M’Cheyne Bible Reading Plan

19 Јоаву јавише: »Ено цар плаче и тугује за Авесаломом.«

² Тако се тога дана победа претвори у жалост за сву војску, јер је војска чула да цар тугује за својим сином. ³ Војска се тога дана кришом врати у град, као што се кришом враћа војска која се осрамотила побегавши из боја.

⁴ Покривши лице, цар је ридао из свега гласа: »Сине мој, Авесаломе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«

⁵ Јоав оде цару у кућу и рече: »Данас си понизио све своје војнике, који су управо спасли живот и теби и твојим синовима и кћерима, и твојим женама и наложницама. ⁶ Ти волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си јасно показао да ти ништа не значе ни заповедници ни војници, јер видим да би ти било милије да је Авесалом данас жив, а сви ми мртви. ⁷ Него, сада изађи и ободри своје војнике. Јер, кунем ти се ГОСПОДОМ, ако не изађеш, до ноћи ти неће остати ни један једини човек. То ће ти бити гора несрећа од свих које су те снашле од твоје младости до сада.«

⁸ Тада цар устаде и седе у капији.

Када су војсци јавили: »Ено цар седи у капији«, сва војска дође пред цара.

Давид се враћа у Јерусалим

У међувремену су Израелци побегли својим кућама. ⁹ Народ је по свим Израеловим племенима расправљао међу собом говорећи: »Цар нас је спасао из руку наших непријатеља. Избавио нас је из руку Филистејаца, а сада је побегао из земље због Авесалома. ¹⁰ А Авесалом, кога смо помазали за свога цара, погинуо је у боју. Па што сад нико не говори о томе да цара треба довести назад?«

¹¹ То што се причало по свем Израелу дође и до Давидових одаја, па он посла гласнике свештеницима Садоку и Авиатару с поруком: »Питајте старешине Јуде: ‚Зашто да ви будете последњи који ће помоћи цару да се врати у своју палату? ¹² Ви сте моја сабраћа, моја крв^[a]. Зашто да будете последњи који ће помоћи цару да се врати?‘ ¹³ А Амаси реците: ‚Зар ти ниси моја крв? Нека ме Бог најстроже казни ако од сада не будеш главни заповедник моје војске место Јоава.‘«

¹⁴ Сви Јудеји се једногласно сложише, па поручише цару: »Врати се са свим својим слугама.«

¹⁵ Тада цар крену да се врати и дође до реке Јордан. Јудеји дођоше у Гилгал да га дочекају и преведу преко Јордана. ¹⁶ У сусрет Давиду с Јудејима похита и Шими син Герин, Венијаминовац из Бахурима. ¹⁷ С њим је било хиљаду Венијаминоваца и Цива, Саулов домоуправитељ, са својих петнаест синова и двадесет слугу. Сви они похиташе преко Јордана, где је био цар. ¹⁸ Пређоше преко газа да превезу цареве укућане и да изврше све што буде желео.

Када је прешао преко Јордана, Шими син Герин паде ничице пред цара, ¹⁹ па му рече: »Не сматрај ме кривим, господару. Заборави зло које сам ја, твој слуга, учинио оног дана кад си одлазио из Јерусалима. Не мисли више о томе, ²⁰ јер знам да сам згрешио. Зато сам, ево, данас дошао први од целог Јосифовог племена да дочекам тебе, свога господара цара.«

²¹ Тада Авишај син Церујин рече: »Шимија треба погубити! Проклињао је помазаника ГОСПОДЊЕГ!«

²² На то Давид рече: »Шта ја имам с вама, синови Церујини? Данас сте ми постали противници. Зар данас треба некога погубити у Израелу? Зар ја не знам да сам од данас опет цар над Израелом?«

²³ Онда уз заклетву обећа Шимију: »Нећеш умрети.«

²⁴ А и Саулов је унук Мефивошет био дошао да дочека цара. Није неговао ноге, ни подрезивао бркове, ни прао одећу од дана када је цар отишао, па све до дана када се вратио жив и здрав.

