M’Cheyne Bible Reading Plan
Давида помазују за цара целог Израиља
11 Тада се сав Израиљ окупио код Давида у Хеврон, па су му рекли: „Ево, ти си наше тело и крв. 2 Па и раније, кад је Саул био цар, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ, Бог твој, рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
3 Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон, па су склопили савез са Давидом у Хеврону пред Господом и помазали Давида за цара над Израиљем, по речи коју је Господ рекао преко Самуила.
Јерусалим постаје престоница Израиља
4 Давид је са свим Израиљцима кренуо на Јерусалим, то јест, Јевус. Тамо су Јевусејци били становници земље. 5 А становници Јевуса су рекли Давиду: „Нећеш ући овамо!“ Но, Давид је, ипак, освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
6 Тада је Давид рекао: „Ко први потуче Јевусејце, постаће врховни главар и кнез.“ Јоав, син Серујин, се први успео, те је постао врховни војвода.
7 Пошто се Давид настанио у тврђави, прозвали су је Давидовим градом. 8 Он је саградио град унаоколо, од Милона унаоколо, а Јоав је обновио остали део града. 9 Давид је постајао све моћнији, јер је Господ над војскама био с њим.
Давидови јунаци
10 А ово су главари Давидових јунака, који су му са свим Израиљем свесрдно помагали да ојача његова владавина и да постане цар над Израиљем, по речи Господњој. 11 Ово је списак Давидових јунака:
Јасовеам, син Ахмонијев, главар тридесеторице; он је замахнуо својим копљем на три стотине, и побио их одједном.
12 За њим, Додов син Елеазар Ахошанин, један од три јунака. 13 Он је био с Давидом у Фас-Дамиму, кад су се Филистејци окупили за битку. На месту где је била њива пуна јечма, народ је побегао од Филистејаца. 14 Тада су они стали насред поља, одбранили га и потукли Филистејце. Тако је Господ извојевао велику победу.
15 У време жетве, водећа тројица међу тридесеторицом дођу к Давиду у Одоламску пећину, док је филистејска војска била утаборена у рефаимској долини. 16 Тада је Давид био у тврђави, а у Витлејему је био филистејски војни табор. 17 Давид жељно рече: „Е, кад би ме неко напојио водом из студенца што је код витлејемске капије!“ 18 Тада се она тројица пробију кроз филистејски табор, извуку воде из студенца што је код витлејемске капије, понесу је и донесу Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него је излио пред Господом 19 и рекао: „Не дај, Боже, да то учиним! Зар да пијем крв ових људи? Они су, наиме, донели воду не марећи за свој живот!“ Зато није хтео да пије.
То су учинила та тројица јунака.
20 Ависај, Јоавов брат, је био водећи међу тројицом. Он је подигао копље против три стотине и побио их. Тако је себи стекао име међу тројицом. 21 Пошто је био најславнији међу тридесеторицом, постао им је заповедник. Ипак, није достигао ону тројицу.
22 Венаја, син Јодајев. Он је био храбар ратник из Кавзеела, који је учинио велика дела. Он је убио два сина Ариела Моавца. А једног снежног дана је сишао у јаму и убио лава. 23 А убио је и неког Египћанина, горостаса, пет лаката[a] високог, који је имао копље као ткалачко вратило. Венаја је изашао пред њега са штапом, истргао копље из Египћанинове руке и убио га његовим копљем. 24 Венаја, син Јодајев, је учинио ове ствари, па је тако стекао име међу тројицом јунака. 25 Он је био најславнији међу тридесеторицом, али није достигао ону тројицу. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
26 А ово су били храбри ратници:
Јоавов брат Асаило,
Додов син Елханан из Витлејема,
27 Шамот Ароранин,
Хелис Фелоњанин,
28 Икисов син Ира из Текује,
Авиезер из Анатота,
29 Сивехај из Хусата,
Илај из Ахоша,
30 Марај из Нетофата,
Ванин син Хелед из Нетофата,
31 Ривајев син Итај из Гаваје Венијаминове,
Венаја Пиратоњанин,
32 Урај из долине Гаса,
Авило из Арвата,
33 Азмавет из Ваурима,
Елијава из Салвона,
34 Синови Асима Гизоњанина,
Сагијин син Јонатан Араранин,
35 Сакаров син Ахијам Араранин,
Уров син Елифал,
36 Ефер из Мехирата,
Ахија из Фелона,
37 Есро Кармилац,
Есвајев син Нарав,
38 Натанов брат Јоило,
Агаринов син Мивар,
39 Селек Амонац,
Нареј Вироћанин, штитоноша Јоава, сина Серујиног,
40 Ира Јетранин,
Гарив Јетранин,
41 Урија Хетит,
Алајев син Завад,
42 Сизин син Адина Рувимовац, главар Рувимоваца, и тридесет с њим,
43 Махин син Анан,
Јосафат из Митне,
44 Озија из Астарота, синови Хотама Ароиранина, Сама и Јеиел,
45 Симријев син Једиаило
и његов брат Јоха из Тисе,
46 Елило Мављанин,
Елнамови синови Јеривај и Јосавија,
Јетема Моавац,
47 Елило, Овид и Јасило из Месоваје.
