M’Cheyne Bible Reading Plan

Бог склапа савез с Давидом

17 Кад се Давид настанио у свом двору, рекао је пророку Натану: „Ево, ја живим у двору од кедра, а Ковчег савеза Господњег је под шаторским завесама.“

² Натан рече: „Чини што ти је на срцу, јер је Бог с тобом.“

³ Али исте ноћи реч Божија дође Натану, говорећи:

⁴ „Иди и реци моме слузи Давиду: ’Овако каже Господ: нећеш ми ти саградити дом да пребивам у њему, ⁵ јер ја нисам пребивао у дому од дана кад сам извео Израиља из Египта па до овога дана, него сам ишао од Шатора до Шатора и од Пребивалишта до Пребивалишта. ⁶ Где год сам ишао са свим Израиљем, јесам ли рекао и једну реч којем од Израиљевих судија, којима сам заповедио да буду пастири мом народу: „Зашто ми нисте изградили дом од кедровине?“’

⁷ А сад овако реци моме слузи Давиду: ’Говори Господ над војскама: ја сам те одвео с пашњака и од оваца, да будеш владар моме народу Израиљу. ⁸ Био сам с тобом где год си ишао, и затирао сам све твоје непријатеље пред тобом. Ја ћу твоје име учинити као име великаша на земљи. ⁹ Одредићу место за мој народ Израиљ и засадити га тамо, па ће становати на свом месту и неће више стрепети, а опаки их више неће мучити као некада, ¹⁰ кад сам поставио судије над својим народом Израиљем; и понизићу све твоје непријатеље.

А ја ти објављујем: Господ ће ти сазидати дом.^{[a] 11} Кад се заврше твоји дани и ти одеш к својим прецима, ја ћу подићи твога потомка после тебе, једног од твојих синова, и утврдићу његово царство. ¹² Он ће ми саградити дом, а ја ћу утврдити његов престо довека. ¹³ Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити син. Нећу уклонити своју милост од њега, као што сам је уклонио од твога претходника, ¹⁴ него ћу га довека утврдити у моме дому и у моме царству, па ће његов престо бити утврђен довека.’“

¹⁵ Натан је пренео Давиду све ове речи и цело виђење.

Давидова молитва

¹⁶ Тада је цар Давид ушао, сео пред Господа и рекао:

„Ко сам ја, Господе Боже, и шта је мој дом да си ме довео довде? ¹⁷ И не само да је то било мало у твојим очима, него си још говорио за дом свога слуге за далека времена. Ти на мене гледаш као на угледног човека, Господе Боже.

¹⁸ Шта још да ти Давид каже за част коју си указао своме слузи? Ти познајеш свога слугу. ¹⁹ О, Господе, ради свога слуге и по свом срцу учинио си сву ову велику ствар и обзнанио сва ова велика дела.

²⁰ Господе, нема никог као што си ти, и нема Бога осим тебе, по свему што смо чули својим ушима. ²¹ И ко је народ као твој народ Израиљ, једини народ на земљи чији је Бог отишао да откупи за себе, и да себи стекне име великим и страшним делима, терајући народе пред својим народом кога си откупио из Египта и народа? ²² Ти си учинио свој народ Израиљ да ти буде народ довека, и да им ти, Господе, будеш Бог.

²³ А сад, Господе, нека се довека обистини обећање које си дао за свога слугу и за његов дом, и учини како си рекао. ²⁴ Нека се обистини да би се величало твоје име довека речима: ’Господ над војскама, Бог Израиљев, он је Бог Израиљев; а нека дом Давида, твога слуге, буде утврђен пред тобом.’

²⁵ Јер ти си, Боже мој, преко виђења открио своме слузи да ћеш му изградити дом, и зато се твој слуга усудио да се помоли пред тобом. ²⁶ А сад, Господе, ти који си Бог; ти си дао своме слузи добро обећање. ²⁷ Сада си хтео да благословиш дом свога слуге да остане довека пред тобом. Јер што ти благословиш, Господе, биће благословено довека.“

Против неслоге

4 Одакле ратови, одакле сукоби међу вама? Зар не потичу од ваших жудњи које ратују у вашим удовима? ² Жудите и немате, убијате и завидите – и не можете да постигнете, ратујете и сукобљавате се. Немате, јер не тражите. ³ Тражите, али не добијате, зато што тражите што је зло: да бисте утрошили на своје жудње.

