M’Cheyne Bible Reading Plan
Давидова песма ГОСПОДУ
(Пс 18)
22 Када га је ГОСПОД избавио из шака свих његових непријатеља и из Саулових шака, Давид запева ову песму ГОСПОДУ:
2 Он рече:
»ГОСПОД је хридина моја,
тврђава моја и избавитељ.
3 Мој Бог је стена моја,
у њега се уздам.
Он штит је мој и сила[a] мог спасења, утврђење високо,
уточиште моје и спаситељ – од насилника ме спасава.
4 »Завапих ГОСПОДУ – нека је хваљен –
и он ме од непријатељâ спасе.
5 Таласи смрти ме опколили,
бујице уништења запретиле да ме преплаве.
6 Конопци Шеола ме омотали,
замке смрти ми се испречиле.
7 У невољи ГОСПОДУ завапих,
свом Богу завапих.
Он у свом Храму чу мој глас,
мој вапај до ушију му допре.
8 »Земља задрхта и затресе се,
уздрмаше се темељи небеса,
задрхташе јер се разјарио.
9 Дим му покуља из ноздрва,
огањ прождирући сукну му из уста,
угљевље ужарено засја.
10 Он небеса разгрну и сиђе,
мрачни облаци му под ногама.
11 Херувима узјаха и полете,
на крилима ветра се вину.
12 Тмину учини заклоном око себе,
окружен облацима небеским, мрачним и пуним воде.
13 Од његовог сјаја
угљевље ужарено запламса.
14 ГОСПОД загрме с неба,
заори се глас Свевишњега.
15 Он одапе стреле и распрши непријатеље,
блеском муње у бег их нагна.
16 Показаше се кланци на дну мора
и открише темељи земљини
пред прекором ГОСПОДЊИМ
и силином даха његових ноздрва.
17 »Он посегну руком са висина
и дохвати ме,
из силних вода ме извуче.
18 Он ме од јаког непријатеља избави,
од оних који ме мрзе.
Јер, прејаки су били за мене;
19 напали ме у дан моје несреће,
али ГОСПОД ми је био ослонац.
20 »Извео ме на пространо место,
избавио ме јер сам му омилио.
21 ГОСПОД ми узврати по мојој праведности,
награди ме јер су ми руке чисте.
22 Јер, држао сам се путева ГОСПОДЊИХ,
нисам се од свог Бога злу окренуо.
23 Преда мном су сви његови закони,
нисам од његових уредби одступио.
24 Пред њим сам беспрекоран био
и клонио се греха.
25 ГОСПОД ме награди по мојој праведности
јер виде чистоту моју.
26 »Верноме се показујеш као веран,
беспрекорноме као беспрекоран,
27 чистоме као чист,
а поквареноме као препреден.
28 Понизне спасаваш,
а охоле на оку држиш, да их унизиш.
29 Ти си моја светиљка, ГОСПОДЕ,
ГОСПОД моју таму осветљава.
30 Уз твоју помоћ на војску јуришам,
са својим Богом уза зидине се верем.
31 »Савршен је пут овога Бога,
без мане је реч ГОСПОДЊА.
Он штит је сваком
ко се у њега узда.
32 Јер, ко је Бог осим ГОСПОДА?
И ко је Стена осим Бога нашега?
33 »Бог је тај који ми даје снагу
и мој пут чини савршеним.
34 Ноге ми чини као у јелена,
даје ми да на висовима стојим.
35 Шаке ми вежба за бој,
рукама бронзани лук натежем.
36 »Дајеш ми штит своје победе,
пригињеш се да ме учиниш великим.
37 Пут пода мном шириш,
да ми се ноге не спотакну.
38 Гоним непријатеље и затирем их,
не окрећем се док их не докрајчим.
39 Скршим их потпуно, па не могу да устану,
под ногама ми попадали леже.
40 Дајеш ми снагу за бој,
моје противнике тераш да ми се поклоне.
41 Моје непријатеље у бег нагониш,
па таманим оне што ме мрзе.
42 Гледају ко ће им помоћи,
а никог да их спасе,
ГОСПОДУ вапију, он се не одазива.
43 Мрвим их у прах земаљски,
сабијам и газим као блато на улици.
44 »Избавио си ме од мог народа бунтовног,
одржао ме владаром многих народа.
Народи за које нисам знао сада ми служе.
45 Туђинци ми удворички прилазе,
чим чују за мене, покоре ми се.
46 Нестаје срчаност њихова,
дрхтећи излазе из својих скровишта.
47 »Живео ГОСПОД! Благословена Стена моја!
Узвишен нека је Бог, Стена, мој Спаситељ!
48 Он је Бог који се свети за мене,
који ми народе потчињава,
49 који ме од непријатељâ ослобађа.
»Над мојим противницима си ме узвисио,
од насилника ме избавио.
50 Зато ти, ГОСПОДЕ, захваљујем међу народима,
псалме певам твоме Имену.
51 »Бог свом цару велике победе дарује.
Љубав показује
свом помазанику Давиду
и његовим потомцима довека.«
Апостоли признају Павла
2 Онда сам, после четрнаест година, поново отишао у Јерусалим, са Варнавом, а повео сам и Тита. 2 Отишао сам, јер сам примио откривење, па сам им – посебно оним угледнијима – изложио еванђеље које проповедам међу незнабошцима, плашећи се да можда не трчим или да нисам трчао узалуд. 3 Али, чак ни Тит, мој пратилац, иако је Грк, није био присиљен да се обреже. 4 А све то због лажне браће, уљеза који су се увукли међу нас да уходе слободу коју имамо у Христу Исусу, не би ли нас учинили робовима. 5 Нисмо им ни на час попустили ни потчинили им се, да би истина еванђеља остала код вас.
