M’Cheyne Bible Reading Plan

Тамара и Амнон

13 После неког времена, Давидов син Амнон заљуби се у Тамару, лепу сестру Давидовог сина Авесалома. ² Толико је патио због своје полусестре да се готово разболео. Јер, она је била девица и њему се чинило немогућим да било шта учини с њом.

³ Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав. Он је био син Давидовог брата Шиме и био је веома лукав човек.

⁴ Он упита Амнона: »Зашто ти, царев син, сваког јутра изгледаш тако измучено? Зар нећеш да ми кажеш?«

И Амнон му рече: »Заљубљен сам у Тамару, сестру мога брата Авесалома.«

⁵ »Лези у постељу и претварај се да си болестан«, рече му Јонадав. »А кад твој отац дође да те види, ти му реци: ‚Допусти да дође моја сестра Тамара и дâ ми да једем. Нека преда мном спреми јело, овде где могу да је видим, па да једем из њене руке.‘«

⁶ Тако Амнон леже у постељу претварајући се да је болестан.

Када је цар дошао да га види, Амнон му рече: »Допусти да дође моја сестра Тамара и преда мном умеси неки колач, па да једем из њене руке.«

⁷ Давид поручи Тамари у палату: »Иди у кућу свога брата Амнона и спреми му нешто за јело.«

⁸ Тако Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Она узе мало теста, замеси пред њим колаче, па их испече. ⁹ Потом узе тепсију и изнесе колаче пред њега, али он одби да једе.

»Нареди да сви изађу одавде«, рече Амнон.

И сви изађоше.

¹⁰ Тада Амнон рече Тамари: »Донеси ми јело у спаваћу собу, да ти једем из руке.«

Тамара узе колаче које је испекла и донесе их Амнону у спаваћу собу.

¹¹ Али када му их је пружила да једе, он је зграби и рече: »Дођи и спавај са мном, сестро.«

¹² »Немој, брате!« рече му она. »Немој да ме напаствујеш. Тако нешто не сме да се чини у Израелу! Не чини такво безумље. ¹³ Шта би било са мном? Где бих могла да сперем своју срамоту? А и ти би био као један од безумника у Израелу. Него, разговарај с царем – он ми неће бранити да се удам за тебе.«

¹⁴ Али он је не послуша, него је силова, пошто је био јачи од ње. ¹⁵ Одмах потом Амнон је силно замрзе. Његова мржња према њој била је већа од љубави коју је пре тога према њој осећао.

Амнон јој рече: »Устани и одлази!«

¹⁶ »Не!« рече му она. »Ако ме отераш, то би било још веће зло од онога које си ми већ учинио.«

Али он је не послуша, ¹⁷ него позва свог личног служитеља и рече: »Избаци ову жену одавде и закључај врата за њом.«

¹⁸ И служитељ је избаци и за њом закључа врата. Она је на себи имала дугу хаљину с рукавима какву су у то време носиле цареве кћери које су још биле девице. ¹⁹ Тамара се посу пепелом по глави и раздре ону дугу хаљину коју је носила. Онда стави руку на главу и оде ридајући.

²⁰ Њен брат Авесалом јој рече: »Је ли то онај твој брат Амнон био с тобом? Ћути сада, сестро, он ти је брат. Не узимај то к срцу.«

Тако Тамара остаде да живи у кући свога брата Авесалома, утучена и сама.

²¹ Када је цар Давид чуо све што се догодило, силно се наљути. ²² А Авесалом више није говорио с Амноном, јер га је мрзео што је напаствовао његову сестру Тамару.

Авесалом убија Амнона

²³ Две године касније, када је стригао овце у Ваал-Хацору, близу границе Ефрема, Авесалом позва све цареве синове да дођу онамо.

²⁴ Он оде цару и рече: »Ено моји стригачи су почели да раде. Хоће ли цар и његови службеници да иду онамо са мном, твојим слугом?«

²⁵ »Не, сине«, одговори цар. »Не треба сви да идемо. Само бисмо ти били на терет.«

И, иако га је Авесалом наговарао, он не хтеде да иде, него га благослови.

²⁶ Тада Авесалом рече: »Ако ти нећеш, онда те молим да пустиш мога брата Амнона да иде с нама.«

А цар га упита: »Зашто да он иде с тобом?«

²⁷ Али, пошто је Авесалом наваљивао, он пусти и Амнона и све друге цареве синове да иду с њим.

²⁸ Авесалом заповеди својим слугама: »Слушајте: Кад се Амнон орасположи од вина и ја вам кажем: ‚Нападните Амнона‘, ви га убијте. Не бојте се. Ја сам тај који вам то наређује. Будите јаки и храбри.«

²⁹ Тако Авесаломове слуге урадише с Амноном како им је он заповедио. На то сви цареви синови устадоше, узјахаше своје мазге и побегоше.

