M’Cheyne Bible Reading Plan
Јорамова владавина над Израиљем
3 Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. 2 Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. 3 Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.
Рат против Моава
4 А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. 5 Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. 6 Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. 7 Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“
Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“
8 Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“
9 Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.
10 Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
11 Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“
Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“
12 Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.
13 Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“
Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
14 Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. 15 А сада ми доведите свирача.“
Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, 16 и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. 17 Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. 18 А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. 19 Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“
20 Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.
21 Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. 22 Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. 23 Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“
24 Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. 25 Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.
26 Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. 27 Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.
Живети у светлу Христовог повратка
Захтев за молитву
3 И на крају, браћо, молите се за нас, да би се реч Господња брзо ширила и прослављала, баш као и код вас. 2 Исто тако, молите се да се избавимо од опаких и злих људи, јер немају сви вере. 3 Али Господ је веран; он ће вас учврстити и сачувати од Злога. 4 А ми смо уверени у Господу да чините оно што смо вам наложили и да ћете то и даље чинити. 5 А Господ нека усмери ваша срца ка Божијој љубави и Христовој постојаности.
6 Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да се клоните сваког брата који беспосличари и не следи учење које сте примили од нас. 7 Ви, наиме, сами знате да треба да се угледате на нас, јер нисмо никад беспосличарили када смо били међу вама, 8 нити смо икад јели нечији хлеб бадава, него смо мукотрпно радили дан и ноћ да не бисмо били на терету никоме од вас. 9 И то не због тога што не бисмо имали права на то, већ да бисмо вам дали лични пример, да се угледате на нас. 10 Док смо још били код вас, дали смо вам ову заповест: „Онај који неће да ради, нека и не једе!“
11 Чули смо, наиме, да неки од вас живе неуредно; ништа не раде, него беспосличаре и мешају се у туђе послове. 12 Таквима заповедамо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа: нека мирно раде и једу свој хлеб. 13 А вама, браћо, нека не дојади чинити добро.
14 Ако неко неће да се покори овоме што износимо у посланици, држите га на оку. Немојте се са њим дружити, да би се постидео. 15 Ипак, не сматрајте га непријатељем, него га саветујте као брата.
Завршни поздрав и благослов
16 Нека вам са̂м Господ мира да̂ мир у свако време и у сваком погледу. Господ са свима вама!
17 Ја Павле, исписујем поздрав својом руком, што је знак распознавања у свакој мојој посланици. Тако ја пишем.
18 Милост Господа нашега Исуса Христа са свима вама! Амин.
Виђење четири звери
7 Прве године Валтасара[a], цара Вавилона, Данило је уснио сан: виђења су му пролазила главом док је био на својој постељи. После је забележио сан, дајући сажет извештај.
2 Данило рече: „У виђењу које сам имао ноћу, видео сам четири небеска ветра како дижу буру на великом мору. 3 Из мора су изашле четири огромне звери; свака је била другачија.
4 Прва је била као лав, и имала је орлова крила. Док сам гледао, крила јој се ишчупаше, па је била подигнута са земље и постављена на ноге као човек, а дано јој је и људско срце.
5 Затим сам видео другу звер, сличну медведу, која је била усправљена на једну страну. Држала је три ребра у чељустима, међу зубима. Било јој је речено: ’Устани и наждери се меса!’
6 Затим сам погледао, а оно, трећа звер слична леопарду. На леђима јој четири птичја крила. Имала је четири главе и дана јој је власт.
7 Међу ноћним виђењима видео сам следеће виђење: четврта звер, страшна, ужасна и изузетно моћна. Имала је огромне зубе од гвожђа; прождирала је и дробила, а што је остало, то је изгазила ногама. Била је другачија од свих других звери пре ње; имала је и десет рогова.
8 Док сам тако посматрао, израстао је један мали рог међу њима, а прва три рога су била ишчупана пред њим. И гле, на рогу су биле очи, као људске очи, и уста која су охоло говорила.
9 Гледао сам све док се
нису поставили престоли,
и онај од искона седе на своје место.
Одећа му је била бела као снег,
а коса као чиста вуна.
Престо су му били огњени пламенови,
а точкови ужарени огањ.
10 Огњена река је извирала
и текла пред њим.
Хиљаду хиљада му је служило,
и десет хиљада пута десет хиљада је стајало пред њим.
Суд је засео,
књиге су се отвориле.
11 Док сам гледао, видео сам да је због охолих речи, које је рог говорио, звер била убијена, и да јој је тело изручено ужареном огњу. 12 Осталим зверима је била одузета власт, али им је живот био продужен за једно време и доба.
