M’Cheyne Bible Reading Plan

24 За време Јехојакимове владавине, вавилонски цар Навуходоносор запоседе земљу. Јехојаким му је три године био поданик, а онда се побунио против њега. ² Тада ГОСПОД на њега посла вавилонске, арамејске, моавске и амонске пљачкаше да униште Јуду, као што је ГОСПОД објавио преко својих слугу пророка. ³ Да, све ово се десило Јуди у складу са ГОСПОДЊОМ заповешћу, да би Јуда била уклоњена испред њега због Манасијиних греха и свега што је овај учинио, ⁴ укључујући и проливање недужне крви. Јер, он је испунио Јерусалим недужном крвљу, и ГОСПОД није хтео да опрости.

⁵ Остали догађаји Јехојакимове владавине, и све што је учинио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ⁶ Јехојаким умре, а на месту цара наследи га његов син Јоахин.

⁷ Египатски цар није више кретао у походе из своје земље, јер је вавилонски цар заузео цело његово подручје од Египатског потока до реке Еуфрат.

Јоахин, цар Јуде

(2. Лет 36,9-10)

⁸ Јоахин је имао осамнаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао три месеца. Мајка му се звала Нехушта кћи Елнатанова, а била је из Јерусалима. ⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, исто као и његов отац.

¹⁰ У то време заповедници вавилонског цара Навуходоносора нападоше Јерусалим и опседоше га. ¹¹ Када је и сâм Навуходоносор дошао до града док су га његови заповедници опседали, ¹² предадоше му се јудејски цар Јоахин, његова мајка, службеници, поглавари и евнуси. Вавилонски цар зароби Јоахина осме године своје владавине ¹³ и, као што је ГОСПОД објавио, изнесе све драгоцености из Дома ГОСПОДЊЕГ и царске палате, однесе све златне предмете које је израелски цар Соломон направио за Храм ГОСПОДЊИ ¹⁴ и одведе у сужањство сав Јерусалим: све заповеднике и врсне ратнике, све занатлије и уметнике – укупно њих десет хиљада. Остаде само најсиромашнији народ.

¹⁵ Навуходоносор одведе Јоахина као сужња из Јерусалима у Вавилон, а тако и цареву мајку, његове жене, евнухе и све истакнуте људе земље. ¹⁶ Он одведе у Вавилон и свих седам хиљада људи способних за војску и хиљаду занатлија и уметника. ¹⁷ На место цара постави Јоахиновог стрица Матанју и даде му име Цидкија.

Цидкија, цар Јуде, и пад Јерусалима

(2. Лет 36,11-21; Јер 52,1-11)

¹⁸ Цидкија је имао двадесет једну годину када је постао цар, а у Јерусалиму је владао једанаест година. Мајка му се звала Хамутал кћи Јеремијина, а била је из Ливне. ¹⁹ Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, као и Јехојаким.

²⁰ Све се ово десило Јерусалиму и Јуди због гнева ГОСПОДЊЕГ, и ГОСПОД их је на крају одбацио од себе.

Цидкија се побуни против вавилонског цара.

6 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт^[a] и вером у Бога, ² учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду. ³ И то ћемо учинити ако Бог дâ.

⁴ Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу ⁵ и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света, ⁶ па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.

⁷ Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов, ⁸ а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.

⁹ Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење. ¹⁰ Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима. ¹¹ А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде, ¹² да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.

Извесност Божијег обећања

¹³ Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом, ¹⁴ рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«^{(A) 15} И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.

¹⁶ Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу. ¹⁷ Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом, ¹⁸ да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена. ¹⁹ Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе, ²⁰ онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.

Бог ће судити народима

⁴ »Шта, дакле, имате против мене, Тире и Сидоне и сви филистејски крајеви? Зар ми враћате за нешто што сам учинио? Ако ми враћате, хитро и брзо ћу вам на главу навалити оно што сте учинили. ⁵ Јер, узели сте моје сребро и злато и моја најбоља блага однели у своје храмове. ⁶ Продали сте народ Јуде и Јерусалима Грцима, да их отпремите што даље од завичаја.

⁷ »Ево, покренућу их из местâ у која сте их продали и на вашу главу навалити оно што сте учинили.

⁸ »Продаћу ваше синове и кћери народу Јуде, а они ће их продати Сабејцима, далеком народу«, говори ГОСПОД.

Бог ће благословити свој народ

Псалам Давидов.