³⁰ Док су они још били на путу кући, Давида известише: »Авесалом је побио све цареве синове – ниједан није остао жив.«

³¹ Цар устаде, раздре своју одећу и леже на земљу. А и сви његови службеници раздреше своју одећу, па су стајали крај њега.

³² Тада Јонадав, син Давидовог брата Шиме, рече: »Господару, не треба да мислиш да су побили све цареве синове – мртав је само Амнон. Авесалом је одлучио да то учини још оног дана када је Амнон напаствовао његову сестру Тамару. ³³ Зато нека те не брине то што су те известили да су сви цареви синови мртви. Само је Амнон мртав.«

³⁴ У међувремену, Авесалом побеже.

Слуга који је био на стражи спази много људи на путу западно од себе како се спуштају низ обронак једног брда, па оде и рече цару: »Видим неке људе у правцу Хоронајима, на обронку брда.«

³⁵ Тада Јонадав рече цару: »Ето видиш, цареви синови су овде. Било је баш као што сам ти рекао.«

³⁶ Само што је то изговорио, цареви синови уђоше, гласно плачући. А горко заплакаше и цар и сви његови службеници.

³⁷ Авесалом побеже к Талмају сину Амихудовом, цару Гешура. А цар Давид је оплакивао свога сина сваки дан. ³⁸ Када је побегао у Гешур, Авесалом је тамо остао три године. ³⁹ Пошто је преболео Амнонову смрт, цар поче да чезне за Авесаломом.

6 А као његови сарадници, опомињемо вас да Божију милост не примите узалуд. ² Јер, каже:

Ево сада је најповољнији час! Ево сада је дан спасења!

Павлове невоље

³ Ником никакве препреке не постављамо, да не покуде нашу службу. ⁴ Него, у свему се показујемо као Божији служитељи: у великој истрајности, у невољама, у немаштини, у притешњености, ⁵ у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бесаним ноћима, у гладовању, ⁶ у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Светом Духу, у нелицемерној љубави, ⁷ у истинитој Речи, у Божијој сили, оружјем праведности у десници и левици, ⁸ славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице а поштени, ⁹ као непознати а познати, као умирући а, ево, живимо, као кажњени али не и убијени, ¹⁰ као жалосни а увек радосни, као сиромашни а обогаћујући многе, као они који немају ништа а све поседују.

¹¹ Отворено смо вам говорили, Коринћани; наше срце вам је широм отворено. ¹² Није вам тесно у нама, али је тесно у вашем срцу. ¹³ Узвратите ми на исти начин – као својој деци говорим: и ви раширите своје срце.

Храм Бога живога

¹⁴ Не упрежите се у исти јарам с неверницима. Јер, шта има праведност са безакоњем? Или, каква је заједница светлости и таме? ¹⁵ У чему се Христос слаже с Велиаром? Шта је заједничко вернику и невернику? ¹⁶ Какав је споразум Божијег храма с идолима? Јер, ми смо храм Бога живога, као што Бог рече:

Израелова бунтовничка природа

20 Десетога дана петог месеца седме године, неки од Израелових старешина дођоше да упитају ГОСПОДА за савет и седоше пред мене.

² Тада ми дође реч ГОСПОДЊА: ³ »Сине човечији, реци старешинама Израеловим: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Јесте ли то дошли да ме питате за савет? Тако ми живота, нећу вам дати да ме питате, говори Господ ГОСПОД.‘

⁴ »Суди им, сине човечији, суди им! Обзнани им гнусобе њихових очева ⁵ и реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Онога дана када сам изабрао Израел, заклео сам се, дигнуте руке, потомцима Јаковљеве породице и објавио им се у Египту. Дигнуте руке, рекао сам им: »Ја сам ГОСПОД, ваш Бог«. ⁶ Тога дана сам им се заклео да ћу их из Египта извести у земљу коју сам за њих одабрао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља. ⁷ И рекао сам им: »Нека сваки од вас одбаци гадне идоле које слави^[a]. Не каљајте се египатским идолима. Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог.«

⁸ »‚Али они су се побунили против мене и нису хтели да ме слушају. Нису одбацили гадне идоле које су славили^[b] и нису оставили египатске идоле. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у Египту. ⁹ Али, ради свога Имена, да се не каља пред народима међу којима су живели и пред чијим очима сам се објавио Израелцима изводећи их из Египта, ¹⁰ извео сам их из Египта и довео у пустињу. ¹¹ Дао сам им своје уредбе и обзнанио им своје законе, јер човек који их извршава од њих ће живети^[c]. ¹² Дао сам им и своје суботе, да буду знак између мене и њих, да знају да их ја, ГОСПОД, чиним светима.

