M’Cheyne Bible Reading Plan

Рат између Израела и Моава

3 Јорам син Ахавов постаде цар Израела у Самарији осамнаесте године владавине Јосафата, цара Јуде, а владао је дванаест година. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов отац и мајка, јер је уклонио Ваалов свети стуб који је направио његов отац. ³ Али упорно је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израел, и није од њих одступао.

⁴ А Меша, цар Моава, држао је овце и морао је да снабдева израелског цара са сто хиљада јагњади и вуном од сто хиљада овнова. ⁵ Али, када је Ахав умро, моавски цар се побуни против израелског цара.

⁶ Тада цар Јорам изађе из Самарије и окупи сав Израел, ⁷ а посла и ову поруку Јосафату, цару Јуде: »Моавски цар се побунио против мене. Хоћеш ли са мном у рат против Моава?«

»Хоћу«, одговори овај. »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању«, ⁸ па упита: »Којим путем ћемо напасти?«

А Јорам одговори: »Кроз Едомску пустињу.«

⁹ Тако израелски цар крену с јудејским царем и едомским царем. После седам дана хода обилазним путем, војска више није имала воде ни за себе ни за стоку која је била с њима.

¹⁰ »Авај!« повика израелски цар. »Зар је ГОСПОД позвао нас тројицу царева само да нас преда у руке Моавцима?«

¹¹ А Јосафат упита: »Зар овде нема неки ГОСПОДЊИ пророк, да преко њега упитамо ГОСПОДА?«

Један заповедник израелског цара одговори: »Овде је Јелисије син Шафатов. Он је био Илијин помоћник^[a].«

¹² Јосафат рече: »Реч ГОСПОДЊА је с њим.«

И израелски цар, Јосафат и едомски цар одоше к њему.

¹³ Јелисије рече израелском цару: »Шта хоћеш од мене? Иди пророцима свога оца и пророцима своје мајке.«

»Не«, одговори израелски цар, »јер је баш ГОСПОД позвао нас тројицу царева да нас преда у руке Моавцима.«

¹⁴ А Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, да не поштујем Јосафата, цара Јуде, тебе не бих ни погледао ни приметио. ¹⁵ Него, сада ми доведите свирача.«

И док је свирач свирао, рука ГОСПОДЊА сиђе на Јелисија ¹⁶ и он рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Ископајте у овој долини много јарака.‘ ¹⁷ Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Нећете видети ни ветар ни кишу, а ипак ће се ова долина испунити водом, па ћете пити и ви и ваша говеда и друге животиње.‘ ¹⁸ Али то је лако за ГОСПОДА. Он ће вам и Моав предати у руке. ¹⁹ Заузећете сваки утврђени град и свако важније место. Исећи ћете свако добро дрво, затрпати све изворе и уништити сваку добру њиву засувши је камењем.«

²⁰ Сутрадан ујутро, у време када се приноси жртва, потече вода из правца Едома и преплави земљу.

²¹ Када су Моавци чули да су цареви дошли да их нападну, сваки човек, од најмлађег до најстаријег, који је могао да носи оружје, би позван и постављен на границу. ²² Када су устали рано ујутро, сунце је обасјавало воду, па им је са друге стране вода изгледала као крв.

²³ »То је крв!« рекоше. »Мора да су се цареви потукли међу собом и поклали се. Зато сада на плен, Моавци!«

²⁴ Али, када су Моавци дошли до израелског табора, Израелци се дигоше, па су их ударали док ови не побегоше. Израелци појурише за њима и побише их. ²⁵ Разорише градове, а сваки човек баци по камен на сваку добру њиву док је не засуше. Затрпаше све изворе и посекоше свако добро дрво. Остаде још само Кир Харесет, који опколише људи наоружани праћкама, па и њега нападоше.

²⁶ Када је моавски цар видео да губи битку, узе са собом седам стотина људи наоружаних мачевима да се пробију до едомског цара, али им не пође за руком. ²⁷ Тада он узе свог сина првенца, који је требало да га наследи на месту цара, и принесе га на жртву на градском зиду. Израелци се ужаснуше^[b], па се повукоше и вратише у своју земљу.

Молите се за нас

3 На крају, браћо, молите се за нас, да се Господња реч брзо прошири и да се прославља као и код вас ² и да се избавимо од искварених и злих људи, јер немају сви вере. ³ Али, Господ је веран – он ће вас учврстити и сачувати од Злога. ⁴ А ми смо уверени за вас у Господу да чините и да ћете чинити оно што вам налажемо. ⁵ Нека вам Господ усмери срце према Божијој љубави и Христовој стрпљивости.

Упозорење против доконости

⁶ Налажемо вам, браћо, у име Господа Исуса Христа, да избегавате сваког брата који живи доконо, а не у складу са учењем^[a] које сте од нас примили. ⁷ И сами, наиме, знате да треба да се угледате на нас, јер ми међу вама нисмо били докони, ⁸ нити смо нечији хлеб јели бесплатно, него смо и ноћу и дању вредно и мукотрпно радили да ником од вас не будемо на терету; ⁹ не зато што на то немамо право, него да вам дамо себе за пример – да се угледате на нас. ¹⁰ Јер, када смо били код вас, ово смо вам наложили: »Ако неко неће да ради, нека и не једе.«

¹¹ Чујемо, наиме, да неки међу вама живе доконо: не раде ништа, него дангубе. ¹² Таквима налажемо и заклињемо их у име Господа Исуса Христа да раде у миру и да свој хлеб једу. ¹³ А што се вас тиче, браћо, нека вам не дојади да чините добро.

