M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосиф тумачи фараонове сне

41 После две пуне године фараон је сањао: и гле, стоји он крај Нила. ² Уто изађе из Нила седам лепих и дебелих крава. Пасле су међу трском. ³ Међутим, из Нила за њима изађе седам других крава, ружних и мршавих, те стану уз оне краве на обали Нила. ⁴ Тада оне ружне и мршаве краве прождру оних седам лепих и дебелих крава. Тог часа се фараон пробудио.

⁵ Кад је заспао, уснио је други сан: и гле, седам пуних и једрих класова израсту на једној стабљици. ⁶ Но, одједном изникне за њима седам других класова, штурих и опаљених источним ветром. ⁷ Тада оних седам штурих класова прождру оних седам једрих и пуних класова. Фараон се пробудио, али је схватио да је и то био сан.

⁸ Ујутро је фараон био узнемирен, па је позвао све египатске гатаре и мудраце. Фараон им је испричао своје снове, али нико му их није могао протумачити. ⁹ Тада главни пехарник рече фараону: „Сетих се данас мојих погрешака ¹⁰ кад се оно фараон разљутио на своје слуге, па је бацио мене и главног пекара у притвор, у кући заповедника телесне страже. ¹¹ Једне ноћи смо обојица уснули по сан, и сваки сан је имао своје значење. ¹² Тамо је са нама био један младић, Јеврејин, роб заповедника главне страже. Ми смо му испричали наше снове, а он је протумачио и мој и његов сан. ¹³ Десило се баш онако како нам их је протумачио; ја сам био враћен у службу, а онога су обесили.“

¹⁴ Фараон одмах пошаље по Јосифа, те су га журно извели из тамнице. Након што се обријао и обукао нову одећу, изашао је пред фараона. ¹⁵ Фараон рече Јосифу: „Уснио сам сан, али га нико не може протумачити. Чуо сам да се прича о теби да можеш да протумачиш сан чим га чујеш.“ ¹⁶ Јосиф одговори: „Ја не могу, али ће Бог дати одговор фараону који ће га умирити.“ ¹⁷ Фараон рече Јосифу: „Сањао сам да стојим на обали реке Нил, ¹⁸ кадли из Нила изађе седам дебелих и лепих крава. Пасле су међу трском. ¹⁹ Али тада за њима изађе седам других крава, јадних, мршавих и веома ружних. У целој египатској земљи нисам видео тако ружних крава. ²⁰ Тада те мршаве и јадне краве прождру оних првих седам дебелих крава. ²¹ Но, иако су их прогутале, није се примећивало да су им у трбуху; изгледале су јадно као и пре. У тај час се пробудим. ²² Затим сам у сну видео како је на једној стабљици израсло седам класова, пуних и једрих. ²³ Али после њих израсте седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова. ²⁴ Ти штури класови прождру оних седам добрих класова. Испричао сам ово и гатарима, али нико није знао да ми одговори.“

²⁵ Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су, у ствари, један сан: Бог ти је објавио шта ће учинити. ²⁶ Седам лепих крава седам су година, као што су и седам пуних класова седам година; то је, дакле, само један сан. ²⁷ Седам мршавих и јадних крава које су изашле после њих, као и оних седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова, су такође седам година. То су седам година глади. ²⁸ То је оно што сам већ рекао фараону: Бог му је објавио шта ће учинити. ²⁹ Долази, ево, седам година великог обиља за цео Египат. ³⁰ После њих ће доћи седам година глади када ће се заборавити све изобиље у Египту, јер ће глад опустошити земљу. ³¹ Због глади која ће уследити, нико се неће сећати обиља у земљи; глад ће, наиме, бити веома тешка. ³² А то што се фараонов сан поновио, значи да се Бог чврсто одлучио на то и да ће то убрзо и учинити. ³³ Зато нека сад фараон потражи разборитог и мудрог човека, па нека га постави над египатском земљом. ³⁴ Нека фараон још постави надгледнике над Египтом да прикупљају петину од летине у Египту током седам година обиља. ³⁵ Нека прикупљају сву храну током оних седам година које долазе, те нека по фараоновом овлашћењу складиште жито по градовима и чувају га за храну. ³⁶ Та храна нека служи као залиха за земљу током седам година глади која ће задесити Египат, тако да земља не би пропала због глади.“

Јосифово уздизање

³⁷ Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима. ³⁸ Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“ ³⁹ Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти. ⁴⁰ Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе. ⁴¹ Ево, постављам те над целом египатском земљом“ – рече фараон. ⁴² Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац. ⁴³ Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом. ⁴⁴ Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“ ⁴⁵ Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом.

⁴⁶ Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу. ⁴⁷ Током седам родних година земља је обилно рађала. ⁴⁸ У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град. ⁴⁹ Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере.

⁵⁰ Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону. ⁵¹ Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“^[a], јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“ ⁵² Другога је назвао „Јефрем“^[b], рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“

⁵³ Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту, ⁵⁴ почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба. ⁵⁵ А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“ ⁵⁶ Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима. ⁵⁷ Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.

