M’Cheyne Bible Reading Plan

Јосијина обнова

23 Цар је послао по све старешине Јуде и Јерусалима, да се саберу код њега. ² Тада је цар отишао у Дом Господњи са свим Јудејцима и свим становницима Јерусалима, са свим свештеницима и пророцима, са свим народом, од малог до великог, и прочитао им све речи Књиге савеза коју су нашли у Дому Господњем. ³ Затим је цар стао код стуба и склопио савез пред Господом, да ће следити Господа и држати његове заповести, његова сведочанства и уредбе, свим срцем и свом душом, и да ће извршавати речи овог савеза, које су записане у овој књизи. И сав народ је пристао уз савез.

⁴ Цар је заповедио свештенику Хелкији да се из Дома Господњег изнесу сви предмети који су били начињени за Вала, Аштарту и сву војску небеску. Спалио их је изван Јерусалима на кидронским пољима, а прах је однео у Ветиљ. ⁵ Уклонио је идолопоклоничке свештенике које су Јудини цареви поставили да приносе ка̂д на узвишицама по Јудиним градовима и око Јерусалима, и оне што су приносили ка̂д Валу, сунцу, месецу, сазвежђима, и свој војсци небеској. ⁶ Затим је из Дома Господњег изнео Аштартин стуб ван Јерусалима, на поток Кидрон, и спалио га код потока Кидрона. То је смрвио у прах, који је расуо по гробовима обичног народа. ⁷ Онда је срушио куће храмских блудника, које су биле у Дому Господњем, где су жене плеле засторе^[a] за Аштарту.

⁸ Одвео је све те свештенике из Јудиних градова и оскрнавио узвишице где су свештеници приносили ка̂д, од Гаваје до Вир-Савеје. Такође је уништио узвишице врата, које су се налазиле на улазу врата Исуса, управитеља града, с десне стране градске капије. ⁹ Међутим, свештеници узвишица нису служили код жртвеника Господњег у Јерусалиму, иако су јели од бесквасних хлебова међу својом браћом.

¹⁰ Језекија је оскрнавио и Тофет, који је био у долини Вен-Еном, да више нико не би огњем Молоху спаљивао свога сина или своју ћерку. ¹¹ Уклонио је и коње које су Јудини цареви заветовали сунцу код улаза у Дом Господњи, поред собе дворанина Натан-Мелеха, која је била у том крају. Сунчана кола је спалио у огњу.

¹² Цар је срушио и жртвенике на крову горње собе Ахазове, које су направили Јудини цареви, и жртвенике које је направио Манасија у два предворја Дома Господњег. Уклонио их је оданде, а њихов прах је бацио у поток Кидрон. ¹³ Цар је оскрнавио и жртвенике што су стајали насупрот Јерусалима, јужно од Горе уништења^[b]. Њих је Соломон, цар Израиља, изградио за Аштарту, гадост Сидонаца, Хамоса, гадост Моаваца и Молоха^[c], гадост Амонаца. ¹⁴ Стубове им је поломио у парампарчад, Аштартине ступове је посекао, па је та места напунио људским костима.

¹⁵ Спалио је и жртвеник у Ветиљу, узвишицу коју је начинио Јеровоам, син Наватов, који је навео Израиљ на грех. Тај жртвеник и узвишицу је срушио. Затим је узвишицу спалио и сатро је у прах. Аштартин стуб је спалио. ¹⁶ Кад се Јосија осврнуо, видео је тамо на гори гробове. Послао је људе да узму кости из гробова, а онда их је спалио на жртвенику. Тако их је оскрнавио, по речи Господњој, које је објавио Божији човек који је прорекао ове ствари.

¹⁷ Затим је упитао: „Какав је то споменик што видим?“

Људи из града су му рекли: „То је гроб Божијег човека који је дошао из Јуде. Он је прорекао ове ствари које си учинио са жртвеником у Ветиљу.“

¹⁸ Јосија рече: „Оставите га; нека нико не узнемирава његове кости.“ И тако су му оставили кости, с костима оног пророка што је дошао из Самарије.

