M’Cheyne Bible Reading Plan
Давидове последње речи
23 Ово су последње речи Давида сина Јесејевог, човека кога је Свевишњи узвисио, кога је Бог Јаковљев помазао за цара, и певача Израелових псалама:
2 »Дух ГОСПОДЊИ кроз мене је говорио,
реч његова била ми је на језику.
3 Бог Израелов проговори,
Стена Израелова ми рече:
‚Ко људима влада праведно,
ко влада у страху од Бога,
4 тај је као светлост јутарња када сунце изађе,
као јутро без облакâ,
као светлуцање после кише
која траву измамљује из земље.‘
5 Моја владарска кућа чврсто стоји пред Богом,
јер он је са мном склопио савез вечан,
у свему утаначен и утврђен.
Он ми спасење доноси
и свакој мојој жељи удовољава.
6 Све ништарије су као трње које се баца –
нико га голим рукама не хвата,
7 нико га не дотиче
осим алатком гвозденом или копљачом,
и спаљује га где га затекне.«
Давидови најславнији ратници
(1. Лет 11,10-41)
8 Ово су имена Давидових јунака:
Јошев-Башевет, Тахкемонац, први је међу Тројицом. Борио се копљем против осам стотина и све их побио у једној бици.
9 Други међу Тројицом је Елеазар син Дода Ахоховца. Он је био с Давидом када су код Пас-Дамима изазивали Филистејце који су се тамо окупили за бој. Израелци су се били повукли, 10 али Елеазар није узмакао, него је ударао Филистејце док му се рука није толико укочила да није могао да је одвоји од мача. Тако је ГОСПОД тога дана однео велику победу. Војска се потом вратила Елеазару, али имала је само да покупи плен.
11 Трећи међу Тројицом је Шама син Агеа Харарца. Када су се Филистејци окупили у Лехију, где је била једна њива пуна сочива, израелска војска побеже пред њима, 12 али Шама стаде усред њиве и, бранећи је, порази Филистејце. Тако је ГОСПОД однео велику победу.
13 Једном пред жетву, Тројица од Тридесеторице сиђоше до Адуламске пећине Давиду док је једна чета Филистејаца била утаборена у долини Рефаим. 14 У то време је Давид боравио у свом скровишту, а једна филистејска посада била је у Витлејему.
15 Давид је био жедан, па рече: »Ех, кад би ми неко донео воде из оног бунара крај витлејемске капије.«
16 Тада се Тројица пробише кроз филистејске редове, захватише воде из бунара крај витлејемске капије и донеше је Давиду. Али Давид не хтеде да је пије, него је изли као леваницу пред ГОСПОДОМ.
17 »Далеко било, ГОСПОДЕ, да ово попијем«, рече он. »Било би то као да пијем крв ових људи који су свој живот ставили на коцку.«
И не хтеде да пије.
Такви су били подвизи ове тројице јунака.
18 Авишај, брат Јоава сина Церујиног, био је вођа Тридесеторице. Борио се копљем против три стотине и побио их, па се прославио међу Тридесеторицом. 19 Он је био најславнији од Тридесеторице и био им заповедник, али није достигао славу Тројице.
20 Бенаја син Јехојадин био је ратник из Кавцеела који је извео многе подвиге. Убио је двојицу најбољих моавских ратника. Једног снежног дана сишао је у једну јаму и у њој убио лава. 21 Убио је и једног горостасног Египћанина. Иако је Египћанин у руци имао копље, Бенаја је на њега кренуо само са штапом. Истргнуо је копље Египћанину из руке и њиме га убио. 22 То су били подвизи Бенаје сина Јехојадиног којима се прославио међу Тридесеторицом. 23 Имао је већи углед од осталих међу Тридесеторицом, али није достигао славу Тројице. Давид га је поставио за заповедника своје телесне страже.
24 Међу Тридесеторицом су били:
Асаел брат Јоавов,
Елханан син Додов из Витлејема,
25 Шама Хародовац,
Елика Хародовац,
26 Хелец Палтијевац,
Ира син Икеша Текоанца,
27 Авиезер Анатотац,
Мевунај Хушанин,
28 Цалмон Ахоховац,
Махрај Нетофљанин,
29 Хелев син Баане Нетофљанина,
Итај син Риваја из Гиве Венијаминове,
30 Бенаја Пиратонац,
Хидај из клисура Гааша,
31 Ави-Алвон Аравац,
Азмавет Бархумац,
32 Елјахба Шаалвонац,
Јашенови синови, Јонатан,
33 Шама Харарац,
Ахиам син Шарара Харарца,
34 Елифелет син Ахасбаја Маахатовца,
Елиам син Ахитофела Гилонца,
35 Хецро Кармелићанин,
Паарај Аравац,
36 Јигал син Натана из Цове,
Бани Гадовац,
37 Целек Амонац,
Нахарај Беероћанин, штитоноша Јоава сина Церујиног,
38 Ира Јетеровац,
Гарев Јетеровац,
39 и Урија Хетит.
Било их је укупно тридесет седам.
Вера или Закон
3 О, неразумни Галаћани! Ко ли вас је опчинио? Вас, пред чијим очима је Исус Христос јасно осликан као распет! 2 Само ово желим да сазнам од вас: да ли сте Духа примили на основу делâ Закона или на основу вере у оно што сте чули? 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте у Духу, па зар да сада завршите у телу? 4 Зар сте узалуд онолико препатили? Ако је заиста било узалуд! 5 Да ли, дакле, Онај који вам даје Духа и чини међу вама дела силе, то чини због делâ Закона или због вере у оно што сте чули?
