M’Cheyne Bible Reading Plan
Јотам, цар Јуде
27 Јотаму је било двадесет пет година кад је почео да влада, а владао је шеснаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Јеруса, ћерка Садокова. 2 Чинио је што је добро у очима Господњим, све онако како је чинио његов отац Озија. Једино није ушао у Дом Господњи, а народ је још увек био изопачен. 3 Он је изградио Горња врата Дома Господњег и много тога је изградио на зидинама Офила[a]. 4 Изградио је градове у Јудином горју а у шумовитим крајевима је подигао утврђења и куле.
5 Он је заратио са царем Амонаца и надвладао их је. Амонци су му те године дали стотину таланата[b] сребра, десет хиљада[c] кора пшенице и јечма десет хиљада[d]. То су му Амонци доносили и друге и треће године.
6 Јотам је ојачао јер је усмерио своје путеве пред Господом, својим Богом.
7 Остала Јотамова дела, сви његови ратови и његови путеви, записани су у Књизи израиљских и Јудиних царева. 8 Било му је двадесет пет година кад је почео да влада, а владао је шеснаест година у Јерусалиму. 9 Кад се Јотам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ахаз.
Ахаз, цар Јуде
28 Ахазу је било двадесет година кад се зацарио. Владао је шеснаест година у Јерусалиму. Није чинио што је право у Господњим очима, као његов праотац Давид. 2 Ишао је путевима израиљских царева и чак је ливене идоле направио за Вале. 3 Кадио је у долини Вен-Еном и спалио своје синове у огњу, по одвратним обичајима народа које је Господ истерао пред Израиљцима. 4 Приносио је жртве на узвишицама и брдима, и под сваким зеленим дрветом.
5 И предаде га Господ, Бог његов, у руке арамејском цару. Они су га поразили и ухватили његове људе. Велику су групу заробљеника одвели у Дамаск.
Цар је још допао руку израиљском цару који га је страховито разорио. 6 Фекај, Ремалијин син, је у Јуди смакнуо стотину двадесет хиљада одважних људи у једном дану, зато што су заборавили Господа, Бога својих отаца. 7 А Зихрије Јефремовац, храбри јунак, смакнуо је царевог сина Масију, старешину двора Азрикама и Елкану који је други до цара. 8 Још су Израиљци заробили од својих сународника две стотине хиљада жена, синова и ћерки. Покупили су од њих силан плен и однели га у Самарију.
9 Тамо је био Господњи пророк по имену Одид. Он је изашао пред војску која је дошла у Самарију и поручио им: „Ево, гнев је Господа, Бога твојих отаца, на Јуди! Он их је дао у ваше руке и ви сте их смакнули у бесу који је досегнуо небеса. 10 И сад намеравате да народ Јуде и Јерусалима потчините као робове и робиње за себе. А зар нисте баш ви згрешили Господу, свом Богу? 11 Зато ме послушајте и вратите заробљенике које сте заробили међу својим сународницима, јер је пламен Господњег гнева над вама.“
12 Тада су устали људи, старешине Јефремових синова – Азарија, син Јоананов; Варахија, син Месилемотов; Језекија, син Салумов и Амаса, син Адлајев – против оних који су долазили из рата. 13 Рекли су им: „Не смете да доводите заробљенике овамо јер је на нама грех пред Господом. Зар намеравате још и да додате нашим кривицама и нашим гресима? Велики је наш грех и пламен гнева је над Израиљем.“
14 Тако су војници оставили заробљенике и плен пред главаре и сав збор. 15 Устали су људи који су били поименце задужени, па су прихватили заробљенике. Обукли су све голе, јер су узели од плена и обукли их. Обули су их и нахранили, дали су им да пију, помазали су их. Повели су на магарцима све онемоћале па су их однели у Јерихон, у град палми, код њихове родбине, а онда су се вратили у Самарију.
