M’Cheyne Bible Reading Plan
Последње искушење
44 Јосиф нареди управитељу свога дома: „Напуни вреће ових људи храном онолико колико могу понети, а новац свакога од њих стави одозго у његову врећу. 2 А мој пехар, онај сребрни пехар, стави одозго у врећу најмлађега заједно с његовим новцем за жито.“ Управитељ учини онако како му је Јосиф рекао.
3 Кад је свануло јутро, отпремили су људе и њихове магарце. 4 Они још нису били отишли далеко од града, кад Јосиф рече управитељу свога дома: „Устани и пођи за оним људима. Кад их стигнеш, реци им: ’Зашто узвраћате зло за добро? 5 Зар да украдете пехар из ког мој господар пије[a] и из ког чита будућност? Учинили сте зло!’“
6 Кад их је стигао, рекао им је те речи. 7 Они му рекоше: „Зашто мој господар говори такве речи? Далеко било од твојих слугу да учине такву ствар! 8 Чак и новац који смо нашли одозго у нашим врећама смо ти вратили из хананске земље. Како бисмо, онда, могли да украдемо сребро или злато из куће твога господара? 9 А ако код неког од твојих слугу нађеш оно што припада твоме господару, тај ће умрети, а ми остали ћемо постати робови твоме господару.“
10 „У реду, нека буде како сте рекли – сложио се управитељ. Ипак, само онај код кога се пронађе пехар ће ми бити роб. Ви остали ћете бити без кривице.“
11 Брже-боље су спустили своје вреће на земљу, те је сваки од њих отворио своју. 12 Управитељ је претраживао од најстаријег па до најмлађег. Пехар је пронађен у Венијаминовој врећи. 13 На то они раздеру своју одећу. Онда сваки натовари свог магарца, па се врате у град.
14 Јосиф је још био тамо кад су Јуда и његова браћа стигла. Они се баце пред њим на земљу. 15 Јосиф им рече: „Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као ја открива будућност?“
16 Јуда одговори: „Шта можемо рећи моме господару? Шта да кажемо? Чиме да се оправдамо? Бог је открио кривицу твојих слугу. Ево нас, робови смо мога господара, и ми и онај код кога је пехар нађен.“
17 „Далеко било од мене да учиним тако нешто! – рече Јосиф. Само онај код кога је пехар нађен ће бити мој роб. Ви остали се мирно вратите своме оцу.“
18 Јуда му је тада приступио и рекао: „Мој господару, дозволи своме слузи да ти се обрати. Не гневи се на твога слугу, јер ти си као фараон. 19 Мој господар је питао своје слуге: ’Имате ли оца или брата?’ 20 А ми смо одговорили моме господару: ’Имамо старог оца и брата који се родио оцу под старост. Тај је најмлађи. Његов прави брат је умро, тако да је он једини остао од своје мајке. Отац га много воли.’
21 Ти си затим рекао: ’Доведите га к мени да га видим својим очима!’ 22 А ми смо ти одговорили: ’Дечак не може да напусти оца; ако га остави, отац ће умрети.’ 23 Али ти си рекао својим слугама: ’Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи.’ 24 Кад смо се вратили твоме слузи, нашем оцу, пренели смо му речи мога господара.
25 На то је наш отац рекао: ’Вратите се и купите нам нешто хране.’ 26 Ми смо му рекли: ’Не можемо да идемо тамо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама. Ако он не буде био с нама, том човеку нећемо моћи да изађемо на очи.’
27 Твој слуга, наш отац, нам је тада рекао: ’Ви знате да ми је моја жена родила два сина. 28 Један ме је већ напустио. Тада сам мислио: сигурно је растргнут! Од тада га више нисам видео. 29 Ако и овога одведете од мене, те и њега задеси несрећа, с тугом ћете свалити моју седу главу у Свет мртвих.’
30 Стога, ако дечак не буде с нама кад се вратим твоме слузи, моме оцу – коме је дечак толико прирастао срцу – 31 пресвиснуће кад види да дечака нема са нама. Тако ће твоје слуге с тугом свалити у Свет мртвих седу главу твога слуге, нашег оца. 32 А ја, твој слуга, јемчио сам свом оцу за младића, рекавши: ’Ако ти га не доведем, нек будем крив своме оцу до века!’
33 Зато те молим да твој слуга остане као роб код мога господара уместо дечака, а дечак нека се врати са својом браћом. 34 Јер, како да пођем горе своме оцу ако дечак не буде са мном? Не бих могао да гледам јад који би схрвао мога оца.“
Верске вође планирају да убију Исуса
14 Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. 2 Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“
Жена помазује Исуса миришљавим уљем
3 Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.
4 Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? 5 То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да̂ сиромасима.“ Зато су је прекорили.
6 Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 7 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. 8 Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. 9 Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
10 Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. 11 Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.
Пасхална вечера
12 А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“
13 Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, 14 па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ 15 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“
16 Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.
Вечера Господња
17 Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. 18 Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“
19 Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“
20 А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. 21 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
22 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“
23 Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.
24 Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. 25 Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“
26 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Наговештај Петровог одрицања
27 Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати.’
28 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
29 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“
30 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“
31 Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33 Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“
35 Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36 Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
37 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
39 Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.
41 Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
43 Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“
45 Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46 Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47 Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.
48 Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49 Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“
50 Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51 Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52 Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.