6 Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(A) 7 Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови. 8 А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«(B) 9 Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.
10 Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«(C) 11 А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«(D)
12 Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«(E) 13 Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво«(F) – 14 да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.
Закон и обећање
15 Браћо, људским језиком говорим: ни пуноважно човеково завештање нико не поништава нити му шта додаје. 16 А обећања су изречена Аврааму и његовом потомству. Писмо не каже: »и потомцима«, као да подразумева многе, него: »и твом потомству«[a], подразумевајући једнога, а то је Христос. 17 Ово хоћу да кажем: Закон, који је настао четири стотине тридесет година касније, не поништава савез који је Бог раније потврдио и не укида обећање. 18 Јер, ако се наследство добија на основу Закона, онда се не добија на основу обећања, а Бог га је обећањем даровао Аврааму.
19 Чему, дакле, Закон? Додат је због прекршаја, до доласка Потомка на кога се односи обећање. Ступио је на снагу преко анђелâ и преко једног посредника. 20 А посредника нема где је само један – а Бог је један.
21 Да ли је, дакле, Закон у супротности са Божијим обећањима? Нипошто! Јер, да је дат закон који је у стању да донесе живот, онда би праведност заиста долазила од Закона. 22 Али, Писмо је све људе затворило под грех, да онима који верују обећање буде дато кроз веру у Исуса Христа.
23 А пре него што је дошла вера, били смо затвореници под Законом, чувани за веру која је тек требало да буде откривена. 24 Тако нас је Закон надзирао и водио нас до Христа, да се оправдамо на основу вере. 25 А сада, када је дошла вера, више нисмо под надзором.
Божији синови
26 Кроз веру у Христа Исуса, сви сте Божији синови. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Нема више Јудејин – Грк, роб – слободњак, мушко – женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 А ако сте Христови, онда сте Авраамово потомство, наследници по обећању.
Тужбалица за Египтом и његовим савезницима
30 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, пророкуј и реци: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Закукајте: »Авај! Онај дан долази!«
3 Јер, близу је тај дан, Дан ГОСПОДЊИ је близу:
дан облачан, време невоље за народе.
4 »‚Мач ће доћи на Египат и тескоба ће обузети Куш. Када побијени у Египту попадају, све мноштво његовог народа биће одведено, а темељи разрушени. 5 Куш и Пут, Луд и сва Арабија, Либија и народ земље Савеза пашће од мача заједно с Египтом.
6 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Пашће они који се ослањају на Египат и попустити снага којом се дичио. Од Мигдола до Асуана падаће од мача по њему, говори Господ ГОСПОД.
7 »‚Египат ће бити највећа пустош међу опустошеним земљама, а његови градови међу разореним градовима. 8 Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када запалим ватру у Египту и скршим све његове помагаче.
9 »‚Тога дана гласници ће ићи од мене лађама да престраве Куш у његовој безбрижности. Тескоба ће обузети Кушане на дан Египтове невоље. А, ево, тај дан долази.
10 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Уништићу египатско богатство руком Навуходоносора, цара Вавилона. 11 Он и његова војска – најбезочнији међу народима – биће доведени онамо да униште земљу. Исукаће мачеве на Египат и испунити земљу побијенима. 12 Исушићу Нил и продати земљу зликовцима. Руком странаца опустошићу земљу и све у њој. Ја, ГОСПОД, говорио сам.
13 »‚Овако каже Господ ГОСПОД: Затрћу идоле и искоренити ликове из Мемфиса[a]. Неће више бити владара у Египту, а ја ћу посејати страх по целој земљи. 14 Опустошићу Горњи Египат, запалити огањ у Цоану и извршити казну на Теби[b]. 15 Излићу своју срџбу на Пелусијум[c], тврђаву Египта, и уништити Тебино богатство. 16 Запалићу огањ у Египту. Пелусијум ће се превијати од бола, Теба ће бити пробијена, а Мемфис ће се с душманима суочавати дању. 17 Младићи из Хелиополиса[d] и Бубастиса[e] пашће од мача, а остали ће бити одведени у сужањство. 18 Црн ће бити дан у Тахпанхесу када сломим египатски јарам – тада ће бити крај снази којом се дичио. Прекриће га облаци, а житељи његових села биће одведени у сужањство. 19 Тако ћу извршити казну над Египтом, и знаће да сам ја ГОСПОД.‘«
20 Седмога дана првог месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 21 »Сине човечији, сломио сам руку фараону, цару Египта, и ено, нису му је повили да зацели, ни ставили му удлаге да ојача толико да држи мач. 22 Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против фараона, цара Египта. Сломићу му обе руке, и ону здраву и ону већ сломљену, да му мач испадне из руке. 23 Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. 24 Ојачаћу руке цара Вавилона и ставити му свој мач у руку. А фараонове руке ћу поломити и он ће стењати пред царем као да је смртно рањен. 25 Ојачаћу руке цара Вавилона, а руке фараонове ће омлитавити. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД, када ставим свој мач у руку цару Вавилона и он њиме узмахне над Египтом. 26 Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International