Давидови следбеници у изгнанству
12 Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. 2 Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:
3 Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, 4 Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, 5 Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, 6 Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, 7 и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.
8 На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:
9 Езер је био главар,
Овадија други, Елијав трећи,
10 Мисмана четврти, Јеремија пети,
11 Атај шести, Елило седми,
12 Јоанан осми, Елзавад девети,
13 Јеремија десети, Махванај једанаести.
14 Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. 15 То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.
16 И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. 17 Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“
18 Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:
„Твоји смо, Давиде,
с тобом смо, сине Јесејев!
Мир, мир теби,
и мир онима који ти помажу,
јер ти Бог твој помаже!“
19 И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ 20 Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. 21 Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. 22 Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.
Давидова војска у Хеврону
23 Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:
24 Јудиних синова, који су носили штит и копље, шест хиљада осам стотина наоружаних за рат.
25 Симеунових синова, храбрих ратника, седам хиљада и стотину.
26 Левијевих синова, четири хиљаде шест стотина. 27 Затим Јодај, главар Аронових синова, и с њим три хиљаде седам стотина, 28 млади Садок, храбар јунак, и двадесет два владара из његовог отачког дома.
29 Венијаминових синова, Саулових саплеменика, три хиљаде; до тада су највећим делом били одани Сауловом дому.
30 Јефремових синова, двадесет хиљада осам стотина храбрих ратника, угледних људи у својим отачким домовима.
31 Од половине Манасијиног племена, њих осамнаест хиљада, били су поименце позвани да дођу да поставе Давида за цара.
32 Од Исахарових синова, који су умели да разумеју времена, како би знали шта Израиљ треба чинити, било је две стотине од њихових кнезова, и свих њихових саплеменика који су их следили.
33 Завулонових синова, људи искусних и спремних за рат, и наоружаних свакојаким оружјем, било је педесет хиљада, који су свесрдно помагали Давиду.
34 Од Нефталимовог племена, хиљаду главара и с њима тридесет седам хиљада људи са штитовима и копљима.
35 Од Дановог племена, двадесет осам хиљада шест стотина наоружаних за бој.
36 Од Асировог племена, четрдесет хиљада људи искусних и спремних за бој.
37 А оних преко Јордана од Рувимовог и Гадовог племена и од половине Манасијиног племена, било је стотину двадесет хиљада наоружаних свакојаким оружјем за бој.
38 Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. 39 Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. 40 Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.
Подстицање на предани хришћански живот
13 Братољубље и даље упражњавајте. 2 Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле. 3 Сећајте се оних који су у тамници, као да сте и ви сами утамничени. Сећајте се злостављаних, јер и сами пролазите кроз исто.
4 Брак нека сви поштују, а супружници нека буду верни једно другоме, јер ће Бог судити блудницима и прељубницима. 5 Клоните се љубави према новцу, будите задовољни оним што имате, јер Бог је рекао:
„Никада нећу одступити од тебе
нити ћу те оставити.“
6 Зато можемо смело да кажемо:
„Господ је мој помоћник, нећу се бојати;
шта ми може учинити човек?“
7 Сећајте се својих вођа који су вам проповедали реч Божију. Размотрите како су живели и умрли, те подражавајте њихову веру. 8 Исус Христос је исти јуче, данас и довека.
9 Пазите да вас не заведу разна туђа учења. Јачајте срце милошћу Божијом, јер је то добро, а не прописима о храни од којих нису имали користи они који су их се придржавали. 10 Ми имамо жртвеник са којег немају права да једу они који врше службу у Шатору.
11 Наиме, тела животиња, чију крв Првосвештеник уноси у Светињу као жртву за грех, спаљују се изван табора. 12 Стога је и Исус, да би посветио народ својом крвљу, поднео патњу изван градских капија. 13 Изађимо, стога, к њему изван табора и понесимо његову срамоту. 14 Јер ми немамо стални град на земљи, него тражимо онај који је у будућности.
15 Христовим посредством, дакле, приносимо стално хвалу Богу као своју жртву, то јест, плод усана које исповедају његово име. 16 Не занемарујте заједништво и доброчинства, јер такве жртве угађају Богу.
17 Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.
18 Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. 19 Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.
20 А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, 21 нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.