²⁵ Када је из Јерусалима дошао у сусрет цару, овај га упита: »Зашто ниси пошао са мном, Мефивошете?«

²⁶ »Мој господару царе«, одговори Мефивошет, »мој слуга Цива ме је преварио. Пошто сам ја, твој слуга, хром, рекао сам му: ‚Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем с царем.‘ ²⁷ А он ме је оклеветао код тебе. Али ти си, мој господару царе, попут Божијег анђела. Зато учини како мислиш да је најбоље. ²⁸ Јер, нико од породице мога деде није заслужио од мога господара цара ништа друго осим смрти, а ти си мене ипак примио међу оне који једу за твојом трпезом. Па откуда ми онда право да ти се жалим?«

²⁹ А цар му рече: »Не троши више речи. Одлучио сам да ти и Цива поделите њиве.«

³⁰ »Нека Цива узме све«, рече Мефивошет цару, »само када си се ти, мој господару царе, вратио кући жив и здрав!«

³¹ И Барзилај Гилађанин је био дошао из Рогелима да с царем пређе преко Јордана и да га оданде испрати. ³² Барзилај је већ био веома стар – имао је осамдесет година. Док је цар боравио у Маханајиму, Барзилај га је снабдевао, јер је био врло имућан.

³³ Цар рече Барзилају: »Пређи са мном преко и остани код мене у Јерусалиму, да се ја старам о теби.«

³⁴ Али Барзилај одговори цару: »А колико ми то још година живота остаје да бих сада ишао с царем у Јерусалим? ³⁵ Сада ми је осамдесет година. Умем ли да разликујем добро и зло? Могу ли ја, твој слуга, да препознам укус онога што једем и пијем? Могу ли још да чујем гласове певача и певачица? Зашто да ти будем на терет, мој господару царе? ³⁶ Само ћу прећи преко Јордана с тобом и мало те отпратити. Зашто би ме ти тако наградио? ³⁷ Пусти ме да се вратим, да умрем у свом граду, близу гробнице свога оца и мајке. Али, ево твога слуге Кимхама. Нека он пређе с тобом, па за њега учини како мислиш да је најбоље.«

³⁸ Тада цар рече: »Добро, Кимхам ће прећи са мном, и ја ћу за њега учинити како ти мислиш да је најбоље. За тебе ћу учинити што год желиш.«

³⁹ Сав народ пређе преко реке Јордан. Када је цар прешао преко, пољуби Барзилаја и благослови га, па се овај врати својој кући.

⁴⁰ Када је цар прешао у Гилгал, с њим је прешао и Кимхам. Цару је при преласку помогла сва Јудина војска и пола Израелове.

⁴¹ Сви Израелци почеше да долазе цару и да га питају: »Зашто су те наша браћа Јудеји отели и довели преко Јордана с твојим укућанима и са свим твојим слугама?«

⁴² А Јудеји одговорише Израелцима: »Зато што је цар наш близак род. Што се љутите због тога? Јесмо ли јели на царев рачун? Јесмо ли ишта узели за себе?«

⁴³ Тада Израелци рекоше Јудејима: »Ми имамо десет удела у цару, па стога полажемо веће право на цара. Зашто нас, онда, презирете? Зар нисмо ми први предложили да се цар врати?«

Али Јудеји одвратише још жешће него Израелци.

Виђења и откривења

12 Морам још да се хвалим, иако то ничему не користи.

Долазим на виђења и откривења од Господа: ² Знам човека у Христу који је пре четрнаест година – да ли у телу, не знам, да ли ван тела, не знам, Бог зна – био понет до трећег неба. ³ И знам за тог човека да је – да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна – ⁴ био понет у Рај и чуо неизрециве речи, које човек не сме да изговори. ⁵ Таквим човеком ћу да се хвалим, а самим собом нећу да се хвалим, осим својим слабостима. ⁶ А и када бих хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али, уздржавам се, да ме неко не би сматрао за више од оног што од мене види или чује.

⁷ А да због тих неизмерних откривења не бих постао охол, дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме мучи, да не постанем охол. ⁸ Три пута сам преклињао Господа да ме тога ослободи, ⁹ а он ми рече: »Доста ти је моја милост, јер сила се усавршава слабошћу.« Зато ћу радије да се хвалим својим слабостима, да се у мени настани Христова сила. ¹⁰ Стога, ради Христа, уживам у слабостима, у увредама, у тешкоћама, у прогонима и притешњеностима. Јер, кад сам слаб, онда сам јак.

Павлова брига за Коринћане

¹¹ Постадох неразуман, али ви сте ме натерали. Требало је, наиме, да ме ви препоручујете, јер ни у чему нисам мањи од »надапостола«, иако нисам ништа. ¹² Апостолска обележја – знамења, чуда и дела силе – учињена су међу вама с великом истрајношћу. ¹³ Уосталом, по чему сте то ви мањи од других цркава осим по томе што вам ја нисам био на терету? Опростите ми ту неправду!