¹⁹ Јосија је, такође, уклонио храмове на узвишицама које су биле по градовима Самарије, које су начинили израиљски цареви да гневе Господа. Учинио је са њима исто онако како је учинио у Ветиљу. ²⁰ Тамо на жртвеницима је поклао све свештенике узвишица, и спалио људске кости на њима. Затим се вратио у Јерусалим.

Прослава Пасхе

²¹ Потом је цар заповедио свему народу: „Прославите Пасху Господу, Богу своме, како је прописано у овој Књизи савеза.“ ²² Наиме, таква Пасха се није славила од времена судија који су судили Израиљу, и за све време израиљских и Јудиних царева. ²³ Само се осамнаесте године цара Јосије ова Пасха славила Господу у Јерусалиму.

²⁴ Јосија је, такође, истребио призиваче духова и видовњаке, идоле и кипове, и све гадости које су се виђале у Јуди и Јерусалиму. Тако је испунио речи Закона које су биле записане у књизи коју је свештеник Хелкија пронашао у Дому Господњем. ²⁵ Пре њега није било цара као што је он, који се окренуо Господу свим срцем, свом душом и свом снагом, у складу са целим Законом Мојсијевим; после њега се није појавио такав као што је он.

²⁶ Ипак, Господ се није одвратио од жестине свог великог гнева, који се распалио против Јуде због свега чиме га је Манасија дражио. ²⁷ Господ рече: „И Јуду ћу одбацити од свога лица, као што сам одбацио Израиљ, и одбацићу Јерусалим, овај град који сам изабрао, и Дом за коју сам рекао да ће тамо бити моје име.“

²⁸ Остала Јосијина дела и све што је учинио, није ли све то записано у Књизи дневника Јудиних царева?

Јосијина погибија

²⁹ У његово време је фараон Нехаон, египатски цар, кренуо на асирског цара, на реку Еуфрат. Цар Јосија је кренуо да га пресретне, али га је фараон убио при првом сусрету код Мегидона. ³⁰ Његове слуге су га мртвог превезле из Мегидона и донеле га у Јерусалим, где су га сахранили у гроб. А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза, помазали га и зацарили га уместо његовог оца.

Јосијина владавина и његово заточеништво

³¹ Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина из Ливне. ³² Он је чинио што је зло у очима Господњим, следећи све што су чинили његови преци. ³³ Фараон Нехаон га је држао заточеног у Ривли у земљи Амату, да не би владао у Јерусалиму. Земљи је наметнуо данак од стотину таланата^[d] сребра и једног таланта злата^[e]. ³⁴ Фараон Нехаон је уместо Јосије поставио за цара Јосијиног сина Елијакима, коме је променио име у Јоаким. А Јоахаза је узео и одвео га у Египат, и тамо је умро. ³⁵ Јоаким је давао сребро и злато фараону, али је зато наметнуо порез земљи, како би платио новац који је фараон захтевао. А да би дао фараону Нехаону, морао је од народа земље да узме сребро и злато, према процени за сваког човека.

Јоаким, цар Јуде

³⁶ Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Зевуда, ћерка Федаја из Руме. ³⁷ Он је чинио што је зло у очима Господњим.

5 Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе. ² Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и са̂м подложан слабостима. ³ Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.

⁴ Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном. ⁵ Тако ни Христос није са̂м себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао:

⁶ Тако и на другом месту каже:

⁷ Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. ⁸ Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. ⁹ Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни, ¹⁰ те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.

Укор примаоцима поруке

¹¹ Има још много тешко објашњивих ствари о којима треба да говоримо, али сте постали лењи да слушате. ¹² И уместо да сте до сада већ учитељи, поново вас треба поучавати основама Божије поруке. Још увек вам је потребно млеко, а не чврста храна! ¹³ Свако, наиме, ко се храни млеком, не сналази се добро у учењу о праведности, јер је дете. ¹⁴ Чврста храна је за оне зреле, чија су чула навиком извежбана да разликују зло и добро.

Војска скакаваца

Раздирање срца

Господњи одговор

¹⁹ Одговориће Господ свом народу и рећи ће му:

Дан Господњи

Давидова поучна песма, кад је био у пећини. Молитва.