M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог склапа савез с Нојем

9 Затим Бог благослови Ноја и његове синове и рече им: „Плодите се и множите и напуните земљу. ² Бојаће вас се и страховати од вас све животиње на земљи, све птице небеске, све што се креће по земљи, и све рибе у мору; у ваше руке су предате. ³ Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.

⁴ Али месо с његовим животом, то јест, с његовом крвљу не смете јести. ⁵ А ко пролије вашу крв у којој је ваш живот, тражићу да одговара за то. Тражићу да одговара свака животиња и сваки човек за свога брата.

⁷ А ви, плодите се и множите и раширите по земљи множећи се на њој.“

⁸ Још рече Бог Ноју и његовим синовима што су били с њим: ⁹ „Ево, ја склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, ¹⁰ и са свим живим бићима с вама: с птицама, са стоком и свим дивљим животињама на земљи – с онима што су с вама изашле из пловила – са свим животињама на земљи. ¹¹ Ја ћу се држати свог савеза с вама, те потопне воде никад више неће уништити сва жива бића, нити ће икад више потоп пустошити земљу.“

¹² Још рече Бог: „Ово је знак савеза који склапам између себе и вас и свих живих бића што су с вама, савез за сва будућа поколења. ¹³ Своју дугу постављам у облаке да буде знак савеза између мене и земље. ¹⁴ А кад навучем облаке над земљом и појави се дуга у облацима, ¹⁵ тада ћу се сетити свога савеза између себе и вас, и сваког живог бића, сваког створења: неће више бити потопних вода да затру свако створење. ¹⁶ Кад се дуга појави у облацима, ја ћу на њу погледати и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића, сваког створења на земљи.“

¹⁷ На крају рече Бог Ноју: „Ово је знак савеза који сам склопио између себе и сваког створења на земљи.“

Ноје и његови синови

¹⁸ Нојеви синови, који су изашли из пловила, били су: Сим, Хам и Јафет. Хам је отац Хананов. ¹⁹ Ова тројица су Нојеви синови; од њих је потекло човечанство које се раширило по целој земљи.

²⁰ Ноје почне да обрађује земљу и засади виноград. ²¹ Једном се он напије вина и опије, па се свуче го насред свог шатора. ²² Хам, отац Хананов, опази голотињу свога оца, па јави то двојици своје браће напољу. ²³ Тада Сим и Јафет узму огртач, пребаце га себи преко рамена, па ходајући натрашке покрију очеву голотињу. Лицем су били окренути на другу страну, тако да нису видели очеву голотињу.

²⁴ Кад се Ноје отрезнио од вина, дознао је шта му је учинио најмлађи син. ²⁵ Тада Ноје рече:

²⁶ Потом је рекао:

²⁸ Ноје је живео још три стотине педесет година након потопа. ²⁹ Ноје је укупно живео девет стотина педесет година и умро.

Таблица народа

Јафетовци

Хамовци

Симовци

Исус исцељује одузетог

9 Исус је затим, ушао у бродић, отпловио на другу страну и дошао у свој град. ² Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!“

³ А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа Бога.“

⁴ Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? ⁵ Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ ⁶ Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!“ ⁷ Одузети устане и оде својој кући. ⁸ Када је народ то видео, запрепастио се, па је дао славу Богу који је дао такву власт људима.

Исус позива Матеја

⁹ Како је одлазио оданде, Исус је приметио једног човека како седи на месту за прикупљање пореза. Звао се Матеј. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.

¹⁰ Док је Исус обедовао у Матејевој кући, много порезника и других грешника је дошло и обедовало са Исусом и његовим ученицима. ¹¹ А фарисеји, видевши то, упиташе његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе са порезницима и другим грешницима?“ ¹² Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. ¹³ Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“

Расправа о посту

¹⁴ Исусу су тада приступили Јованови ученици. Питали су га: „Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?“

¹⁵ Исус им одговори: „Зар могу сватови туговати док је младожења са њима? Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, и тада ће постити. ¹⁶ Нико не пришива закрпу од новог платна на стару одећу; јер закрпа, кад се у прању скупи, дере стару одећу, те настаје већа подеротина. ¹⁷ Нити се ново вино сипа у старе мехове, јер ће се стари мехови распући од врења новог вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. Него, ново вино се сипа у нове мехове, па се тако обоје сачувају.“

Ускрсење Јаирове ћерке и излечење болесне жене

¹⁸ Док им је Исус то говорио, приступи му неки старешина, паде пред њим ничице и рече: „Моја ћерка је управо умрла. Но, ти дођи, стави своју руку на њу и она ће оживети.“ ¹⁹ Исус устаде те пође за њим заједно са својим ученицима.

