M’Cheyne Bible Reading Plan
Ширење Давидовог царства
18 После тога Давид је потукао Филистејце и покорио их, па је од њих узео Гат са његовим селима.
2 Затим је поразио Моавце, те су постали Давидови поданици, па су му плаћали данак.
3 Давид је потукао и Адад-Езера, цара Сове, према Амату, који је изашао да утврди своју власт уз реку Еуфрат. 4 Давид је од њега заробио хиљаду бојних кола, седам хиљада коњаника и двадесет хиљада пешака. Давид је подрезао жиле свим коњима, осим једне стотине, коју је задржао.
5 Арамејци из Дамаска дођу у помоћ Адад-Езеру, совском цару, али Давид поби Арамејцима двадесет две хиљаде људи. 6 Давид је, потом, поставио постаје у Араму дамашћанском; Арамејци су постали Давидови поданици, па су му доносили данак. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
7 Давид је од Адад-Езерових слугу узео златне штитове и донео их у Јерусалим. 8 Из Адад-Езерових градова, Тивата и Хуна, Давид је однео огромну количину бронзе, од које је Соломон направио бронзано море, стубове и бронзано посуђе.
9 Кад је Тоја, цар аматски, чуо да је Давид потукао сву војску Адад-Езера, цара совског, 10 послао је свога сина Адорама цару Давиду да га поздрави и да му честита што је заратио против Адад-Езера и поразио га. Наиме, Адад-Езер је ратовао против Тоје. Још је послао и свакојаке предмете од злата, сребра и бронзе.
11 И то је цар Давид посветио Господу, заједно са сребром и златом које је узео од свих народа: од Едомаца, Моаваца, Амонаца, Филистејаца и Амаличана.
12 Серујин син Ависај је побио осамнаест хиљада Едомаца у Сланој долини. 13 Давид је поставио војне таборе по свој Идумеји, тако да су сви Едомци постали Давидови поданици. Господ је давао победу Давиду где год је ишао.
Давидови дворани
14 Давид је владао над целим Израиљем, судећи и делећи правду целом свом народу. 15 Јоав, син Серујин, био је над војском, а Јосафат, син Ахилудов, био је дворски саветник[a]. 16 Садок, син Ахитувов, и Авимелех, син Авијатаров, били су свештеници. Шавша је био писар[b]. 17 Венаја, син Јодајев, је био над Херећанима и Фелећанима, а Давидови синови су били први до цара.
Опомена богатима
5 Де сад, ви богаташи, заплачите и закукајте, због невоља које ће вас задесити. 2 Богатство ваше иструну, одећу вам мољци изједоше, 3 злато и сребро ваше рђа је прекрила, рђа њихова против вас ће сведочити, а огањ прождрети ваша тела. Благо сте згрнули у последње дане! 4 Ево! Виче плата радника који су жели ваше њиве, коју сте им ви ускратили; вапаји жетелаца допрли су до ушију Господа над војскама. 5 Живели сте раскошно на земљи и уживали; утовили сте своја срца за дан погубљења. 6 Осудили сте и убили праведника, а он вам се није противио.
Патња и истрајност
7 Стога, браћо, будите стрпљиви, док Господ не дође. Погледајте како земљорадник ишчекује драгоцени род земље, стрпљиво чекајући на рану и позну кишу. 8 Стога и ви истрајте, учврстите своја срца, јер се долазак Господњи приближио. 9 Не гунђајте, браћо, један против другога да не будете суђени. Гле, Судија већ стоји на вратима!
10 За пример стрпљивости у злопаћењу, узмите, браћо, пророке који су говорили у име Господње. 11 Ево, блаженим називамо оне који су издржали. Чули сте за Јовову стрпљивост и видели сте шта је Господ на крају учинио, јер је Господ веома милостив и милосрдан.
12 Изнад свега, браћо моја, не заклињите се ни небом, ни земљом, нити којом другом заклетвом. Ваше „да“ нека буде „да“, и ваше „не“ – „не“.
