Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

M’Cheyne Bible Reading Plan

The classic M'Cheyne plan--read the Old Testament, New Testament, and Psalms or Gospels every day.
Duration: 365 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Рута 1

Елимелех се сели у Моав

За време владавине судија настаде глад у Јудиној земљи. Један човек из Витлејема у Јуди оде са својом женом и своја два сина да као дошљак живи у земљи Моав. Човек се звао Елимелех, његова жена Нооми, а његова два сина Махлон и Килјон. Били су Ефратовци из Витлејема у Јуди и отишли су у земљу Моав и у њој се настанили.

Ноомин муж Елимелех умре, и она остаде са своја два сина. Они се оженише Моавкама, од којих се једна звала Орпа, а друга Рута. Када су тамо поживели десет година, умреше и Махлон и Килјон. Тако Нооми остаде и без деце и без мужа.

Нооми и Рута се враћају у Витлејем

Када је чула у Моаву да је ГОСПОД прискочио у помоћ свом народу и дао му хране, Нооми се спреми да се оданде врати са својим снахама. Тако она изађе са своје две снахе из места у ком је живела, па кренуше путем да се врате у Јудину земљу.

Тада Нооми рече својим двема снахама: »Вратите се свака у дом своје мајке. Нека ГОСПОД покаже љубав према вама као што сте ви према својим покојницима и мени. Дао вам ГОСПОД да обе нађете мир, свака у дому свога мужа.«

Потом их пољуби за растанак, а оне гласно заплакаше, 10 па јој рекоше: »Не. Ми ћемо с тобом твоме народу.«

11 Али Нооми рече: »Вратите се, кћери моје. Зашто бисте ишле са мном? Зар ћу родити још синова који би вам могли бити мужеви? 12 Идите, вратите се, кћери моје. Ја сам сувише стара за удају. Чак и кад бих мислила да за мене има наде, кад бих се колико ноћас удала, па родила синове, 13 зар бисте их чекале док не одрасту? Зар бисте због њих остале неудате? Не, кћери моје. Мени је чемерније него вама, јер се ГОСПОД окренуо против мене.«

14 На то оне опет гласно заплакаше.

Потом Орпа пољуби своју свекрву и оде, али Рута остаде с њом.

15 Нооми јој рече: »Ено твоја јетрва се враћа своме народу и својим боговима. Врати се и ти с њом.«

16 Али Рута рече: »Не наговарај ме да те оставим и окренем се од тебе. Јер, куд год ти идеш, идем и ја, и где год се ти настаниш, настанићу се и ја. Твој народ биће мој народ и твој Бог биће мој Бог. 17 Где ти умреш, умрећу и ја и тамо ће ме сахранити. Нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ме ишта осим смрти растави од тебе.«

18 Видевши да је Рута чврсто одлучила да иде с њом, Нооми престаде да је одговара. 19 Тако су њих две ишле док нису стигле у Витлејем.

А када су стигле, читав град се ускомеша због њих.

Жене су говориле: »Да ли је могуће – Нооми!«

20 Али она им рече: »Не зовите ме Нооми[a]. Зовите ме Мара[b], јер ми је Свесилни испунио живот горчином. 21 Отишла сам пуних руку, а сада ме ГОСПОД враћа без игде ичега. Зашто да ме зовете Нооми кад ме је ГОСПОД ударио невољом и Свесилни довео несрећу на мене?«

22 Тако се Нооми вратила из Моава са својом снахом Рутом Моавком. Стигле су у Витлејем баш када је почињала жетва јечма.

Дела апостолска 26

Павле се брани пред Агрипом

26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«

Павле испружи руку и поче своју одбрану: »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.

»Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?

»И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. 10 Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. 11 И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«

Павле говори о свом обраћењу

(Дап 9,1-19; 22,6-16)

12 »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. 13 Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. 14 Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘

15 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘

»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. 16 Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. 17 Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем 18 да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘

19 »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20 него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.

21 »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. 22 Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«

24 Док се он тако бранио, Фест повика: »Булазниш, Павле! Велика ученост ти је помутила разум.«

25 »Не булазним, уважени Фесте«, одговори Павле, »него истините и разумне речи говорим. 26 Цар је у ово добро упућен и њему могу да говорим слободно. Не верујем да му је било шта од овог непознато, јер то се није догодило у неком запећку. 27 Царе Агрипа, верујеш ли пророцима? Знам да верујеш.«

28 Тада Агрипа рече Павлу: »Још мало и убедићеш ме да постанем хришћанин!«

29 »Мало или много«, рече Павле, »ја се молим Богу да не само ти већ и сви ови који ме данас слушају постану као ја – изузев ових окова.«

30 Тада устадоше цар, намесник, Верника и они који су с њима седели, 31 па, када су се повукли, разговарали су међу собом, говорећи: »Овај човек не чини ништа што заслужује смрт или окове.«

32 А Агрипа рече Фесту: »Да није уложио призив цару, могао би да буде ослобођен.«

Јеремија 36

Јехојаким спаљује Јеремијин свитак

36 Четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, реч дође Јеремији од ГОСПОДА: »Узми свитак и на њему напиши све што сам ти рекао о Израелу, Јуди и свим другим народима откад сам почео да ти говорим у време Јосијине владавине, па све до сада. Можда ће се народ Јуде, када чује за сваку несрећу којом сам наумио да га ударим, одвратити од свога злог начина живота, а ја ћу онда опростити њихову опакост и њихов грех.«

Тада Јеремија позва Баруха сина Неријиног, па док је Јеремија говорио све што му је ГОСПОД рекао, Барух је то записивао на свитак.