Исусова служба у Јерусалиму

Исус улази у Јерусалим на магарцу

11 А када су се приближили Јерусалиму, код Витфаге и Витаније према Маслинској гори, Исус посла двојицу својих ученика. ² Рекао им је: „Идите у село које је пред вама. Чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре које још нико није јахао. Одвежите га и доведите. ³ А ако вам ко што каже: ’Зашто то радите?’, ви му реците: ’Господу је потребно. Одмах ће га вратити.’“

⁴ Они оду и нађу магаре привезано код врата напољу на улици, и одвежу га. ⁵ Неки људи који су ту стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“ ⁶ Они су им одговорили онако како им је Исус рекао, па су их ови пустили. ⁷ Затим су довели Исусу магаре. Пребацили су своје огртаче преко животиње, па је Исус сео на њу. ⁸ Многи су простирали своје огртаче по путу, а други зелено грање које су насекли по пољима. ⁹ Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:

¹¹ По уласку у Јерусалим, Исус је дошао у храм и тамо све разгледао. Како је било већ доста касно, отишао је са Дванаесторицом до Витаније.

Исус проклиње смокву

¹² Следећег дана, када су одлазили из Витаније, Исус је огладнео. ¹³ Издалека је спазио једну лиснату смокву, па је дошао до ње не би ли пронашао неки плод на њој. Али када је пришао, није нашао ништа осим лишћа, јер још није било време када смокве рађају. ¹⁴ Исус рече смокви: „Нека нико више не једе од твога плода за сва времена!“ Његови ученици су то слушали.

Исус чисти храм

¹⁵ Дошли су у Јерусалим. А Исус уђе у храм и поче да истерује оне који су продавали и куповали у храму. Испревртао је столове мењачима новца и тезге продавцима голубова. ¹⁶ Никоме није допуштао да пронесе нешто кроз храм. ¹⁷ Учио их је: „Није ли написано: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву свим народима“’? А ви сте од њега направили разбојничку пећину!“

¹⁸ Кад су водећи свештеници и зналци Светог писма чули за то, гледали су како да убију Исуса. Наиме, бојали су га се, јер је народ био задивљен његовим учењем.

¹⁹ Увече су Исус и његови ученици изашли из града.

Поука о смокви

²⁰ Кад су следећег јутра пролазили поред оне смокве, опазили су да се она из корена сасушила. ²¹ Петар се тада присетио и рекао: „Види, учитељу, осушила се она смоква коју си проклео.“

²² Исус им одговори: „Поуздајте се у Бога! ²³ Заиста вам кажем, ко год каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море!’ и не посумња у срцу, него верује да ће се то што је рекао заиста догодити – тако ће и бити. ²⁴ Због тога вам кажем: све што у молитви затражите, верујте да сте примили, и добићете. ²⁵ А кад стојите и молите се, праштајте ако шта имате против кога, да би и Отац ваш који је на небесима опростио вама ваше преступе. ²⁶ Ако ви не опраштате другима, ни Отац ваш небески неће опростити вама ваше преступе.“^[a]

Исусова власт

²⁷ Поново су дошли у Јерусалим. Док је ходао храмом, приђоше му водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине, ²⁸ па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио да чиниш овакве ствари?“

²⁹ Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. ³⁰ Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми!“

³¹ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ ³² А шта ако кажемо да је од човека?“ Ипак, бојали су се народа, јер су сви били убеђени да је Јован заиста био пророк.

³³ Они одговорише Исусу: „Не знамо.“

Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“

Бог је милостив према Израиљу

11 Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Авра̂мов, из племена Венијаминовог. ² Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?

⁴ Међутим, шта му Бог одговара?

⁵ Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. ⁶ Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.

⁷ Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. ⁸ Као што је написано:

⁹ А Давид каже:

Спасење незнабожачких народа

¹¹ Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. ¹² Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење?

¹³ А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, ¹⁴ не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. ¹⁵ Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? ¹⁶ Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете.

¹⁷ Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, ¹⁸ не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. ¹⁹ Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ ²⁰ Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. ²¹ Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе.

²² Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и са̂м бити одсечен. ²³ Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. ²⁴ Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!

Обраћење Израиља

²⁵ Браћо, не желим да останете у незнању у погледу ове тајне, да се не бисте ослањали на сопствену мудрост: један део израиљског народа је отврднуо док се не употпуни број незнабожаца који ће доћи Богу. ²⁶ Тако ће се сав Израиљ спасти, као што је написано:

²⁸ С обзиром да одбијају Радосну вест, они су непријатељи ради вас, али, с обзиром на изабрање, Бог их воли због њихових праотаца. ²⁹ Јер, Бог не мења своје мишљење у погледу свог избора и дарова. ³⁰ Као што сте ви некад били непослушни Богу, а сада сте услед њихове непослушности примили милосрђе од Бога, ³¹ тако су и они сада, постали непослушни Богу ради вас, да би им Бог исказао милосрђе. ³² Бог је, наиме, све затворио под непослушност да би свима исказао своје милосрђе.