Молитва вере
13 Злопати ли се ко међу вама? Нека моли. Радује ли се ко? Нека пева хвалоспев. 14 Болује ли ко међу вама? Нека позове црквене старешине, а они нека се моле над њим помазујући га уљем у име Господње, 15 па ће молитва вере исцелити болесника; Господ ће га подићи, и ако је починио грехе биће му опроштено. 16 Стога исповедајте своје грехе један другоме, и молите се једни за друге да будете исцељени. Много може постићи молитва праведника.
17 Илија је био човек као и ми. Он се жарко помолио да не буде кише, и киша није пала на земљу три године и шест месеци. 18 Онда се поново помолио, и небо је дало кишу, те је земља донела свој род.
Враћање заблуделих на прави пут
19 Браћо моја, ако ко од вас одлута од истине и неко га врати натраг, 20 знајте да ће онај који врати грешника с кривог пута спасти његов живот од смрти и покрити мноштво греха.
Бог шаље рибу да прогута Јону
2 Али Господ посла велику рибу да прогута Јону. Јона је био у утроби рибе три дана и три ноћи.
2 Тада се Јона помолио Господу, своме Богу, из утробе рибе.
Јонина молитва
3 Рекао је:
„Из невоље своје призвах Господа
и он ми је одговорио,
из утробе Света мртвих[a] завапих,
и ти си чуо глас мој.
4 Ти си ме бацио у дубине,
у средиште мора,
бујица ме опколила,
сви таласи твоји и вртлози преплавише ме.
5 Помислих: ’Отеран сам од твојих очију,
но, опет ћу свети Дом твој гледати.’
6 Воде ми дођоше до грла,
бездан ме је окружио,
траве ми се око главе сплетоше,
7 спустих се до темеља горских,
заувек се браве земаљске склопише нада мном,
али ти си подигао из јаме живот мој,
Господе, Боже мој.
8 Кад ми живот на измаку беше,
сетих се Господа,
и молитва ми допре до Господа,
до светога Дома твојега.
9 Они што се држе ништавних идола,
милост Божију себи ускраћују.
10 Гласом хвалоспевним
жртву ћу ти принети,
што заветовах, то ћу извршити.
Спасење је од Господа!“
11 Тада је Господ заповедио риби, те је она избацила Јону на копно.
Исус исцељује капетановог слугу
7 Кад је завршио своје беседе пред народом, оде у Кафарнаум. 2 Тамо је један римски капетан имао неког слугу кога је веома ценио. Тај слуга је био болестан и на умору. 3 Када је чуо за Исуса, послао је к њему јудејске старешине да га замоле да дође и исцели његовог слугу. 4 Кад су они дошли к њему, усрдно су га молили: „Он заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“
6 Исус пође са њима. Када је већ био надомак куће, капетан посла пријатеље са поруком: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да дођеш под мој кров. 7 Зато нисам сматрао себе достојним да дођем пред тебе. Али, ти само реци реч, па ће оздравити мој слуга. 8 Ја, наиме, имам војнике који су ми потчињени, па кад кажем једном: ’Иди тамо!’, он оде; и другоме: ’Дођи!’, он дође. И слузи кад кажем: ’Уради ово!’, он уради.“
9 Кад је Исус чуо ово, задивио се, па се окренуо према народу који је ишао за њим, и рекао: „Кажем вам да ни међу Израиљцима нисам нашао овакву веру!“ 10 Кад су се изасланици вратили кући, нашли су слугу здравог.
Исус подиже из мртвих младића из Наина
11 Исус затим оде у град који се звао Наин. С њим су ишли његови ученици и много света. 12 Кад је стигао пред градска врата, баш тада су износили мртваца, сина јединца у мајке која је била удовица. Са њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ видео, сажалио се на њу и рекао јој: „Не плачи.“
14 Онда је пришао мртвачком сандуку и дотакао га. Носиоци стадоше. Тада Исус рече: „Младићу, теби говорим, устани!“ 15 Мртвац устане и почне да говори. Исус га предаде његовој мајци.