Завршна реч и поздрав
22 Молим вас, браћо, да прихватите ову реч охрабрења, коју сам укратко написао.
23 Знајте да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро дође, посетићу вас заједно с њим.
24 Поздравите све ваше вође и све свете. А вас поздрављају верујући из Италије.
25 Милост нека је са свима вама. Амин.
Скакавци, огањ и висак
7 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, саздао је скакавце кад пролећни усеви почињу да ничу. И гле, то су усеви након царске косидбе! 2 И тако су попасли све биље по земљи, а ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?“
3 Господ се сажалио због овог.
„Неће тако бити“ – рекао је Господ.
4 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ Бог је позвао огањ да суди и он прогута големи бездан и прогута поље. 5 А ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?“
6 Господ се сажалио због овог.
„Неће ни ово тако бити“ – рекао је Господ.
7 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ је стајао на зиду прављеном по виску, а у руци му је био висак. 8 И рекао ми је Господ: „Амосе, шта видиш?“
Одговорио сам: „Висак.“
Господ узврати: „Ево, постављам висак усред свог народа Израиља и више им не попуштам.
9 Опустеће Исакове узвишице
и светилишта Израиљева ће се срушити.
А ја ћу мачем да устанем на дом Јеровоамов.“
Амос и Амасија
10 Амасија, свештеник из Ветиља, је поручио Јеровоаму, цару Израиља: „Знаш, против тебе се уротио Амос усред дома Израиљевог. Земља не може да трпи његове речи! 11 Ево шта каже Амос:
’Јеровоам ће скончати од мача,
а Израиљ из своје земље
сигурно иде у изгнанство.’“
12 Амасија је рекао Амосу: „Одлази, видеоче! Бежи у Јудину земљу па тамо једи хлеба и пророкуј! 13 А у Ветиљу не смеш више да пророкујеш јер је ово царево светилиште и престоница суверена.“
14 Амос је одговорио Амасији речима: „Нисам био ни пророк ни пророков син. Био сам сточар и дивље смокве сам гајио. 15 Господ ме је узео од стада и рекао ми је Господ: ’Иди, пророкуј Израиљу, мом народу.’ 16 И сада чуј Господњу реч: ти кажеш:
’Не пророкуј против Израиља
и не жвали против дома Исаковог.’
17 Зато овако каже Господ:
’Жена ће ти постати градска блудница,
а синови твоји и твоје ћерке ће пасти од мача.
Твоје ће се имање ужетом премерити и разделити,
а ти ћеш умрети на нечистом тлу.
А Израиљ ће сигурно из своје земље
отићи у изгнанство.’“
Исусово рођење
2 У оно време цар Август је издао уредбу да се изврши попис у целом Римском царству. 2 То је био први попис извршен за време Квиринијеве управе у Сирији. 3 Свако је отишао да се пријави у место свог породичног порекла.
4 Тако и Јосиф, пошто је потицао из рода и лозе Давидове, оде из града Назарета у Галилеји, у Јудеју, у Витлејем, град Давидов, 5 да се упише заједно са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. 6 Док су били тамо, дође време да се Марија породи. 7 Родивши свога сина првенца, повила га је и положила у јасле, јер за њих није било места у гостионици.
Пастири и анђели
8 А у том истом крају су неки пастири ноћу, под ведрим небом, чували стражу код својих стада. 9 Анђео Господњи им приступи и слава Господња их обасја. Њих обузе велики страх. 10 Анђео их ослови: „Не бојте се, јер, ево, јављам вам вест о великој радости за сав народ. 11 Данас вам се у Давидовом граду родио Спаситељ! Он је Христос Господ! 12 А ово ће бити знак за вас: наћи ћете новорођенче повијено у пелене како лежи у јаслама.“
13 Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи:
14 „Нек је слава Богу на висини,
а на земљи да је мир
међу људима који су му угодни.“
15 Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“
16 Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. 17 Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. 18 Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. 19 А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. 20 Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено.
Исусово обрезање и посвећење
21 Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа.
22 А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, 23 јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – 24 и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића.
25 У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим 26 и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. 27 Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, 28 Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога:
29 „Сада пушташ, мој Господару,
свога слугу да у миру оде;
твоја реч је тако испуњена,
30 јер ја сам твоје видео спасење
31 што приправи пред свим народима:
32 светлост твоју да просветли народе,
славу твоме народу Израиљу.“
33 Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. 34 Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. 35 А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“
36 А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, 37 а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. 38 И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим.
39 Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. 40 А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме.
Исус као дечак у храму
41 Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. 42 Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник.
43 По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. 44 Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45 Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже.
46 После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. 47 Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. 48 Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“
49 Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?[a]“ 50 Но, они нису разумели оно што им је рекао.
51 Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. 52 А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.