¹⁴ Ево, спреман сам да трећи пут дођем к вама и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас. Нису, наиме, деца дужна да стичу за родитеље, него родитељи за децу. ¹⁵ А ја ћу веома радо све да потрошим и самога себе да истрошим за ваше душе. Ако ја вас волим више, зар ћете ви мене волети мање? ¹⁶ Али, нека – нисам вам био на терету, него сам вас, лукав какав сам, ухватио на превару. ¹⁷ Да ли сам вас у нечему закинуо преко неког од оних које сам вам послао? ¹⁸ Замолио сам Тита и с њим сам послао оног брата. Да вас можда Тит није у нечему закинуо? Зар нисмо ходали у истом духу и истим стопама?

¹⁹ Ви одавно сматрате да се ми пред вама бранимо. Пред Богом у Христу вам говоримо: све је то, драги моји, за ваше изграђивање. ²⁰ Јер, бојим се да вас, када дођем к вама, нећу наћи онакве какве бих хтео да вас нађем и да ћете ви мене наћи каквог не бисте хтели – да не буде каквих свађа, зависти, излива љутње, сплеткарења, клеветања, оговарања, надмености, нереда, ²¹ да ме, када дођем, мој Бог опет не понизи пред вама, па да јадикујем над многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоту, блуд и разузданост које су починили.

Пророштво против Тира

26 Првога дана …^[a] месеца једанаесте године, дође ми реч ГОСПОДЊА: ² »Сине човечији, зато што је Тир ликовао над Јерусалимом и рекао: ‚Капија народа је проломљена и њена крила широм су ми отворена. Сада, када он лежи у рушевинама, ја ћу процветати‘, ³ овако каже Господ ГОСПОД: Ево ме против тебе, Тире, и дићи ћу многе народе на тебе као што море диже своје таласе. ⁴ Они ће порушити зидине Тира и оборити му куле, а ја ћу и његову прашину састругати и начинити од њега голу стену. ⁵ Тамо где сада стоји усред мора биће место где се суше рибарске мреже, јер ја сам говорио, говори Господ ГОСПОД. Постаће плен народима, ⁶ а његова насеља на копну биће похарана мачем. Тада ће знати да сам ја ГОСПОД.

⁷ »Јер, овако каже Господ ГОСПОД: Са севера ћу на Тир довести Навуходоносора, цара Вавилона, цара над царевима, с коњима и борним колима, с коњаницима и силном војском. ⁸ Он ће мачем похарати твоја насеља на копну, саградити опсадне куле против тебе, подићи насип уз твоје зидине и дићи штитове против тебе. ⁹ Усмериће ударце својих овнова на твоје зидине и својим оружјем разорити ти куле. ¹⁰ Његових коња биће толико да ће те прекрити прашина. Зидови ће подрхтавати од буке бојних коња, теретних и борних кола када он уђе кроз твоје капије онако како се улази у град чије су зидине пробијене. ¹¹ Копита његових коња изгазиће ти све улице. Он ће ти мачем погубити сав народ, а твоји ће моћни стубови попадати. ¹² Опљачкаће твоје богатство и узети твоја добра као плен. Порушиће ти зидине и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво и прашину побацати у море. ¹³ Окончаћу буку твојих песама и више се неће чути звук твојих лира. ¹⁴ Претворићу те у голу стену, и постаћеш место где се суше рибарске мреже. Никада више нећеш бити обновљен, јер ја, ГОСПОД, говорио сам – говори Господ ГОСПОД.

¹⁵ »Овако каже Господ ГОСПОД о Тиру: Приморје ће задрхтати од треска твога пада, када рањени буду стењали и одигра се покољ у теби. ¹⁶ Тада ће сви владари са обале сићи са својих престола, одложити своје огртаче и скинути своју везену одећу. Заодевени ужасом, седеће на земљи, дрхтећи без престанка, згрожени оним што те снашло. ¹⁷ Тада ће за тобом запевати ову тужбалицу:

¹⁹ »Овако каже Господ ГОСПОД: Када те учиним опустошеним градом, попут градова који више нису настањени, и када на тебе доведем океан^[b] и прекрију те велике воде, ²⁰ спустићу те к онима који су већ сишли у гробну јаму, к народу прадавном. Сместићу те у Подземље, међу древне развалине, с онима који су већ сишли у гробну јаму, и више се нећеш вратити у земљу живих. ²¹ Учинићу да ужасно скончаш и више те неће бити. Тражиће те, али те више никад нико неће наћи, говори Господ ГОСПОД.«

Маскил Асафов.