M’Cheyne Bible Reading Plan
Попис и помор
21 Међутим, устао је Сатана против Израиља; он је подстакао Давида да изброји Израиљ. 2 Давид рече Јоаву и кнезовима народним: „Идите и попишите Израиљ од Вир-Савеје до Дана, па ми јавите, да знам колико их је.“
3 Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, умножи народ стопут више. Ипак, господару мој царе, нису ли сви они твоји поданици? Зашто мој господар цар тражи ово? Зашто да навуче грех на Израиљ?“
4 Ипак царева реч је била јача од Јоава. Тако је Јоав отишао, прошао кроз сав Израиљ и вратио се у Јерусалим. 5 Тада је Јоав известио Давида о броју пописаног народа; свег Израиља је било милион и стотину хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било четири стотине седамдесет хиљада људи вичних мачу.
6 Међутим, Јоав није уврстио Левијево и Венијаминово племе, јер му је царева наредба била мрска. 7 То је било зло у очима Господњим, па је ударио Израиљ.
8 Тада је Давид рекао Богу: „Тешко сам згрешио због тога што сам учинио ову ствар. А сад, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“
9 Господ рече Гаду, Давидовом видеоцу: 10 „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“
11 Гад дође Давиду и рече му: „Говори Господ: ’Изабери: 12 хоћеш ли да на тебе дођу три године глади, или да три месеца трпиш пораз од твојих душмана и да те сустиже мач твојих непријатеља, или да три дана Господњи мач, помор, хара по земљи, те да Анђео Господњи пустоши све крајеве Израиља? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.’“
13 Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднем у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“
14 Тада је Господ послао помор на Израиљ, и умрло је седамдесет хиљада људи у Израиљу. 15 Бог је послао Анђела на Јерусалим да га уништи, али баш кад је требало да га уништи, Господ је погледао и одустао од невоље. Тада је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ А Анђео Господњи је стајао код гумна Орне Јевусејца.
16 Кад је Давид подигао свој поглед, угледао је Анђела Господњег како стоји између земље и неба са исуканим мачем у руци, која је била испружена над Јерусалимом. Тада су Давид и старешине пали ничице обучени у кострет.
17 Давид рече Богу: „Нисам ли ја заповедио да се изброји народ? Ја сам згрешио и учинио ово опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? О, Господе, Боже мој, нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца; само да твој народ не буде поморен!“
Давид подиже жртвеник
18 Тада је Анђео Господњи послао Гада да каже Давиду да оде и подигне Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца. 19 Давид оде и учини по Гадовој речи, коју је рекао у име Господње.
20 Док је Орна вршио пшеницу, окренуо се и угледао Анђела. Његова четири сина су се сакрила. 21 А Давид је отишао к Орни. Кад је Орна погледао, видео је Давида, па је изашао са гумна и поклонио се Давиду лицем до земље.
22 Давид рече Орни: „Дај ми ово место, гумно, да на њему подигнем жртвеник Господу. Продај ми га по пуној цени, да се заустави ову пошаст над народом.“
23 Орна одговори Давиду: „Узми, па нека мој господар учини што му је по вољи. Ево, ја ћу дати волове за жртву свеспалницу, млат за дрва и пшеницу за житну жртву; све ћу то дати.“
24 Цар рече Орни: „Не, него ћу их купити по пуној цени. Нећу принети Господу нешто што припада теби, и нећу принети свеспалнице које ме ништа не коштају.“
25 Давид је платио Орни за то место у вредности од шест стотина златних шекела[a]. 26 Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је призвао Господа, а он се одазвао огњем са неба на жртвенику за жртве свеспалнице. 27 Онда је Господ заповедио Анђелу и он је вратио мач у корице.
28 У оно време, кад је Давид видео да се Господ одазвао на гумну Орне Јевусејца, почео је тамо да приноси жртве. 29 Пребивалиште Господње које је направио Мојсије у пустињи и жртвеник за жртве свеспалнице били су у оно време на узвишици код Гаваона. 30 Међутим, Давид није могао да иде к њему да пита Бога за савет, јер га је био обузео страх од мача Анђела Господњег.
Стена живота и свети народ
2 Одбаците, дакле, све што је зло: сваку врсту преваре, дволичности, зависти, и сваковрсне увреде. 2 Као новорођенчад жудите за духовним млеком, да бисте њиме узрасли за спасење, 3 ако сте заиста искусили да је Господ добар.
4 Приступите Исусу – живом камену, што су људи одбацили, али који је изабран и драгоцен у Божијим очима, 5 па се као живо камење уграђујте у духовни храм. У њему ћете служити као посвећено свештенство које посредством Исуса Христа приноси духовне жртве угодне Богу. 6 Зато је написано у Писму:
„Ево, постављам на Сиону
камен угаони,
камен изабран и драгоцен.