6 Што се тиче оних који су важили за угледне – какви год да су били, мени је свеједно; Бог не суди по спољашњости – мени ти угледни нису ништа додали. 7 Напротив, видели су да је мени поверено да проповедам еванђеље необрезанима, баш као Петру да проповеда обрезанима. 8 Јер, Онај који је Петра оспособио за апостола обрезанима, оспособио је и мене за апостола незнабошцима. 9 Када су Јаков, Кифа[a] и Јован, који су важили за стубове цркве, признали милост која ми је дата, пружише деснице Варнави и мени у знак заједништва: ми ћемо незнабошцима, а они обрезанима – 10 само да се сећамо сиромаха, што сам ја и сâм жарко желео да чиним.
Павле се супротставља Кифи
11 А када је Кифа дошао у Антиохију, ја сам му се супротставио у лице, јер је заслужио осуду. 12 Наиме, пре него што су неки дошли од Јакова, Петар је јео с незнабошцима. А када су ови стигли, он се повукао и одвојио, плашећи се обрезаних верника[b]. 13 У дволичности су му се придружили и други Јудеји, тако да је и Варнава био заведен њиховом дволичношћу.
14 Када сам видео да се не понашају у складу са истином еванђеља[c], рекао сам Кифи пред свима: »Ако ти, Јудејин, живиш по незнабожачким обичајима, а не по јудејским, како можеш да присиљаваш незнабошце да живе по јудејским?«
15 Ми који смо Јудеји по рођењу, а не незнабожачки грешници, 16 знамо да се човек не оправдава делима Закона, него вером у Исуса Христа. Зато смо и ми поверовали у Христа Исуса, да се оправдамо вером у Христа, а не делима Закона, јер се делима Закона нико неће оправдати.
17 Али, ако се, настојећи да будемо оправдани у Христу, ми сами покажемо као грешници, да ли то значи да Христос служи греху? Нипошто! 18 Јер, ако ја поново зидам оно што сам срушио, доказујем да сам преступник. 19 Ја сам, наиме, посредством Закона, Закону умро да бих живео Богу. Распет сам са Христом. 20 Живим, али не више ја, него у мени живи Христос. А то што сада живим у телу, живим у вери у Сина Божијега, који ме је волео и самога себе дао за мене. 21 Не одбацујем Божију милост. Јер, ако праведност долази посредством Закона, онда је Христос узалуд умро.
Пророштво против Египта
29 Дванаестог дана десетог месеца десете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, окрени лице према фараону, цару Египта, и пророкуј против њега и против целог Египта. 3 Реци му: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Ево ме против тебе, фараоне, царе Египта,
велика немани што лежиш међу својим рекама.
Говориш: »Нил је мој,
за себе сам га начинио.«
4 Али ја ћу ти у чељусти ставити удице
и рибе твојих река прилепити ти за крљушти.
Извући ћу те између твојих река,
са свим рибама прилепљеним уз твоје крљушти.
5 Оставићу те у пустињи,
тебе и све рибе твојих река.
Пашћеш на ледину,
и нико те неће покупити ни сахранити.
Даћу те зверима и птицама за храну.
6 Тада ће сви становници Египта
знати да сам ја ГОСПОД.
»‚Био си штап од трске
о који се народ Израелов ослањао.
7 Када се за тебе ухватише руком,
ти се поломи и плећа им проби,
а када се на тебе ослонише,
ти се скрши и ноге им ослаби.
8 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД:
Ево, довешћу на тебе мач
и истребити из тебе и човека и животињу.
9 Египат ће бити гола пустош.
Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.
»‚Зато што си говорио: »Нил је мој, ја сам га начинио«, 10 ево ме против тебе и против твојих река. Претворићу Египат у развалину и голу пустош од Мигдола до Асуана, све до границе Куша. 11 Ни људска ни животињска нога неће више кроз њега пролазити. Нико у њему неће живети четрдесет година. 12 Учинићу од Египта највећу пустош међу опустошеним земљама и његови градови ће четрдесет година бити највећа пустош међу разореним градовима. Расућу Египћане међу народима и расејати их по земљама.
13 »‚Али овако каже Господ ГОСПОД: Када прође четрдесет година, сабраћу Египћане између народâ међу које су расејани. 14 Довешћу их из сужањства и вратити их у Горњи Египат, земљу њиховог порекла, и они ће тамо основати слабо царство. 15 Биће то најслабије од свих царстава и никада се више неће издићи над другим народима. Учинићу га тако слабим да више никада неће владати другим народима. 16 Израелски народ више се неће уздати у Египат, него ће га он подсећати на његов грех који је починио обративши му се за помоћ. Тада ће знати да сам ја Господ ГОСПОД.‘«
17 Првога дана првог месеца двадесет седме године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 18 »Сине човечији, Навуходоносор, цар Вавилона, потерао је војску у тежак поход на Тир. Свака се војничка глава одра до гола, свако се плеће одра до меса, али ни он ни његова војска не добише ништа од његовог похода на Тир. 19 Зато овако каже Господ ГОСПОД: Ево даћу Египат Навуходоносору, цару Вавилона, и он ће одвести мноштво његовог народа. Узеће му добра и опљачкати земљу и то ће бити плата његовој војсци. 20 Даћу му Египат као награду за његов труд, јер су он и његова војска то учинили за мене, говори Господ ГОСПОД.
21 »Тога дана оснажићу израелски народ[a], а теби ћу дати да му говориш. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.«
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9 Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10 Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30 А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31 Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International