Онда Јеремија рече Баруху: »Мени је кретање ограничено, па не могу да идем у Дом ГОСПОДЊИ. Зато ти отиди до Дома ГОСПОДЊЕГ на дан поста и из свитка читај народу речи ГОСПОДЊЕ које сам ти говорио у перо. Прочитај их и свим Јудејима који дођу из својих градова. Можда ће изнети своје молбе пред ГОСПОДА, па се сваки одврати од свога злог начина живота, јер велик је гнев и срџба којима је ГОСПОД запретио овом народу.«

Барух син Неријин учини све што му је пророк Јеремија рекао да учини – из свитка је у Дому ГОСПОДЊЕМ читао све што је ГОСПОД рекао.

Деветог месеца пете године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, проглашено је време поста пред ГОСПОДОМ за сав народ Јерусалима и оне који су дошли из градова Јуде. 10 Из одаје писара Гемарје сина Шафановог, у горњем дворишту, код Нове капије Храма, Барух је из свитка читао Јеремијине речи свему народу у Дому ГОСПОДЊЕМ. 11 Када је Михеј син Гемарје сина Шафановог чуо све речи ГОСПОДЊЕ са свитка, 12 сиђе у писареву одају у царској палати, где су седели писар Елишама, Делаја син Шемајин, Елнатан син Ахборов, Гемарја син Шафанов, Цидкија син Ананијин и сви остали службеници.

13 Када им је Михеј испричао све што је чуо да Барух чита народу из свитка, 14 сви службеници послаше Јехудија сина Нетанје сина Шелемје сина Кушијевог да каже Баруху: »Понеси свитак из кога си читао народу и дођи.«

И Барух син Неријин оде к њима са свитком у руци.

15 Они му рекоше: »Седи, па нам то прочитај.«

И Барух им прочита.

16 Када су чули све оне речи, згледаше се у страху, па рекоше Баруху: »Морамо о овоме да известимо цара.«

17 Онда упиташе Баруха: »Како си све ово записао? Је ли ти Јеремија говорио?«

18 »Јесте«, одговори Барух. »Јеремија ми је говорио све ове речи, а ја сам их мастилом записивао на свитак.«

19 Тада службеници рекоше Баруху: »Идите и сакријте се, и ти и Јеремија. Нека нико не зна где сте.«

20 Када су свитак спремили у одаји писара Елишаме, одоше цару у палату и о свему га известише. 21 Цар посла Јехудија да оде по свитак, и овај га донесе из одаје писара Елишаме, па га прочита цару и свим службеницима који су стајали крај њега. 22 Био је девети месец и цар је седео у зимској палати, а пред њим је горела ватра у жеравнику. 23 Кад год би Јехуди прочитао три или четири ступца, цар их је одсецао писарским перорезом и бацао у жеравник све док цео свитак није изгорео у ватри. 24 Ни цар ни сви његови службеници који су чули све ове речи не уплашише се нити раздреше своју одећу. 25 Иако су Елнатан, Делаја и Гемарја молили цара да не спали свитак, он не хтеде да их послуша. 26 Цар заповеди Јерахмеелу, једном од својих синова, Сераји сину Азриеловом и Шелемји сину Авдееловом да ухвате писара Баруха и пророка Јеремију. Али ГОСПОД их је био сакрио.

27 Када је цар спалио свитак с речима које је Барух записао по Јеремијином казивању, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 28 »Узми други свитак и на њему напиши све оне речи које су биле на оном првом свитку, који је јудејски цар Јехојаким спалио. 29 А цару Јехојакиму реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Спалио си свитак и рекао: »Зашто си на њему написао да ће вавилонски цар сигурно доћи, разорити ову земљу и истребити из ње и човека и животињу?« 30 Стога овако каже ГОСПОД о јудејском цару Јехојакиму: Неће имати потомка који ће сести на Давидов престо, а његов леш биће избачен и изложен жези дању и мразу ноћу. 31 Казнићу њега, његову децу и његове службенике због њиховог греха. Довешћу на њих и на житеље Јерусалима и народ Јуде сваку несрећу којом сам им запретио, јер ме нису послушали.‘«

32 И Јеремија узе други свитак и даде га писару Баруху сину Неријином, па док је Јеремија говорио, Барух је на свитак записивао све оне исте речи које су биле и на свитку који је јудејски цар Јехојаким спалио.

Јеремија 45

Божија порука Баруху

45 Пророк Јеремија овако рече Баруху сину Неријином четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног након што је Барух записао на свитак оно што му је Јеремија говорио у перо: »Овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже теби, Баруше: ‚Рекао си: »Тешко мени! ГОСПОД ми додаде жалост на патњу. Изнури ме јаукање и не налазим починка.« По свој ћу земљи срушити оно што сам саградио и ишчупати оно што сам посадио, а ти за себе тражиш нешто посебно. Немој, јер ја ћу довести несрећу на све људе, говори ГОСПОД. Али, куд год да одеш, даћу ти да сачуваш живот.‘«

Псалми 9

Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.

Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
    причати о свим твојим делима чудесним.
У теби ћу се радовати и веселити,
    твом Имену псалме певати, Свевишњи.

Узмичу непријатељи моји,
    пред тобом посрћу и гину.
Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
    На престо си сео као судија правичан.
Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
    име им избрисао заувек и довека.
Непријатељ сконча
    у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
    да и спомен на њих неста.

А ГОСПОД на престолу седи довека,
    престо је поставио да са њега суди.
Судиће свету праведно,
    народима управљати правично.
ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
    утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
    јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.

11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
    који на Сиону седи на престолу!
    Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
    запомагање сиромахâ не заборавља.

13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
    Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14     да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
    и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
    коју су сами ископали,
    ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
    опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села

17 Опаки ће се вратити у Шеол,
    сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
    нити ће икад пропасти нада сиромахâ.

19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
    Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
    да незнабошци спознају да су само смртници. Села

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International