16 Страх је обузео све присутне, те су дали хвалу Богу, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама!“ и: „Бог је походио свој народ!“ 17 Глас о овоме што је Исус учинио раширио се по целој Јудеји и околним крајевима.
Исус и Јован Крститељ
18 Јована су његови ученици обавестили о свему овоме. Тада Јован позва двојицу својих ученика 19 и посла их Господу, да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?“
20 Дошавши к Исусу, рекоше: „Јован Крститељ нас је послао теби, и пита: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другога?’“
21 Исус је баш тада излечио многе од болести, мука и злих духова, и вратио вид многим слепима. 22 Онда им је одговорио: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи гледају, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви се враћају у живот, сиромашнима се проповеда Радосна вест. 23 Блажен је онај ко се не поколеба због мене.“
24 Кад су Јованови гласници отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Зашто сте изашли у пустињу? Да видите како ветар љуља трску? 25 Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека обученог у раскошну одећу? Ево, ти који носе скупоцену одећу, живе у раскоши на царским дворовима. 26 Према томе, шта сте очекивали да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је и више него пророк. 27 То је онај о коме је писано:
’Ево, шаљем посланика свога
испред твога лица,
који ће ти пут приправити.’
28 Кажем вам да међу људима рођенима од жена није нико славнији од Јована, али и најнезнатнији међу народом Царства Божијег, славнији је од њега.“
29 Сви људи и порезници који су слушали Исуса прихватили су захтеве Божије праведности, тиме што су дали да их Јован крсти. 30 Али фарисеји и зналци Светог писма одбацише што је Бог наумио за њих, и нису дали да их Јован крсти.
31 Исус настави: „С ким ћу упоредити људе овог нараштаја? Коме ли су слични? 32 Они су слични деци која седе на тргу и довикују једна другој:
’Свирали смо вам,
а ви нисте играли,
јадиковали смо,
а ви нисте плакали!’
33 Дошао је, наиме, Јован Крститељ, који пости и не пије вино, а ви кажете: ’Опседнут је злим духом.’ 34 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а ви кажете: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ 35 Ипак, мудрост доказују сви они који је прихватају.“[a]
Исус у кући Симона фарисеја
36 Једном приликом неки фарисеј замоли Исуса да обедује са њим. Исус је дошао у кућу и заузео место за столом. 37 А нека жена, позната у граду по својој грешности, сазна да је Исус у фарисејевој кући. Она донесе посуду од алабастра с мирисним уљем, 38 па се плачући саже до Исусових ногу. Сузама је квасила његове ноге и онда их косом брисала. Љубила је његова стопала и мазала их мирисним уљем.
39 А фарисеј који га је позвао, када је то видео, рече у себи: „Да је он пророк, знао би да је жена што га се дотиче грешница.“
40 Исус му се обрати: „Симоне, хоћу да ти кажем нешто.“
„Кажи, учитељу“ – одговори он. Исус рече:
41 „Два човека су дуговала истом зајмодавцу. Један је дуговао пет стотина сребрњака, а други педесет. 42 Пошто нису имали да врате, зајмодавац им обојици отпише дуг. Који ће га, дакле, од њих више волети?“
43 Симон одговори: „Рекао бих, онај коме је отписао већи дуг.“ Исус му рече: „Добро си просудио.“
44 Онда се окренуо према жени и рекао Симону: „Видиш ли ову жену? Када сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама наквасила моје ноге и својом косом их обрисала. 45 Ниси ме поздравио пољупцем; а она, откако сам дошао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ни главу ми ниси намазао уљем, а она је мирисним уљем намазала моје ноге.
47 Зато ти кажем: она је показала много љубави зато што су јој опроштени многи греси. А коме је мало опроштено, тај мало воли.“
48 А жени рече: „Опраштам ти грехе.“ 49 Они који су били окупљени за столом, почеше да говоре у себи: „Ко је овај да опрашта грехе?“
50 Исус рече жени: „Спасла те је твоја вера. Иди с миром.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.