¹⁴ Ако неко не послуша оно што смо рекли у овој посланици, издвојте га. Не дружите се с њим, да се постиди, ¹⁵ али га не сматрајте непријатељем, него га опомињите као брата.

Завршни поздрави

¹⁶ Нека вам сâм Бог мира увек и на сваки начин дарује мир. Господ са свима вама.

¹⁷ Поздрав мојом руком, Павловом. То је знак у свакој посланици – тако ја пишем.

¹⁸ Милост нашега Господа Исуса Христа са свима вама.

Данилов сан о четири звери

7 Прве године владавине Валтасара, цара Вавилона, Данило је сањао сан и виђења су му пролазила кроз главу док је лежао на својој постељи. Он одмах сажето записа шта је сањао.

² Овако рече: »Ноћу, у виђењу, погледах, а кад тамо – четири небеска ветра узбуркаше велико море! ³ Тада из мора изађоше четири велике звери, свака другачија од осталих. ⁴ Прва је била као лав и имала је орловска крила. Док сам је гледао, ишчупаше јој се крила и она би подигнута са земље тако да је стајала на ногама као човек. А даде јој се и људски ум. ⁵ Онда видех другу звер. Била је као медвед и била је постављена на бок, а у чељустима је, међу зубима, имала три ребра. Њој рекоше: ‚Устани и наждери се меса.‘

⁶ »После тога погледах, а кад тамо – још једна звер! Била је као леопард, а на леђима је имала четири крила, као птичја. Имала је четири главе и била јој је дата власт.

⁷ »После тога погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – четврта звер! Била је страшна, ужасна и веома моћна и имала је велике гвоздене зубе. Прождирала је своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. Била је различита од свих пређашњих звери, а имала је десет рогова. ⁸ Док сам размишљао о њеним роговима, а кад тамо – један мали рог израсте међу њима, а три од пређашњих рогова ишчупаше се пред њим. Овај рог је имао очи као људске и уста која су хвалисаво говорила.

⁹ »Док сам то гледао, поставише престоле и Прадавни седе. Одећа му је била бела као снег, коса на глави као чиста вуна. Престо су му били пламенови, а његови точкови распаљени огањ. ¹⁰ Пред њим је извирала и текла огњена река. Хиљаде хиљада су му служиле, миријаде миријада^[a] стајале су пред њим. Суд поче да заседа и књиге се отворише.

¹¹ »И даље сам гледао ону звер због хвалисавих речи које је мали рог изговарао, и док сам гледао, звер убише и њено тело уништише и бацише у пламтећи огањ. ¹² Осталим зверима одузеше власт, али их пустише да живе још неко време.

¹³ »Погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – један као Син човечији^[b] долази на небеским облацима! Он приђе Прадавноме, па га доведоше пред њега. ¹⁴ Њему би дата власт, слава и царство. Служиће му сви народи, народности и језици. Његова власт је вечна власт, а његово царство неће никад бити уништено.«

Тумачење сна

¹⁵ »Ја, Данило, силно се потресох у духу, а виђења у мојој глави узнемирише ме. ¹⁶ Приђох једноме који је тамо стајао и замолих га да ми каже право значење свега овог. И он ми рече и обзнани шта то значи: ¹⁷ ‚Оне четири велике звери четири су цара који ће се уздићи на земљи. ¹⁸ Али, свети Свевишњега преузеће царство и оно ће бити њихово довека – заувек и довека.‘

¹⁹ »Затим хтедох да сазнам истину о четвртој звери, која је била различита од других и најужаснија, са својим гвозденим зубима и бронзаним канџама, која је прождирала своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. ²⁰ Хтео сам да сазнам и шта значи оних десет рогова на њеној глави и онај рог који је израстао, пред којим су три рога пала – рог са очима и устима која су хвалисаво говорила, и који је изгледао силнији од осталих рогова. ²¹ Док сам гледао, тај рог је ратовао против светих и побеђивао их ²² све док Прадавни није дошао и пресудио у корист светих Свевишњега и док није дошло време да свети преузму царство.

²³ »Он овако рече: ‚Четврта звер је четврто царство које ће се појавити на земљи. Оно ће бити различито од свих осталих царстава и прождреће целу земљу, згазити је и смрвити. ²⁴ Њених десет рогова десет је царева који ће доћи из тог царства. После њих ће се појавити цар који ће бити различит од ових пре њега и покориће три цара. ²⁵ Говориће против Свевишњега, тлачити његове свете и хтети да промени утврђена времена и законе. Свети ће бити предати у његове руке на једно време, два времена и пола времена. ²⁶ Али, суд ће заседати и одузети му власт, уништити је и затрти довека^[c]. ²⁷ Тада ће царство и власт и слава свих царстава под небом бити дати светима – народу Свевишњега. Његово царство је вечно и сви владари ће му служити и покоравати му се.‘

²⁸ »Овде је крај извештаја. Ја, Данило, силно се потресох због својих мисли и пребледех, али све то задржах за себе.«