M’Cheyne Bible Reading Plan
Осрамоћена Дина
34 Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. 2 Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. 3 Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. 4 Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“
5 Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.
6 У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. 7 Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.
8 Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. 9 Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10 Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“
11 Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12 Одредите мираз[a] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“
13 Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14 „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15 Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16 Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17 А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру[b] и отићи.“
18 Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19 Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20 Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21 „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22 Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23 Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“
24 Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.
25 Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26 Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27 Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28 Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29 као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.
30 Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“
31 Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2 Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4 Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5 Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6 Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7 Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8 (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9 Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10 Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11 А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12 „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13 Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14 На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15 Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16 Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17 Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18 А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19 Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20 Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21 Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24 Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35 Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36 Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37 Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40 Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43 Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
Пролог
1 У земљи Уз је живео човек по имену Јов. Био је без мане, човек праведан и богобојазан који се клонио зла. 2 Родило му се седам синова и три ћерке. 3 Имао је посед од седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина пари волова, пет стотина магарица и јако много слугу. Био је имућнији од свакога на истоку.
4 Елем, његови су синови одлазили на кућне гозбе које су приређивали, сваки од њих у свој дан. Слали су позиве својим трима сестрама да са њима пију и једу. 5 А када би се изређали дани гозбе, Јов је слао по њих да их посвети. Устајао би рано ујутро и приносио свеспалнице за сваког од њих. Наиме, говорио је Јов: „Можда су деца сагрешила и у свом срцу проклела Бога.“ И Јов је то радио сваког дана.
6 Тек, једног су дана Божији синови дошли и стали пред Господа, а међу њих је дошао и Сатана. 7 И Господ рече Сатани: „Одакле долазиш?“
Сатана одговори Господу речима: „Пролазио сам земљом и обилазио сам је.“
8 Господ рече Сатани: „А јеси ли уочио Јова, слугу мога, јер на земљи нема човека који је попут њега без мане, праведан, богобојазан и који се клони зла?“
9 Сатана је одговорио Господу речима: „Узалуд ли се Јов Бога боји?! 10 Зар ти ниси оградио њега и кућу његову и све што поседује унаоколо? Благословио си дело његових руку и његов се посед проширио по земљи. 11 Али пружи руку своју и дирни му у све то што има – неће ли те у лице проклети!“
12 Господ је узвратио Сатани: „Добро, све што има у твојим је рукама. Само њега руком не дотичи.“
Тада је Сатана отишао из Божијег присуства.
13 Тако су једног дана Јовови синови и његове ћерке јели и пили вино у кући свог брата првенца. 14 Тада је Јову дошао гласник и поручио: „Знаш, док су волови орали и магарице пасле крај њих, 15 банули су Савеји и отели их! Слуге су побили оштрицом мача, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
16 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Од Бога се ватра сручила с небеса! Спалила је овце и прогутала слуге, само сам ја једини побегао да ти јавим!“
17 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Халдејци сврстани у три чете су извршили препад на камиле! Отели су их, слуге су побили оштрицом мача и само сам ја једини побегао да ти јавим!“
18 И док је овај још говорио, дошао је други с речима: „Твоји синови и твоје ћерке су јели и пили вино у кући свог брата првенца. 19 И гле, страховит је ветар дунуо из правца пустиње! Ударио је на четири угла куће која се срушила на децу и они су изгинули! Само сам ја једини побегао да ти јавим!“
20 Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21 Рекао је:
„Го сам изашао из утробе мајке своје
и го ћу да се вратим тамо!
Господ је дао – Господ је узео!
Благословено нека је име Господње!“
22 Тако Јов у свему овоме није сагрешио и није оптужио Бога.
5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. 2 Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. 3 Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, 4 постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. 5 Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. 6 Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. 7 Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. 8 Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. 9 Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. 10 Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! 11 И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.
Адам и Христос
12 Према томе, као што је посредством једног човека грех ушао у свет, а са грехом и смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви сагрешили. 13 Грех је, наиме, постојао на свету и пре него што је дат Закон, али се грех не урачунава кад нема Закона. 14 Ипак, смрт је царевала од Адама до Мојсија и над онима који нису згрешили сличним преступом као Адам, који је пралик онога који је требало да дође. 15 Али милост није попут преступа. Наиме, колико су преступом једног човека многи умрли, толико се обилније излила на многе Божија милост и дар дан милошћу једног човека, Исуса Христа. 16 Такође, има разлике и између дара Божије милости и греха једног човека. Осуда једног греха је довела до пресуде, док је дар милости и након многих преступа довео до оправдања. 17 Јер, ако је преступом једног човека – преко њега – наступила владавина смрти, колико ће пре они који примају изобиље Божије милости и Божији дар праведности, владати у животу посредством Исуса Христа!
18 Дакле, као што је преступ једног човека довео до осуде све људе, тако је праведно дело једног човека довело до праведности која даје живот свим људима. 19 Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешни, тако ће послушношћу једнога многи бити учињени праведнима. 20 Закон је уведен да се преступ увећа. А тамо где се грех увећао, онде се милост Божија пребогато излила, 21 да, као што је грех владао путем смрти, тако милост Божија влада путем праведности, која води у вечни живот посредством нашег Господа Исуса Христа.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.