²⁰ Уто, нека жена која је дванаест година патила од крварења, приђе му с леђа и дотаче руб његове одеће. ²¹ Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“

²² Исус се окрете и угледавши је, рече: „Храбро, ћерко, твоја те је вера исцелила.“ Жена је тог часа била излечена.

²³ Када је Исус дошао у кућу оног старешине, угледао је погребне свираче и људе како наричу. ²⁴ Рекао им је: „Склоните се! Девојка није умрла, него спава.“ А они су му се подсмевали. ²⁵ Када је народ био истеран, Исус уђе унутра, узе девојку за руку и она устаде жива. ²⁶ То се прочуло по целом оном крају.

Исцељење двојице слепих

²⁷ Кад је Исус одлазио оданде, крену за њим два слепца. Викали су и говорили: „Сине Давидов, смилуј се на нас!“ ²⁸ Кад је ушао у кућу, слепци му приступе. Исус их упита: „Верујете ли да вас могу исцелити?“

„Да, Господе!“ – одговорише они.

²⁹ Онда је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери.“ ³⁰ Тог часа су прогледали, а Исус им строго напомену: „Гледајте да нико не дозна за ово!“ ³¹ А они, изашавши из куће, пронеше глас о њему по целом оном крају.

Исцељење немог и опседнутог човека

³² Тек што су ова двојица изашла, кад ето, доведоше му човека који није могао да говори јер је био опседнут злим духом. ³³ Пошто је Исус истерао злог духа, неми човек је проговорио. Народ је остао у чуду говорећи: „Никада се тако нешто није догодило у Израиљу.“

³⁴ Ипак, фарисеји рекоше: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“

Много посла, а мало радника

³⁵ Исус је пролазио кроз све градове и села. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ. ³⁶ Кад је видео толики народ, сажалио се над њим, јер су били изнурени и ојађени као овце без пастира. ³⁷ Тада Исус рече својим ученицима: „Жетве је много, а мало радника. ³⁸ Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.“

Јездрина молитва због женидбе са туђинкама

9 Када се све ово завршило, приступили су ми главари и рекли: „Израиљски народ, свештеници и Левити се нису одвојили од народа земаљских и њихових одвратности, од Хананаца, Хетита, Фережана, Јевусеја, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца. ² Узели су неке од њихових ћерки за себе и своје синове, па су помешали свети род са народима земаљским. У овом неверству су предњачили главари и достојанственици.“

³ А ја, чим сам чуо за ову ствар, раздерао сам своју одећу и плашт, чупао косу са главе и браде, па сам сео као скамењен. ⁴ Око мене су се окупили сви који су се бојали од речи Бога Израиља, због неверства повратника из изгнанства, а ја сам седео као скамењен све до вечерње жртве.

⁵ А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. ⁶ Рекао сам:

„О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. ⁷ Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.

⁸ А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да̂ упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да̂ нам да мало живнемо у свом робовању. ⁹ Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да̂ зид у Јуди и у Јерусалиму.

¹⁰ И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести ¹¹ које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. ¹² Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’

¹³ И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. ¹⁴ Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? ¹⁵ О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“

Павлово обраћење

9 Савле је, у међувремену, и даље љутито претио да ће побити ученике Господње. Зато је отишао код Првосвештеника ² и од њега затражио писмено одобрење за синагоге у Дамаску, да ако нађе следбенике Пута Господњег, било мушкарце или жене, може да их свезане спроведе у Јерусалим. ³ Када се приближио Дамаску, одједном га је обасјало јако светло са неба. ⁴ Тада је пао на земљу и зачуо глас који му рече: „Савле! Савле! Зашто ме прогониш?“

⁵ „Ко си ти, господине^[a]?“ – упитао је Савле. „Ја сам Исус кога ти прогониш“ – одговори глас. ⁶ „А сад устани и уђи у град и тамо ће ти се рећи шта треба да радиш.“

⁷ Савлови пратиоци су занемели; чули су глас, али нису видели никога. ⁸ Када је Савле устао са земље, отворио је очи, али ништа није могао да види, тако да су га узели за руку и довели у Дамаск. ⁹ Три дана није могао да види, а за то време није ни јео ни пио.

¹⁰ У Дамаску је живео неки ученик по имену Ананија. Њему је Господ у виђењу рекао: „Ананија!“ „Ево ме, Господе“ – одговорио је Ананија.

