 11 Јер нико не може поставити други темељ, осим темеља који је већ постављен, а то је Исус Христос. 12 А ако неко на том темељу назиђује златом, сребром, драгим камењем, дрветом, сеном, сламом, 13 врсноћа свачијег дела ће се открити на Судњи дан, јер ће бити прокушано огњем. 14 Ако оно што је неко назидао остане, тај ће примити награду. 15 А ако нечије дело изгори, тај ће претрпети штету. Ипак, биће спасен, али као кроз огањ.
16 Зар не знате да сте храм Божији и да Дух Божији пребива у вама? 17 А ако неко уништава Божији храм, Бог ће га уништити. Јер је Божији храм свет, а тај храм сте ви.
18 Не заваравајте се! Ако неко од вас мисли да је мудар по мерилима овога света, нека постане луд да би постао мудар. 19 Јер је мудрост овога света лудост за Бога. Написано је, наиме:
„Бог надмудрује мудре њиховим лукавством.“
20 И поново:
„Господ зна да су мисли мудрих безвредне.“
21 Зато нека се нико не хвали људима, јер све припада вама; 22 био то Павле, Аполос или Кифа, било свет, живот, или смрт, било садашњост или будућност. Све припада вама! 23 А ви припадате Христу, а Христос Богу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.