¹³ »‚Али израелски народ побунио се против мене у пустињи. Нису живели по мојим уредбама, већ су одбацили моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и сасвим су оскврнавили моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и затрти их у пустињи. ¹⁴ Али нисам то учинио, ради свога Имена, да се не скврнави пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. ¹⁵ И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да их нећу одвести у земљу коју сам им дао, земљу којом тече мед и млеко, најлепшу од свих земаља, ¹⁶ јер су одбацили моје законе и нису живели по мојим уредбама и јер су оскврнавили моје суботе, пошто их је срце вукло њиховим идолима. ¹⁷ Ипак сам се сажалио на њих, па их нисам уништио и затро у пустињи, ¹⁸ него сам рекао њиховој деци у пустињи: »Немојте да живите по уредбама својих очева, не држите се њихових закона и не каљајте се њиховим идолима. ¹⁹ Ја, ГОСПОД, ваш сам Бог. Живите по мојим уредбама и помно извршавајте моје законе. ²⁰ Држите суботе светима, да буду знак између мене и вас. Тада ћете знати да сам ја, ГОСПОД, ваш Бог.«

²¹ »‚Али и њихова деца су се побунила против мене: Нису живела по мојим уредбама нити су помно извршавала моје законе – иако ће човек који их извршава од њих живети – и оскврнавила су моје суботе. Зато рекох да ћу излити своју срџбу на њих и искалити свој гнев на њима у пустињи. ²² Али ја сам суспрегнуо руку и нисам то учинио, ради свога Имена, да се не каља пред народима пред чијим очима сам их извео из Египта. ²³ И још сам им се, дигнуте руке, заклео у пустињи да ћу их расејати међу народима и распршити по земљама, ²⁴ јер нису извршавали моје законе, већ су одбацили моје уредбе и оскврнавили моје суботе и славили идоле својих очева. ²⁵ Зато сам их предао уредбама које нису добре и законима од којих се не живи. ²⁶ Учинио сам их нечистима њиховим даровима, њиховим приношењем на жртву све прворођенчади, да их испуним ужасом не би ли спознали да сам ја ГОСПОД.‘

²⁷ »Зато, сине човечији, реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Овако су и ваши праоци хулили на мене тако што су ми били неверни: ²⁸ Када сам их довео у земљу за коју сам се заклео да ћу им је дати, почели су да приносе своје клане жртве где год су видели који виши брежуљак или крошњато дрво. Тамо су приносили жртве које су ме изазивале на гнев, тамо су правили пријатан мирис и тамо су изливали своје жртве леванице. ²⁹ Тада сам их упитао: »Какве су то узвишице на које идете?«‘« (Тако се оне и дан-данас зову »узвишице«.)

Божији суд и опроштај

³⁰ »Зато реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Зар ћете се каљати како су то чинили ваши праоци и чинити блуд с њиховим одвратним идолима? ³¹ Јер, када приносите своје дарове, када жтрвујете своје синове у огњу, каљате се својим идолима до дана данашњег. Па зар да вам дам да ме питате за савет, израелски народе? Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, нећу вам дати да ме питате. ³² И неће се догодити оно што вам је на уму, оно што говорите: »Хоћемо да будемо као други народи, као људи у другим земљама, који служе дрвету и камену.«

³³ »‚Тако ми живота, говори Господ ГОСПОД, владаћу над вама моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. ³⁴ Извешћу вас из других народа и сабрати вас из земаља по којима сте расејани – моћном руком, испруженом десницом и силном срџбом. ³⁵ Довешћу вас у пустињу народâ и тамо вам судити, лицем у лице. ³⁶ Као што сам судио вашим праоцима у египатској пустињи, тако ћу судити и вама, говори Господ ГОСПОД. ³⁷ Провешћу вас испод своје шибе и постарати се да се чврсто држите Савеза. ³⁸ Очистићу вас од бунтовникâ и одметникâ. Иако ћу их извести из земље у којој живе, неће ући у земљу Израелову. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД.

³⁹ »‚А ви, израелски народе, овако каже Господ ГОСПОД: само ви идите и служите својим идолима, сваки од вас, ако нећете да ме слушате. Али не скврнавите моје свето Име својим даровима и идолима. ⁴⁰ Јер, на мојој светој гори, на високој гори Израеловој, говори Господ ГОСПОД, тамо, у својој земљи, служиће ми сав израелски народ и тамо ћу их прихватити. Тамо ћу тражити ваше прилоге и ваше најбоље дарове, са свим вашим светињама. ⁴¹ Прихватићу вас као пријатан мирис када вас изведем из других народа и саберем вас из земаља по којима сте расејани, и међу вама ћу показати своју светост наочиглед другим народима. ⁴² И знаћете да сам ја ГОСПОД када вас доведем у земљу Израелову, земљу за коју сам се дигнуте руке заклео да ћу је дати вашим праоцима. ⁴³ Тамо ћете се сетити свог начина живота и свих дела којима сте се укаљали, и гнушаћете се себе због свих злодела која сте учинили. ⁴⁴ Знаћете да сам ја ГОСПОД када, ради свога Имена, према вама не поступим према вашем злом начину живота и вашим поквареним делима, израелски народе, говори Господ ГОСПОД.‘«

Хоровођи. Песма. Псалам.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.