Пред Великим већем
53 Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.
55 Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56 Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.
57 Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58 „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59 Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.
60 Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61 Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.
Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“
62 „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
63 На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64 Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“
Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65 Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.
Петар се одриче Христа
66 Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67 Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:
„И ти си био са Исусом из Назарета!“
68 Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.
69 Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70 Али Петар је и даље то порицао.
Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“
71 Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“
72 Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.
10 Души ми се живот огадио!
Над собом ћу жалопојком зажалити,
јадаћу се у чемеру душе своје.
2 Богу ћу рећи: ’Не осуђуј ме!
Објави ми за шта ме оптужујеш
3 Зар ти је мило да тлачиш,
да одбациш дело својих руку,
а да се смешиш над наумом зликовачким?
4 Зар ти имаш очи човекове,
па да видиш то што људи гледају?
5 Јесу ли ти дани смртникови дани
и године твоје као век човека;
6 па кривице моје испитујеш
и за грехом мојим трагаш?
7 А ти знаш да кривац нисам,
да из твоје руке избављења нема!
8 Уобличише ме твоје руке, саздаше ме,
а ти ме прождиреш.
9 Сети се, молим те,
да си ме ко глину створио,
па зар ћеш у прашину да ме вратиш?
10 Ниси ли ме ко млеко излио
и згрушао попут сира?
11 Ниси ли ме обукао у кожу и месо;
ниси ли ме изаткао костима и венама?
12 Дао си ми и живот и милост,
својим си старањем дух ми очувао.
13 Али, све ове ствари си сакрио у срцу своме,
и знам да је то било у теби!
14 Ако бих и згрешио, ти би бдео нада мном;
не би ме помиловао због кривице моје.
15 Ако сам био злотвор, јао мени!
Ако сам био праведан, главу своју уздизао нисам.
Али ја се давим у срамоти
и свестан сам беде своје!
16 Уздигнем ли се, као лав ме ловиш
и поново на мени величанство своје показујеш.
17 Против мене нове сведоке доводиш,
љутиш се на мене све више
и војску за војском против мене шаљеш.
18 Зашто си ме извадио из мајчиног крила?
Да сам барем издахнуо, да ме око угледало није!
19 Био бих као да ме никад није било,
од мајчиног крила до гроба би ме однели.
20 Зар моји дани нису малобројни?
Доста више! Прођи ме се,
дај ми да̂ се мало развеселим;
21 пре него одем у земљу неповрата,
ноћи и мрака најгушћег;
22 у земљу крајње таме,
дубоког црнила и нереда,
где је и светло као потпуни мрак.’“
Прихватајте слабога у вери!
14 Прихватајте слабога у вери, не спорећи се око ставова. 2 Неко верује да сме све да једе, док слаби верује да сме да једе само поврће. 3 Ко једе све нека не омаловажава онога који не једе све, а који не једе све нека не осуђује онога који једе све, јер је Бог прихватио обојицу. 4 Ко си ти да судиш туђем слузи? Његов Господар одлучује о томе хоће ли се овај одржати или пропасти. Ипак, он ће се одржати, јер је Господ кадар да га одржи. 5 Неко сматра да су неки дани важнији од других, а за некога су сви дани једнаки. Само нека је свако уверен у своје мишљење. 6 Ко придаје значај одређеном дану, чини то ради Господа; ко једе све, чини то Господу на славу, јер Богу захваљује. Па и онај који не једе, не једе ради Господа, те и он захваљује Богу. 7 Нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. 8 Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Дакле, било да живимо или умиремо, припадамо Господу. 9 Зато је Христос умро и оживео, да би био Господ живима и мртвима. 10 Према томе, ко си ти да судиш своме брату? Или, зашто омаловажаваш свога брата? Јер, сви ћемо стати пред Божији суд. 11 Написано је, наиме:
„Живота ми мога – говори Господ –
свако ће се колено савити преда мном,
и сваки ће језик дати славу Богу.“
12 Дакле, свако од нас ће за себе дати одговор Богу.
Не постављајте препреке брату
13 Зато не осуђујмо више једни друге, него радије одлучите да не чините ништа што би брата навело да посрне или да сагреши. 14 Знам и уверен сам у Господу Исусу да никаква храна није нечиста сама по себи; нечиста је само за оног који сматра да је нечиста. 15 Ако је твој брат ожалошћен због нечега што ти једеш, то значи да не поступаш из љубави. Не упропашћуј храном онога за кога је Христос умро. 16 Стога, не дозволите да ваше добро изађе на лош глас. 17 Јер јело и пиће не чине Царство Божије, него праведност, мир и радост по Духу Светоме. 18 Јер онај који тако служи Христу, угодан је Богу и поштован од људи.
19 Зато настојмо да радимо на миру и узајамном изграђивању. 20 Не дозволи да се због хране уништава Божије дело! Свака храна је чиста, али није добро ако неко једе нешто што ће другога навести на грех. 21 Добро је не јести месо и не пити вино, и уздржавати се од онога што би могло узроковати да твој брат посрне.
22 Оно што верујеш, задржи за себе пред Богом. Блажен је онај који не осуђује себе за оно у шта је уверен. 23 Ко једе са сумњом, осуђује себе, јер то не чини по вери. Наиме, све што се не чини по вери, грех је.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.