M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид спасава град Кеилу

23 Када су Давиду рекли: »Ено Филистејци су напали Кеилу и пљачкају гумна«, ² он упита ГОСПОДА: »Да ли да идем и нападнем ове Филистејце?«

А ГОСПОД му одговори: »Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.«

³ Али Давидови људи му рекоше: »Ми смо у страху и овде у Јуди, а колико ли ћемо се тек плашити ако одемо у Кеилу против филистејских војски.«

⁴ Давид онда поново упита ГОСПОДА, а ГОСПОД му одговори: »Иди доле у Кеилу, јер ћу ти предати Филистејце у руке.«

⁵ Тако Давид са својим људима оде у Кеилу, нападе Филистејце и одузе им стоку. Он нанесе тежак пораз Филистејцима и спасе житеље Кеиле.

Давид поново успева да умакне Саулу

⁶ Када је побегао к Давиду у Кеилу, Авиатар син Ахимелехов донео је са собом наплећак.

⁷ Саулу јавише да је Давид ушао у Кеилу, па он рече: »Бог ми га је предао у руке. Давид је заробио самога себе када је ушао у град са капијама и преворницама.«

⁸ Тада Саул позва сву своју војску да оде доле у Кеилу и опседне Давида и његове људе.

⁹ Када је Давид дознао да Саул кује заверу против њега, рече свештенику Авиатару: »Донеси наплећак.«

¹⁰ »ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, рече Давид, »ја, твој слуга, поуздано сам чуо да Саул хоће да дође у Кеилу и уништи град због мене. ¹¹ Хоће ли ме грађани Кеиле предати њему у руке? Хоће ли Саул доћи као што сам ја, твој слуга, чуо? О, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, одговори своме слузи.«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

¹² Тада Давид упита: »Хоће ли грађани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

¹³ На то Давид и његови људи, њих око шест стотина, одоше из Кеиле, па су стално ишли од места до места. Када је чуо да је Давид побегао из Кеиле, Саул не оде онамо.

¹⁴ Давид је боравио у пустињским скровиштима и у горју у пустињи Зиф. Саул га је тражио из дана у дан, али Бог му га не предаде у руке.

¹⁵ Док је Давид био у Хорешу, у пустињи Зиф, сазна да је Саул кренуо да му одузме живот. ¹⁶ Јонатан син Саулов оде к Давиду у Хореш, па му је помогао да нађе снагу у Богу.

¹⁷ »Не бој се«, рече му. »Мој отац Саул неће ставити руку на тебе. Ти ћеш бити цар Израела, а ја ћу бити први до тебе. То зна чак и мој отац Саул.«

¹⁸ Њих двојица склопише савез пред ГОСПОДОМ. Давид остаде у Хорешу, а Јонатан оде кући.

¹⁹ Неки Зифљани дођоше горе у Гиву к Саулу и рекоше: »Давид се крије код нас, у скровиштима у Хорешу, на брду Хахила, јужно од Јешимона. ²⁰ Стога, царе, дођи доле кад год хоћеш, а на нама је да ти га предамо у руке.«

²¹ »Благословио вас ГОСПОД«, одврати Саул, »због ваше бриге за мене. ²² Идите и још једном све проверите. Сазнајте куда Давид обично иде и ко га је тамо видео. Јер, кажу ми да је веома лукав. ²³ Сазнајте све о местима на којима се крије, па ми се вратите када будете све поуздано знали. Тада ћу ја поћи с вама. Ако је у том крају, ући ћу му у траг међу свим Јудиним братствима.«

²⁴ Тако они кренуше и пред Саулом одоше у Зиф. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јешимона. ²⁵ Саул и његови људи кренуше у потрагу. Када су то јавили Давиду, он сиђе у стеновити део и остаде у пустињи Маон. Чувши за то, Саул пође у пустињу Маон у потрази за Давидом. ²⁶ Саул је ишао једном страном планине, а Давид и његови људи другом. Давид је журио да побегне од Саула, али Саул и његови људи опколише Давида и његове људе с намером да их ухвате.

²⁷ Али један гласник дође Саулу и рече: »Брзо дођи! Филистејци су напали земљу!«

²⁸ Саул на то престаде да гони Давида и крену на Филистејце. Зато оно место зову Села Хамахлекот^[a]. ²⁹ Оданде Давид оде горе у Ен Геди, па је живео у тамошњим скровиштима.

Христови апостоли

4 Нека нас, дакле, људи сматрају Христовим слугама и управитељима Божијих тајни. ² Уосталом, од управитељâ се тражи да буду верни. ³ А ја нимало не марим што ми судите ви или било који људски суд. Ни ја сâм себи не судим, ⁴ јер савест ми је чиста. Али, тиме нисам оправдан – Господ је тај који ми суди. ⁵ Зато ни о чему не судите пре времена, док не дође Господ. Он ће расветлити оно што је скривено у тами и изнети на видело намере срца, и тада ће свако примити похвалу од Бога.

⁶ Браћо, ради вас сам узео себе и Аполоса као пример, да на нама научите шта значи: »Не преко онога што је записано«, да се нико не хвали једним човеком против другог. ⁷ Јер, ко ти даје предност? Шта имаш, а да ниси добио? Па, ако си добио, зашто се хвалиш као да ниси добио?

⁸ Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви. ⁹ Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе. ¹⁰ Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени. ¹¹ Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се ¹² и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо; ¹³ кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.

¹⁴ Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу. ¹⁵ Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу. ¹⁶ Стога вас преклињем: на мене се угледајте. ¹⁷ Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.

¹⁸ Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама. ¹⁹ Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају. ²⁰ Јер, Божије царство није у речима, него у сили. ²¹ Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?

Језекиљево послање

2 Он ми рече: »Сине човечији, дижи се на ноге, и ја ћу ти говорити.«

² Док је он говорио, Дух уђе у мене и диже ме на ноге, и ја га чух како ми говори.

³ Он рече: »Сине човечији, послаћу те Израелцима, народу бунтовном, који се побунио против мене. Они и њихови праоци буне се против мене све до дана данашњег. ⁴ Народ којем те шаљем тврдокоран је и тврдоглав. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД.‘ ⁵ И послушали они или не послушали – јер они су бунтован народ – знаће да је међу њима био пророк.

⁶ »А ти, сине човечији, не бој се ни њих ни њихових речи. Не бој се, иако је драч и трње свуда око тебе и живиш међу шкорпијама. Не бој се онога што говоре и не плаши их се, иако су бунтован народ. ⁷ Говори им моје речи, послушали они или не послушали, јер они су бунтовни. ⁸ Али ти, сине човечији, послушај оно што ти кажем. Не буни се попут тог бунтовног народа. Отвори уста и поједи ово што ти дајем.«

⁹ Погледах, а оно – к мени испружена рука и у њој свитак, ¹⁰ који он одмота преда мном. С обе стране биле су исписане речи нарицања, жалости и јаукања.

Псалам Давидов. За спомен.