Ко у њега поверује,
неће се постидети.“
7 Вама који верујете, његова драгоцена вредност служи на корист, а онима који не верују,
„камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.“
8 И,
„камен за спотицање
и стена за посртање.“
Они се спотичу, јер се не покоравају речи, на што су и одређени.
9 А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ који припада Богу, одређен да објави славна дела онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост. 10 Некада нисте били народ, а сада сте Божији народ, некада нисте уживали милосрђе, а сада сте примили милосрђе.
Хришћанско владање међу нехришћанима
11 Вољени, молим вас да се као странци и дошљаци у овом свету клоните телесних жеља које се боре против душе. 12 Владајте се узорно међу многобошцима, да би, пошто вас оптужују као злочинце, видели ваша добра дела, те прославили Бога на дан његовог доласка.
Однос према властима
13 Господа ради, покоравајте се свакој људској установи: било цару као врховном главару, 14 било намесницима, које он поставља да кажњавају злочинце, и да похвале оне који чине добро. 15 Наиме, Божија је воља да, чинећи добро, ућуткате неупућене људе који говоре о вама из незнања.
16 Иако сте слободни, не служите се слободом као изговором за зло. Напротив, као Божије слуге, 17 свакога уважавајте, братство волите, Бога се бојте, цара поштујте.
18 Слуге, покоравајте се својим господарима с пуним поштовањем, и то не само онима који су добри и благи, него и суровима. 19 Наиме, хвале је вредно када неко подноси невоље и трпи неправедно, свестан да то чини ради Бога. 20 Јер какве части има у томе ако вас туку за ваше грехе, па због тога трпите? Али ако трпите чинећи добро, то је Богу мило. 21 На ово сте позвани, зато што је и Христос трпео за вас и оставио вам пример да идете његовим стопама.
22 „А нити је учинио греха,
нити се превара нашла на његовим устима.“
23 Када су га вређали, он није узвратио увредом, када је патио – није ником претио, него је то препустио Богу који праведно суди. 24 Он је на свом телу понео наше грехе на дрво, да умревши гресима живимо за праведност. Његовим ранама сте исцељени. 25 Јер сте лутали као овце, а сада сте се окренули Пастиру и Чувару својих душа.
Јонин гнев и Божија поука
4 Тада се Јона веома озловољио и наљутио. 2 Јона се помолио Господу: „О, Господе! Нисам ли ја баш ово рекао док сам био у својој земљи? Ја сам и побегао у Тарсис, зато што сам знао да си ти Бог милосрдан и милостив, спор на срџбу, богат милосрђем, и да се сажалиш над несрећом. 3 Зато, Господе, узми сада мој живот, јер је боље да умрем него да живим.“ 4 Господ рече: „Љутиш ли се с правом?“
5 Јона изађе из града и настани се источно од града. Тамо је начинио себи колибу и сео у њу, у хлад, да види шта ће Господ учинити с градом. 6 А Господ Бог учини да израсте бршљан над Јоном, да пружа сенку над његовом главом, да оконча његову зловољу. Јона се веома обрадовао због бршљана. 7 Али сутрадан, у зору, Бог заповеди црву да подгризе бршљан, тако да је бршљан увенуо. 8 Кад је грануло сунце, Бог је учинио да дуне ветар с истока; сунце је пекло Јонину главу, па је смалаксао. Желећи да умре, рекао је: „Боље да умрем, него да живим.“
9 Бог упита Јону: „Гневиш ли се с правом због бршљана?“ Он одговори: „Да, с правом сам љут насмрт.“ 10 Господ му рече: „Теби је жао бршљана око кога се ниси трудио, и кога ниси узгојио; једне ноћи је никнуо, а друге ноћи је увенуо. 11 А мени да не буде жао Ниниве, великог града у коме има више од стотину двадесет хиљада људи, који не знају шта је десно а шта лево, и много стоке?“
Исус шаље Дванаесторицу
9 Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. 2 Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. 3 Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. 4 У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 5 А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ 6 Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.
7 Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. 8 Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. 9 Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11 Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.
12 Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“
13 Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“
Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14 (Било је око пет хиљада мушкараца.)
Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15 Они тако учинише, те сви поседаше. 16 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17 Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.
Петрово исповедање
18 Једном приликом, када се Исус са̂м молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“
19 Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“
20 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“
21 Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22 Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана.“
Цена следбеништва
23 Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26 А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27 Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“
Преображење
28 А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29 Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30 Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31 који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти[a], коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32 Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33 Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.
34 Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35 Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36 Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.
Исус исцељује опседнутог младића
37 Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38 Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39 Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40 Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“
41 Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“
42 Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43 Сви су били задивљени Божијим величанством.
Исус поново говори о својој смрти
Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44 „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45 Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
46 Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47 Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48 па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“
49 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
50 Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“
Исусова служба на путу за Јерусалим
Самарјанско село не прихвата Исуса
51 Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52 Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53 Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54 Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55 Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56 Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.
Захтеви следбеништва
57 Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59 Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[b] 60 „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61 Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62 А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.