M’Cheyne Bible Reading Plan
Давид освећује Гаваоњане
21 У Давидово време била је глад три године заредом. Давид је тражио лице Господње и Господ рече: „На Саулу и његовом дому лежи кривица за проливену крв, јер је погубио Гаваоњане.“
2 Цар је позвао Гаваоњане и говорио с њима. А Гаваоњани нису Израиљци, него преостали потомци Аморејаца, којима су се Израиљци обавезали заклетвом. У својој ревности за Израиљ и Јуду, Саул је настојао да их истреби. 3 Давид рече Гаваоњанима: „Шта могу да учиним за вас? Чиме да вас откупим да бисте благословили наследство Господње?“
4 Гаваоњани му одговорише: „Не тражимо ни сребро ни злато од Саула и његовог дома, нити тражимо да се ико погуби у Израиљу.“
Давид рече: „Што год кажете, ја ћу то учинити за вас.“
5 Они одговорише цару: „Од човека који нас је затирао и који је наумио да нас уништи, да се не одржимо нигде у Израиљу – 6 нека нам се преда седам од његових синова да их раскомадамо пред Господом у Гаваји Саула, изабраника Господњег.“
Цар рече: „Предаћу их.“
7 Ипак, цар је поштедео Мефивостеја, сина Сауловог сина Јонатана, због заклетве коју су Давид и Јонатан положили један другом пред Господом. 8 Цар узе Армонија и Мефивостеја, два сина Ресфе, ћерке Аје, које је родила Саулу, и пет синова Саулове ћерке Мераве[a], које је родила Адрилу, сину Варзелаја Меолаћанина, 9 и предаде их у руке Гаваоњана. Они су их раскомадали на гори пред Господом. Сва седморица су страдали заједно. Били су погубљени у првим данима жетве, на почетку жетве јечма.
10 Тада је Ресфа, ћерка Ајина, узела врећу од кострети и прострла је за себе на стени, од почетка жетве[b], све док киша с неба није пала на њих. Она није дала да птице небеске долазе на њих дању, ни звери пољске ноћу. 11 Кад су Давиду јавили шта је урадила Ајина ћерка Ресфа, Саулова иноча, 12 он је отишао и узео Саулове кости и кости његовог сина Јонатана од мештана Јавис-Галада, које су украли с главног трга у Вет-Сану; њих су Филистејци обесили тамо оног дана кад су убили Саула на Гелвуји. 13 Давид је однео оданде Саулове кости и кости његовог сина Јонатана, и здружио их с костима раскомаданих.
14 Затим је сахранио Саулове кости и кости његовог сина Јонатана у Венијаминовом подручју, у Сели, у гробу његовог оца Киса. Пошто су урадили све што је цар заповедио, Бог се смиловао земљи.
Давидови војни походи
15 А када је опет избио рат Филистејаца са Израиљем, Давид и његове слуге с њим, су отишли доле и ступили у бој с Филистејцима. Давид је био исцрпљен. 16 А Јесви-Венов, један од потомака Рафајевих, имао је копље тешко три стотине шекела[c] бронзе. Имао је и нови мач, и говорио је како ће убити Давида. 17 Али Давиду притече у помоћ Ависај, син Серујин, који навали на Филистејца и уби га. Тада су се Давидови људи заклели: „Нећеш више излазити с нама у бој, да се не угаси светиљка Израиљу.“
18 После тога је опет избио рат с Филистејцима у Гову. Тада је Сивехај Хусаћанин убио Сафа, који је био Рафајев потомак.
19 Затим је опет избио рат са Филистејцима у Гову. Тада је Елханан, син Јаре-Орегимова, из Витлејема, убио Голијата Гаћанина, коме је дршка копља била као ткалачко вратило.
20 Затим је опет избио рат у Гату. Ту је био неки човек дивовског раста, који је имао шест прстију на свакој руци, и шест прстију на свакој нози, укупно двадесет четири прста. И он је био Рафајев потомак. 21 Он је вређао Израиљ, али га је убио Јонатан, син Давидовог брата Шиме.
22 Та четворица су били потомци Рафаја из Гата, а погинули су од руке Давида и његових слугу.
Павлов поздрав црквама у Галатији
1 Павле, апостол, чије послање не долази од људи, нити преко људи, већ посредством Исуса Христа и Бога Оца који га је ускрснуо из мртвих, 2 заједно са осталом браћом која су са мном, поздравља цркве у Галатији:
3 Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа, 4 који је по вољи Бога и Оца нашега предао себе за наше грехе да нас избави од садашњег злог света. 5 Њему припада слава од сад и довека. Амин.
Нема другог еванђеља
6 Чудим се да се тако брзо одвраћате од онога који вас је позвао Христовом милошћу, те се окрећете некој другој радосној вести. 7 У ствари, нема друге Радосне вести, али има оних који вас збуњују и хоће да вас одврате од Радосне вести о Христу. 8 Међутим, ако бисмо вам ми, или ако би вам анђео с неба проповедао радосну вест која је у супротности са оном коју смо вам ми проповедали, нека буде проклет! 9 Што сам рекао, рећи ћу опет: ако неко проповеда радосну вест која је у супротности са оном коју сте прихватили, нека буде проклет!
10 Да ја можда не уверавам људе или Бога? Или се можда трудим да угодим људима? Када бих угађао људима, не бих био Христов слуга.