16 У то време цар Ахаз је послао позив асирским царевима да му помогну. 17 Јер, Едомци су поново дошли, поразили су Јуду и одвели заробљенике. 18 И Филистејци су провалили у градове равнице и Негев у Јуди. Освојили су Вет-Семес, Ајалон, Гедирот и Сокот са њиховим селима; па Тимну и Гимзон са њиховим селима. Потом су се тамо и настанили. 19 Господ је понизио Јуду због Ахаза, израиљског цара, који је дозволио раскалашност у Јуди и згрешио неверством према Господу. 20 А асирски цар Тиглат-Пилесер је дошао на њега и задавао му невоље уместо да му помогне. 21 Ахаз је опљачкао Дом Господњи, царев двор и куће главара, и то дао асирском цару, али му није било помоћи.
22 А за време док је био у невољи чинио је још гора зла против Господа. Такав је био цар Ахаз. 23 Жртвовао је боговима Дамаска који су га поразили, и још је рекао: „Арамејским царевима су помогли њихови богови. И ја ћу им жртвовати па ће и мени да помогну.“ Тако су они постали узрок пада и за њега и за сав Израиљ.
24 Ахаз је сакупио посуђе Дома Божијег и разбио га. Затворио је врата Дома Господњег и за себе је на сваком углу у Јерусалиму направио жртвенике. 25 Баш у сваком граду Јуде је начинио узвишице да ка̂ди другим боговима. Тако је разгневио Господа, Бога својих отаца.
26 Остала његова дела, од првог до последњег, и сви његови путеви, записани су у Књизи Јудиних и израиљских царева. 27 Кад се Ахаз упокојио са својим прецима, сахранили су га у граду, у Јерусалиму, али га нису положили у гробнице израиљских царева. На његово место се зацарио његов син Језекија.
Јагње и његов народ
14 Затим сам видео Јагње како стоји на брду Сион, и са њим стотину четрдесет четири хиљаде, на чијим је челима било написано његово име и име његовога Оца. 2 Зачуо сам глас са неба сличан хуку многих река и одјеку јаког грома. Глас је био сличан мелодији коју изводе свирачи харфе на својим харфама. 3 Тих стотину четрдесет четири хиљаде певало је нову песму пред престолом, пред четири бића, и пред старешинама. Ту песму нико није могао да научи, осим њих, откупљених са земље. 4 Они су очували себе чистима, не узимајући себи жена; то су, наиме, девственици. Они следе Јагње куд год оно иде. Они су откупљени од остатка човечанства као првина која припада Богу и Јагњету. 5 Лаж никад нису изустили; они су непорочни.
Час Божијег суда
6 Затим сам видео другог анђела како лети посред неба са вечном Радосном вешћу да је објави становницима земље: свакој народности, племену, језику и народу. 7 Говорио је снажним гласом: „Бојте се Бога и дајте му славу, јер дошао је час његовог суда. Зато се поклоните Створитељу неба и земље, мора и водених извора.“
8 Други анђео дође за њим и рече: „Паде, паде, велики Вавилон, јер је жестоким вином свога блудничења напојио све народе.“
9 За њима је дошао трећи анђео и проговорио снажним гласом: „Ко год се клања Звери и њеном кипу, те прима жиг на своје чело или на своју руку, 10 и са̂м ће пити вино Божијега гнева које је неразблажено наточено у чашу његовога гнева, па ће бити мучен у огњу и сумпору пред светим анђелима и пред Јагњетом. 11 А дим од њиховог мучења дизаће се од сад и довека. Ти који се клањају Звери и њеном кипу и примају жиг са њеним именом, неће имати починка ни дању ни ноћу.“ 12 Ово захтева постојаност светих, који држи Божије заповести и веру у Исуса.