13 Гледао сам у ноћним виђењима, и гле, неко као син човечији долази на облацима небеским. Он дође до онога од искона, и доведу га к њему. 14 Њему је била дана власт, слава и царство, да му служе сви народи, племена и језици. Његова власт је вечна власт, која никада неће проћи, и његово царство никада неће пропасти.
15 А у мени, Данилу, узнемирио се дух, и страва ме је обузела због виђења која су ми пролазила главом. 16 Приступио сам једноме од оних што су стајали и упитао га о свему овоме.
Тумачење виђења
Он ми је одговорио и изнео ми тумачење ових ствари. 17 ’Четири огромне звери су четири цара који ће се појавити у земљи. 18 Но, царство ће примити свети Свевишњега и поседовати га заувек, у веке векова.’
19 Тада сам пожелео да сазнам тачно значење четврте звери, која је била другачија од свих осталих звери, она страшна, са гвозденим зубима и бронзаним канџама, што је прождирала, дробила, и ногама газила што је остало; 20 као и десет рогова на њеној глави, и онај рог што је изникао тамо где су прва три рога отпала – рог који је на себи имао очи и уста која су охоло говорила, и који је изгледом био већи од других рогова.
21 Гледао сам како је тај рог водио рат против светих и надвладавао их, 22 док није дошао онај од искона и донео пресуду у корист светаца Свевишњега, да је дошло време да свети добију царство у посед.
23 Овако ми је рекао: ’Четврта звер биће четврто царство на земљи, које ће се разликовати од свих других царстава. Оно ће прогутати сав свет, прегазити га и смрвити.
24 А десет рогова, то су десет царева који ће настати из тог царства. После њих ће се појавити један цар, другачији од претходних, и покорити три цара. 25 Он ће вређати Свевишњега и мучити свете Свевишњега. Смишљаће како да промени доба и закон; а они ће бити предани у његове руке на једно време, два времена и половину времена[b].
26 Тада ће засести суд, одузети му власт, и биће уништен и потпуно затрт. 27 Тада ће се владавина, власт и величина свих царстава под небом дати народу светаца Свевишњег. Његово царство је вечно царство, и свака ће му власт служити и слушати га.’
28 Овим се порука завршава: ја, Данило, веома сам се узнемирио у својим мислима, лице ми је пребледело, али сам ствар сачувао у свом срцу.“
114 Када је из Египта изашао Израиљ,
дом Јаковљев из народа туђинског језика,
2 Јуда је постао његово Светилиште
и Израиљ царство његово.
3 Видело то море, па устукну,
а и Јордан потече уназад.
4 Ко овнови поскакаше горе
и брежуљци попут јагањаца.
5 Море, што си утекло?
Јордане, што си уназад потекао?
6 Горе, што скачете ко овнови
и ви, брежуљци, попут јагањаца?
7 Пред Господом потреси се, земљо,
пред Јаковљевим Богом;
8 што претвара стену у језеро,
кремен-камен у свој извор воде.
115 Немој нама, о, Господе, немој нама,
већ имену своме славу подај,
због милости своје и истине своје!
2 Зашто народи да говоре:
„Тај Бог њихов, где је?“
3 А Бог наш је на небесима
и он чини све што му се прохте!
4 Сребро су и злато њихови идоли,
људских руку дело.
5 Са устима – а неми,
са очима – а слепи;
6 са ушима – а глуви
и са носем који не мирише;
7 са рукама које не пипају,
са ногама које се не крећу
и са грлом што ни глас да пусти.
8 Такви ће да буду ти што су их начинили,
сви који се у њих поуздају!
9 Израиљу, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је штит!
10 Доме Аронов, у Господа се уздај!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
11 Ви што стрепите од Господа,
у Господа се уздајте!
Он им је помоћник, он им је заштитник!
12 Сетио се и нас Господ!
Нек нас благослови,
нека благослови дом Израиљев;
нека благослови дом Аронов!
13 Благословиће оне што стрепе од Господа,
како мале тако и велике.
14 Умножио вас Господ,
и вас и децу вашу!
15 Благословио вас Господ,
Саздатељ небеса и земље!
16 Небеса су Господња небеса,
а земљу је дао потомцима људи.
17 Преминули не славе Господа,
ни сви што у покој иду;
18 а ми Господа славимо
сада и довека!
Славите Господа!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.