¹¹ „Иди у Јудину кућу – рече Господ – у улицу која се зове ’Права’, и потражи Таршанина по имену Савле. Он се управо сада моли. ¹² Савле је у виђењу видео човека по имену Ананија како улази и ставља руке на њега да би прогледао.“

¹³ Ананија му одговори: „Господе, чуо сам од многих да је овај човек нанео много зла твом светом народу у Јерусалиму. ¹⁴ Чак и овде има овлашћење од Првосвештеника да свеже све који призивају твоје име.“

¹⁵ Господ му рече: „Иди, јер је он оруђе које сам изабрао да објави моје име народима, царевима, и народу израиљском. ¹⁶ Ја ћу му, наиме, показати колико мора да претрпи за моје име.“

¹⁷ Ананија је отишао, ушао у кућу и положио своје руке на њега, те рекао: „Брате Савле! Господ Исус, који ти се указао на путу којим си ишао, послао ме је да прогледаш и да се напуниш Светог Духа.“ ¹⁸ Истог тренутка са његових очију спаде нешто као крљушт, те је прогледао. Тада је устао и био крштен. ¹⁹ Потом је појео нешто хране, па се окрепио. Неколико дана је провео са ученицима из Дамаска, ²⁰ и одмах почео да проповеда по синагогама да је Исус Син Божији.

Павле се враћа у Јерусалим

²¹ Сви који су га слушали, чудили су се: „Није ли ово онај – питали су се – што је у Јерусалиму истребљивао оне који зазивају то име? Зар није дошао овде да их свезане доведе пред водеће свештенике?“ ²² Савлово проповедање бивало је све силније, па је Јевреје из Дамаска остављао без речи, доказујући да је Исус Христос.

²³ Након дуже времена, Јевреји скују заверу да га убију. ²⁴ Савле је, међутим, сазнао за њихову намеру. Јевреји су, пак, и дању и ноћу будно мотрили на градска врата да би га убили. ²⁵ Но, ученици су га ноћу спустили у кошари преко градских зидина.

²⁶ Кад је Савле дошао у Јерусалим, покушао је да се придружи ученицима. Ипак, сви су га се плашили, јер нису веровали да је заиста ученик. ²⁷ Тада га је Варнава прихватио и одвео га апостолима. Испричао је апостолима како је Савле видео Господа који му је говорио и како је у Дамаску храбро проповедао у Исусово име.

²⁸ Тако је Савле остао са њима, па је ишао по Јерусалиму и храбро проповедао у Исусово име. ²⁹ Говорио је и расправљао са Јеврејима који су говорили грчки, али су и они настојали да га убију. ³⁰ Када су то браћа сазнала, одвели су га у Кесарију и оданде га послали у Тарс.

³¹ И тако је Црква уживала мир у целој Јудеји, Галилеји и Самарији. Подизала се и живела у страхопоштовању према Богу, растући бројчано потпором Светога Духа.

Енејино оздрављење

³² Једном је Петар обилазио све цркве, па је свратио к светима који су живели у Лиди. ³³ Тамо је нашао човека по имену Енеја који је осам година одузет лежао на постељи. ³⁴ Петар му рече: „Енеја, Исус Христос те исцељује; устани и намести свој кревет!“ Енеја устаде истог трена. ³⁵ Када су видели Енеју, сви становници Лиде и Сарона су се окренули Господу.

Ускрсење Тавите

³⁶ У Јопи је, опет, живела нека ученица по имену Тавита (што у преводу значи „Кошута“), која је увек чинила добра дела и помагала сиромашнима. ³⁷ Баш у то време се разболела и умрла. Окупали су је и положили у собу на спрату. ³⁸ Пошто је Лида била близу Јопе, ученици, чувши да је Петар тамо, послаше му два човека са молбом: „Дођи к нама без оклевања!“

³⁹ Петар је устао и отишао са њима. Чим је стигао, одвели су га у горњу собу. Све удовице су стајале око њега; плакале су и показивале хаљине и огртаче које је Тавита израдила док је била са њима.

⁴⁰ Тада је Петар све њих послао напоље, па је клекнуо и помолио се. Затим се окренуо према мртвом телу и рекао: „Тавита, устани!“ Она отвори очи, угледа Петра и седе. ⁴¹ Он је прихвати за руку и подиже је. Затим је позвао верујуће и удовице, и показао им је живу. ⁴² За ово су сазнали сви становници Јопе, те су многи од њих поверовали у Господа. ⁴³ Петар је, пак, остао извесно време у Јопи код неког Симона кожара.