13 Тада сам чуо глас са неба како говори: „Напиши: благо онима који од сада умиру ради Господа! Да, говори Дух, они ће се одморити од свог мукотрпног рада, јер њихова дела сведоче за њих.“
Земаљска жетва
14 Тада сам погледао, и гле, бели облак. На облаку је седео неко „као син човечији“, са златним венцем на глави и са оштрим српом у својој руци. 15 Тада неки други анђео изађе из храма вичући громким гласом ономе што је седео на облаку: „Узми срп и жањи, јер је дошло време за жетву, дозрео је усев на земљи.“ 16 Онај што је седео на облаку баци свој срп на земљу и земља би пожњевена.
17 Из небеског храма изађе други анђео који је такође са собом носио оштар срп. 18 Други, опет, анђео, који је имао власт над ватром, дође од жртвеника и повика громким гласом ономе са оштрим српом: „Замахни својим оштрим српом, па обери грожђе са земаљског чокота, јер је грожђе сазрело!“ 19 Анђео баци свој срп на земљу, обере земаљски чокот, а грожђе стави у велику муљару Божијег гнева. 20 Грожђе у муљари би изгажено изван града, те из муљаре потече крв коњима до узда, неких хиљаду шест стотина стадија[a] унаоколо.
Господ ће да се постара за Јуду
10 Тражите од Господа кишу у време пролећне кише.
Господ ствара грмљавину и пљускове,
он даје свакоме растиње по пољу.
2 Јер идоли објављују пакости,
сањари виде превару,
лажне снове распредају.
Они таштином теше
и зато људи иду као овце,
ојађени, јер нема пастира.
3 „На пастире је планула срџба моја
и јарцима ја ћу да судим.
Јер Господ над војскама се о свом стаду брине
и о дому Јудином.
Он ће их учинити
својим силним ратним коњем.
4 Од њега је угаони камен,
од њега је клин у зиду;
од њега је ратни лук
и сваки владар долази од њега.
5 И они ће бити као јунаци
што у боју газе душмане по блату улица.
Бориће се, јер ће Господ бити с њима
и посрамиће оне који јашу коње.
6 Ојачаћу дом Јудин
и дом Јосифов избавићу.
Обновићу их
јер сам им се смиловао.
И биће као да их одбацио нисам,
јер ја сам Господ,
ја сам Бог њихов
и ја ћу им се одазвати.
7 Јефремовци ће бити као јунак моћни,
срца радоснога као од вина.
Деца њихова ће то видети и мило ће им бити.
Клицаће им срца у Господу.
8 Зазвиждаћу им
и окупићу их.
Јер ја сам их откупио
и биће их мноштво као што их је мноштво и било.
9 Расејаћу их међу народе
и у далеким крајевима ће ме се сетити.
Живеће са својом децом
и онда ће се вратити.
10 Вратићу их из египатске земље
и из Асирије.
Окупићу их у галадској земљи
и на Ливан довешћу их.
Неће за њих бити довољно места.
11 Кроз море олује ће проћи
и примириће морске таласе.
Осушиће дубине Нила,
понизиће понос Асирије,
а жезло ће египатско нестати.
12 Оснажићу их, ја Господ,
и у мом имену ће они корачати
– говори Господ.“
Исус пере ноге ученицима
13 Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.
2 Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3 Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4 Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5 Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.
6 Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“
7 Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“
8 Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“
Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“
9 Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“
10 Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11 Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“
12 Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13 Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14 Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15 Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16 Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17 Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.
Исусов издајник
18 Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се обистини, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19 Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20 Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“
21 Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22 Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. 23 Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. 24 Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“
25 Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“
26 Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. 27 Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ 28 Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. 29 Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да̂ сиромашнима. 30 Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.
Нова заповест
31 Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. 32 Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. 33 Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ 34 Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. 35 Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“
Исус предсказује Петрово одрицање
36 Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“
37 Петар му рече: „Господе, зашто не могу да те следим? Спреман сам да умрем за тебе!“
38 Исус му одговори: „Да ли си заиста спреман да умреш за мене? Заиста, заиста ти кажем: пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.