Како је Павле постао апостол
11 Дајем вам на знање, браћо, да Радосна вест коју сам вам проповедао не потиче од човека. 12 Ја је, наиме, нисам примио од неког човека, нити ме је неко научио, већ ми ју је Исус Христос објавио.
13 Ви сте већ чули о мом некадашњем начину живота у јудаизму, како сам преко сваке мере прогонио Цркву Божију и пустошио је, 14 тако да сам у претераној оданости отачком предању превазишао у јудаизму многе вршњаке међу својим народом.
15 Али када се свидело Богу, који ме је изабрао још од мајчине утробе и позвао својом милошћу, 16 да ми открије свога Сина, да бих га навестио многобошцима, нисам се ни са ким посаветовао, 17 нити сам отишао горе у Јерусалим к онима који су пре мене били апостоли. Уместо тога, отишао сам у Арабију, па се вратио у Дамаск.
18 Онда сам након три године отишао горе у Јерусалим да се видим с Кифом, па сам остао код њега петнаест дана. 19 Од осталих апостола нисам видео никог другог осим Јакова, брата Господњег. 20 Пред Богом кажем: ово што пишем није лаж. 21 Затим сам дошао у сиријске и киликијске крајеве. 22 Тада још нисам био лично познат Христовим црквама у Јудеји. 23 Оне су једино чуле да: „Онај који нас је прогонио сада проповеда веру коју је некада уништавао“, 24 па су славили Бога ради мене.
Пророштво против тирског кнеза
28 Дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, реци тирском владару: ’Говори Господ Бог:
Узохолио си се у срцу говорећи:
„Ја сам бог;
седим на Божијем престолу[a]
у срцу мора.“
Ипак, ти си само човек, а не Бог,
иако свој ум изједначаваш с Божијим умом.
3 Ето, мудрији си од Данила;
ниједна тајна ти није скривена.
4 Стекао си себи богатство
мудрошћу и разумом,
накупио си сребро и злато
у својим ризницама.
5 Умножио си своје богатство
великом својом мудрошћу у трговини,
али си се узохолио у срцу
због свог богатства.
6 Зато говори Господ Бог:
Зато што изједначаваш свој ум
с Божијим умом,
7 ево, довешћу на тебе туђинце,
најнемилосрдније међу народима,
а они ће исукати мачеве
на лепоту твоје мудрости
и окаљати твој сјај.
8 Бациће те у јаму
и умрећеш смрћу посечених усред мора.
9 Хоћеш ли пред својим погубитељем да кажеш: „Ја сам Бог“?
Ти си човек, а не Бог,
кад паднеш у руке својих погубитеља!
10 Умрећеш смрћу необрезаних руком туђинаца,
јер сам ја то рекао – говори Господ Бог.’“
11 Опет ми дође реч Господња: 12 „Сине човечији, испевај тужбалицу против тирског цара. Реци му: ’Говори Господ Бог:
Ти си печат савршенства,
пун мудрости и савршен у лепоти.
13 Био си у Едену, врту Божијем,
сав окићен драгим камењем:
рубином, топазом, дијамантом,
хрисолитом, ониксом, јасписом,
сафиром, малахитом и смарагдом;
златом те уоквирили и извезли,
учврстили их у дан кад си био створен.
14 Учиних те херувимом заштитником,
поставих те на свету гору Божију,
ходио си посред огњеног камења.
15 Беспрекоран беше на путевима својим,
од дана кад си створен,
до дана кад се неправда нашла на теби.
16 Због обиља твоје трговине
напунило се насиље у теби; згрешио си.
Зато те збацих нечистог с горе Божије
и уклоних те, херувиме заштитниче,
исред огњеног камења.
17 Понело се срце твоје због твоје лепоте,
упропасти мудрост своју због свог сјаја.
И бацио сам те на земљу,
пред цареве те земаљске поставио
да те они гледају с презрењем.
18 Због многих твојих кривица,
због трговине твоје непоштене,
светилиште си своје оскрнавио.
Зато сам запалио огањ посред тебе,
и огањ те је прогутао;
у пепео сам те претворио
на очи свима што те гледају.
19 Сви који су те знали међу народима,
згражају се сад над тобом,
постао си призором ужаса,
и више те никада неће бити.’“
Пророштво против Сидона
20 Дође ми реч Господња: 21 „Сине човечији, окрени се лицем према Сидону и пророкуј против њега. 22 Реци: ’Говори Господ Бог:
Ево ме против тебе, Сидоне,
да се прославим усред тебе.
И знаћете да сам ја Господ,
када над њим извршим суд,
и када покажем своју светост у њему.
23 Послаћу на њега пошаст,
и крви ће бити на његовим улицама.
Посечени ће гинути усред њега од мача,
који ће их стизати са свих страна.
Тада ће знати да сам ја Господ.
24 Дом Израиљев неће више имати трн који убада, ни бодљу која наноси бол; ниоткуда више неће бити оних који их презиру. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.
25 Зато говори Господ: када скупим дом Израиљев из народа где су били расејани, и покажем на њима своју светост пред пуцима, тада ће живети на земљи, коју сам ја дао своме слузи Јакову. 26 И живеће спокојно на њој: градиће куће, садиће винограде и живеће безбедно, када извршим суд над свима који их презиру са свих страна. Тада ће знати да сам ја, Господ, њихов Бог.’“
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
77 Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2 У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3 Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4 Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5 Мислим на минуле дане
и године давне.
6 Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7 Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8 Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9 Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16 Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20 Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.