⁴ Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Ко, наиме, хоће да буде пријатељ са светом, постаје непријатељ Богу. ⁵ Или сматрате да Писмо без разлога говори: „Љубоморно чезне Дух који се настанио у вама“, ⁶ али даје већу милост. Зато Писмо говори:

⁷ Стога се покорите Богу, а супротставите се ђаволу, па ће побећи од вас. ⁸ Приближите се Богу и он ће се приближити вама.

Очистите руке, грешници! Очистите срца, ви подељене душе! ⁹ Тугујте над својом бедом и закукајте! Нека се ваш смех у плач окрене, а ваша радост у жалост! ¹⁰ Понизите се пред Богом, и он ће вас узвисити.

Не осуђујте један другога

¹¹ Браћо, не оговарајте један другога. Онај, наиме, ко оговара брата или га осуђује, против Закона говори и Закон осуђује. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, већ се постављаш као да си му судија. ¹² Само је један Законодавац и Судија, који може да спасе и погуби. А ко си ти да осуђујеш ближњега?

Планирање без Бога

¹³ А сад, ви што говорите: „Данас или сутра поћи ћемо у тај и тај град. Тамо ћемо провести годину дана; трговаћемо и зарадићемо“, ¹⁴ а не знате ни шта ће бити сутра. Шта је ваш живот? Он је као магла која се за кратко спусти, па се потом разиђе. ¹⁵ Уместо да говорите: „Ако да̂ Господ да будемо живи, учинићемо ово или оно.“ ¹⁶ А ви се још и хвалите својом надменошћу! Свако такво хвалисање је зло.

¹⁷ Према томе, ко зна да чини добро, а не чини, грех му је.

Јона бежи од Бога

1 Реч Господња дође Јони, сину Амитајеву: ² „Устани и иди у Ниниву, онај велики град, и проповедај против њега, јер се њихова злоба попела до мене.“

³ Међутим, Јона устане и побегне од Господа у Тарсис. Дошавши у Јопу, нашао је лађу која је ишла у Тарсис. Платио је возарину и укрцао се у њу да са њима оде у Тарсис и да побегне од Господа. ⁴ Али Господ подиже велики ветар. Настала је велика бура на мору, па је изгледало да ће се лађа разбити. ⁵ Уплашивши се, морнари су почели да призивају сваки свог бога и да избацују у море товар што је био у лађи, да је олакшају.

А Јона је сишао под палубу, легао и заспао тврдим сном. ⁶ Капетан лађе дође к њему и рече му: „Како можеш да спаваш?! Дижи се и призивај свога Бога! Можда ће се Бог обазрети на нас, те нећемо пропасти.“

⁷ Тада људи рекоше један другоме: „Хајде да бацимо жреб да видимо због кога нас је снашло ово зло.“ Бацили су жреб и жреб је пао на Јону. ⁸ Они су га упитали: „Реци нам, зашто нас је снашло ово зло? Каквим се послом бавиш? Одакле долазиш? Која је твоја земља, и ком народу припадаш?“ ⁹ Јона им одговори: „Ја сам Јеврејин и бојим се Господа, Бога небеског, који је створио море и земљу.“ ¹⁰ Људе је обузео велики страх. Питали су га: „Шта си урадио?“ Знали су да бежи од Господа, јер им је са̂м рекао. ¹¹ Онда су га упитали: „Шта да учинимо с тобом да нам се море смири?“ Море је, наиме, почело све више да бесни.

¹² Он им одговори: „Подигните ме и баците ме у море и море ће вам се умирити, јер знам да вас је ово велико невреме снашло због мене.“ ¹³ Но, људи су почели да веслају како би се домогли обале, али нису могли, јер се море још јаче дизало на њих. ¹⁴ Тада су призвали Господа говорећи: „Не дај, Господе, да пропаднемо због живота овог човека! Не свали на нас крв невиног човека, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.“ ¹⁵ Подигли су Јону, и бацили га у море; и море је престало да бесни. ¹⁶ На то је људе обузео велики страх од Господа, па су принели жртву Господу и учинили завете.

Господар суботе

6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. ² Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

³ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? ⁴ Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ ⁵ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

⁶ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. ⁷ А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. ⁸ Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

⁹ Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

¹⁰ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. ¹¹ А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

¹² У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. ¹³ Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: ¹⁴ Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, ¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

¹⁷ Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, ¹⁸ који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. ¹⁹ Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰ Тада је погледао своје ученике и рекао:

²³ Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

Исус поучава о љубави према непријатељима

²⁷ А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. ²⁸ Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. ²⁹ Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. ³¹ Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

³² Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. ³³ И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. ³⁴ Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? ³⁵ Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

³⁷ И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. ³⁸ Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

³⁹ Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

⁴¹ Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

⁴³ Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. ⁴⁴ Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. ⁴⁵ Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

⁴⁶ Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? ⁴⁷ Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. ⁴⁸ Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. ⁴⁹ А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“